Ravnozemljaši će poludeti kad čuju kako ih je pre 800 godina ismejao veliki islamski astronom

Karta ravne Zemlje iz 1893. godine. Foto: Wikimedia Commons/Orlando Ferguson

Tokom gotovo čitavog antičkog perioda, još od Pitagore, učeni ljudi sa prostora Mediterana smatrali su da je Zemlja sferična. Tako Plinije Stariji u prvom veku nove ere piše, kako se svi učeni ljudi slažu oko tog pitanja, dok jedno od najuticajnijih naučnih dela u istoriji, koje je napisano u narednom stoleću od strane Klaudija Ptolemeja, astronoma iz Aleksandrije, i koje je poznato uglavnom po svom arapskom nazivu „Almagest“ — sferičnost Zemlje uzima kao gotovu stvar oko koje nema diskusije.

Preporučujemo

Nakon pobede hrišćanstva i kraha Zapadnog rimskog carstva, kako na hrišćanskog Istoku tako i na Zapadu, veliki crkveni oci zastupali su suprotno gledište, ali ne svi, i čini se da su oko tog pitanja bili podeljeni. Bilo je glasova koji su ideju sferičnosti Zemlje držali za „pagansku“, ali većinu to nije ni zanimalo, pa tako Sveti Vasilije Veliki piše da je s teološke strane ta stvar irelevantna.

Ipak se mora reći da je obrazovanije Romejsko carstvo, u kojem kontinuitet Rimske imperije nikada nije usahnuo, bilo naučno naprednije po tom pitanju od Zapada, koji se negde oko osmog veka potpuno vraća na staze zdravog razuma: nakon toga, kod učenih ljudi, postoji konsenzus oko sferičnosti Zemlje, posebno nakon što je „Almagest“ preveden sa arapskog u dvanaestom veku (raniji prevod sa grčkog nije bio toliko poznat).

Ilustracija iz 12. veka na kojoj je Zemlja predstavljena kao sfera. To da su učeni ljudi u srednjem veku verovali da je ravna ploča je mit. Foto: Wikimedia Commons/Hildegard von Bingen

Otkud sa arapskog? Arabljani su tada živeli svoje „zlatno doba“, kako u politici i kulturi, tako i u nauci: njihov svet bio je centar istraživanja i naučnog progresa, posebno u domenima astronomije i matematike (otuda „arapski“ brojevi, koji su u stvari indijski ali koji su rašireni zahvaljujući arabljanskim matematičarima; oni sami nikada nisu sebi pripisivali njihov izum, pa ih i dan-danas nazivaju „hindi“).

„Zemlju smo prostrli“, piše u Kuranu na više mesta (15:19, 50:7, 51:48). Persijski učenjak Fahrudin Razi (1149—1209) ovako objašnjava te reči koje mogu da se razumeju kao podrška ideji da je Zemlja ravna ploča: „Ako je rečeno: da li reči ’Zemlju smo prostrli’ ukazuju na to da je ona ravna? Mi bismo odgovorili: Da, jer je Zemlja, iako okrugla, ogromna sfera, i svaki mali deo ove sfere, kada se posmatra, izgleda ravan. I to je slučaj, to će razvejati ono što govore u konfuziji.“

Ovo danas zvuči komično aktuelno, imajući u vidu broj ljudi koji na bazi posmatranja sveta iz naše malene perspektive izvodi bizarne zaključke i dovodi u pitanje naučne istine.

Kao i ono što je vek ranije napisao andaluzijski pesnik, polimat, istoričar, pravnik, filozof i teolog Ibn Hazm (994—1064): „Dokazi pokazuju da je Zemlja sfera, ali običan svet govori drukčije. Niko među onima koji zaslužuju da budu imami muslimanima ne negira da je Zemlja okrugla. A još uvek nismo primili ništa što pokazuje suprotno, čak ni jednu reč.“ Srećom po njega, nije imao Jutjub. Na Jutjubu postoje nepregledni sati „dokaza“.

(P. L.)