Kako je nastala najznačajnija fotografija koju je čovek ikada napravio

„Izlazak Zemlje“, fotografija koju je snimio američki astronaut Vilijam „Bil“ Anders prilikom misije „Apolo 8“ na dan 24. decembra 1968. godine. Foto: Wikimedia Commons/hq.nasa.gov

Od svih velikih polja ljudskog delovanja koje trenutno zaokupljaju najveće mozgove čovečanstva, pored zaštite životne sredine na Zemlji, koja za cilj ima da od uništenja spasi naš matični habitat sa kojeg smo potekli i na kojem i dalje isključivo živimo, habitat na kojem smo „zatočeni“ — dakle, pored toga, svakako je najvažnije polje razvoja kosmičkih tehnologija i s tim povezano istraživanje svemira.

To što smo u drugoj polovini dvadesetog veka uspeli kao vrsta da pošaljemo prvog čoveka u svemir, da dobijemo prvo ljudsko biće koje je istupilo iz sigurnosti letelice i izašlo u otvoreni kosmos, nego smo dobili i prve ljude na Zemljinom jedinom prirodnom satelitu Mesecu, konačno i prvu pa potom i drugu svemirsku orbitalnu stanicu: sovjetsku i rusku stanicu „Mir“ koja više ne postoji, te aktuelnu Međunarodnu svemirsku stanicu.

Ali dva su ključna momenta postojala u posleratnom razvoju astronautičke industrije, uposlene u osvajanju kosmosa. Prvi je pomenuti podvig Sovjeta čiji je Jurij Gagarin postao pomenuti prvi čovek u svemiru; drugi je Nasin podvig — pomenuto uspešno slanje čoveka na Mesec u okviru projekta „Apolo“.

Posada Nasine misije „Apolo 8“. Sleva nadesno: Džejms Lovel, Vilijam Anders i Frenk Borman. Oni drže brojne neoborive rekorde, poput toga da su prvi otišli dalje od niske Zemljine orbite, prvi videli Zemlju kao celu planetu, prvi ušli u orbitu drugog nebeskog tela, i tako dalje. Foto: Wikimedia Commons/NASA

I to ne jednog čoveka već dvojice, barem u prvoj misiji kada su po Mesecu hodali Nil Armstrong i Baz Oldrin. Bilo je još pet misija koje su uspešno spustile američke astronaute na Mesec, ali one nisu toliko poznate široj javnosti koja uvek traži nešto „prvo“, a ono što dođe posle više nije interesantno (problem „demokratskog čoveka“ o kojem je govorio još Platon u svojoj „Državi“).

No, pre nego što je čitav „slobodni“ svet tog 20-21. jula 1969. godine gledao prenos sletanja lunarnog modula „Igl“ na Mesec (teško je to proveriti, ali prenosa gotovo sigurno nije bilo iza „gvozdene zavese“; bilo ga je u Jugoslaviji jer naša zemlja, iako socijalistička, nije bila deo sovjetskog bloka), nekoliko je misija u okviru tog projekta „Apolo“ utabalo put.

Jedna od njih bila je misija „Apolo 8“ koja je 21. decembra 1968. godine napustila Zemljinu orbitu, došla do Meseca, orbitirala oko njega i bezbedno se vratila natrag na Zemlju. Tri astronauta — komandant Frenk Borman, pilot komandnog modula Džejms Lovel i pilot lunarnog modula Vilijam Anders — postali su prvi ljudi koji su: otišli dalje od niske Zemljine orbite, videli Zemlju kao celu planetu, ušli u gravitacioni bunar drugog nebeskog tela, orbitirali oko drugog nebeskog tela, direktno svojim očima videli dalju stranu Meseca, napustili gravitaciju drugog nebeskog tela, ušli nanovo u gravitacioni bunar Zemlje.

„Izlazak Zemlje“ u crno-beloj tehnici nastala tokom Nasine misije „Apolo 8“. Fotografija snimljena 24. decembra 1968. od strane Frenka Bormana u slabijoj je rezoluciji od one poznatije koja je u boji, a koju je Bil Anders uslikao nekoliko trenutaka kasnije. Foto: Wikimedia Commons/hq.nasa.gov

Takođe, postali su i prvi koji su videli „izlazak Zemlje“, koji su tom prilikom i fotografisali. Zapravo, prva fotografija koju je izradio komandant Borman bila je u crno-beloj tehnici i slabijeg kvaliteta. Fotografija priložena na početku teksta daleko je poznatija, budući da je u boji i u visokoj rezoluciji. Njen autor je Vilijam Anders, a nastala je 24. decembra prilikom početka četvrtog ciklusa njihovog orbitiranja oko Meseca.

Nekoliko razloga postoji zbog kojih kažemo da je ovo najznačajnija fotografija koju je čovek ikada izradio, značajnija čak i od one slike nastale prilikom misije „Apolo 17“ na kojoj je Zemlja čitava osvetljena.

Prvo, zato što je ona ultimativni simbol ljudskog napretka: kao vrsta smo otišli tamo gore i došli u mogućnost da pogledamo šta se dešava ovde dole. Da, nakon toga nastalo je mnogo fotografija Zemlje iz svemira, ali ova je prva; „Bleda plava tačka“, koja je snimljena sa šest milijardi kilometara udaljenosti i koja je možda podjednako značajna, nije doživljena direktno od strane čoveka već ju je uslikala sonda „Vojadžer 1“.

Drugo, zato što je ona simbol naše ljubavi prema Zemlji, čime obuhvata dva najvažnija velika polja ljudskog delovanja koja smo prethodno naveli. Stručnjaci su je već nazivali „najuticajnijom ekološkom fotografijom ikada snimljenom“, a njeno objavljivanje držali za početak pokreta očuvanja životne sredine.

VIDEO: Ruski kosmonaut uzjahao usisivač i osvojio svemir

(P. L.)