Kako je Šarl de Gol uzdrmao svetski poredak samo jednom rečju koju je izgovorio na mestu na kojem nije smeo

Predsednik Francuske Republike Šarl de Gol u poseti Ardenima. Foto: Wikimedia Commons/Gnotype

General Šarl de Gol legendarna je ličnost francuske istorije, njihova svakako najznačajnija u dvadesetom stoleću. Čovek je to, inače veliki prijatelj srpskog naroda, za koga se često može čuti da je poslednji državnik kojeg je francuska dala, a možda i jedini još od cara Napoleona III: svi ostali deluju kao prave mlakonje u poređenju sa tom gromadom (pa čak i bez poređenja), a to priznaju i oni koji su mu za života bili politički protivnici.

Potkraj Drugog svetskog rata i po oslobođenju zemlje, bio je predsednik privremene vlade ali se povukao već 1946. zbog obnove starog partijašenja — inače rak-rane francuske politike još od uspostave Treće republike i rušenja carskog režima 1870. godine.

U politiku se vratio kada mu je tokom Majske krize 1958, do koje je došlo zbog ustanka u Alžiru (tada integralnoj pokrajini Francuske), Narodna skupština dala diktatorska ovlašćenja ne bi li sredio stanje u zemlji; njegove reformske ideje dobile su podršku naroda na referendumu pa je proglašena aktuelna Peta republika koja je predsedniku (za kojeg je izabran) dala ogromna ovlašćenja (Francuzi tu razliku prave na temelju ustavnih promena; po toj logici mi živimo u Trećoj, ili čak Četvrtoj srpskoj republici, ako računamo i revolucionarnu Srbiju iz doba Karađorđa koja je nesumnjivo imala republikanski karakter).

Šarl de Gol u generalskoj uniformi tokom Drugog svetskog rata cirka 1942. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

U takvim okolnostima spremao se jula 1967. godine, u tom trenutku 76-godišnji Šarl de Gol, za zvaničnu poseti Kanadi u čijoj je frankofonoj provinciji Kvebek vladao snažan separatizam. Predviđeno je bilo, da 24. jula poseti Montreal u okviru Svetske izložbe; zapravo, Ekspo '67. je bio i povod što su prethodnog proleća državni poglavari svih zemalja koje će učestvovati bili pozvani da posete Kanadu, ali je De Gol primio i zasebnu pozivnicu od strane kvebečkog premijera Danijela Džonsona koji je, uprkos anglofonom prezimenu, bio pripadnik Nacionalnog saveza, partije koje stvorila tamošnji nacionalizam i separatizam.

Kanadske su se vlasti zbog svega toga zabrinule, posebno nakon što francuski predstavnik nije prisustvovao sahrani Žorža Vanijea, kanadskog generalnog guvernera (vicekranja Kanade, predstavnika britanske krune u toj zemlji), inače ličnog prijatelja De Golovog još od 1940. godine i izbegličkih dana u Londonu. Aprila meseca primećeno je da De Gol nije došao ni na proslavu 50. godišnjice kanadske pobede nad Nemcima u Bici kod pobrđa Vimi.

Nešto se krupno spremalo, to je svima u Otavi bilo više nego očigledno, i strah da će se Francuska umešati u njihova unutrašnja pitanja (o, ironije!) bio je ogroman. Strah je ujedno bio i opravdan. Diplomatski protokol je nalagao da De Gol prvo poseti Otavu, kao prestonicu, ali je on izabrao da dođe krstaricom „Kolber“, inače admiralskim brodom francuske mediteranske flote, kako bi prvo prispeo u Vil de Kvebek (da ne kažemo Kvebek Siti), gde ga je na obali dočekalo oduševljeno mnoštvo naroda koje je izviždalo novog generalnog guvernera Rolana Mišenera prilikom intoniranja himne „Bože, spasi kraljicu“.

VIDEO: Predsednik Francuske Republike Šarl de Gol drži kontroverzni govor kvebečkom narodu ispred Gradske većnicu u Montrealu

Okupljenom narodu De Gol je kazao da se raduje razvijanju odnosa Francuske i Kvebeka, što je već samo po sebi bilo kontroverzno, ali ni blizu onoga što je izjavio 24. jula u Montrealu. Desetak dana ranije, prilikom ukrcavanja na „Kolber“, predsednik je svojim bliskim saradnicima rekao: „Dobro će me čuti tamo, ima da zatalasam!“, kao i: „Udariću jako. Stvari će se zakuvati. Ali, to je neophodno. To je poslednja šansa za iskupljenje zbog kukavičluka Francuske“, misleći na to što su, posle poraza na severnoameričkom ratištu tokom Sedmogodišnjeg rata, 1763. godine ostavili na cedilu 70.000 francuskih kolonista u Kvebeku.

Što je najavio, to je i uradio. Nakon dolaska u Montreal dovezao se u Gradsku većnicu gde su ga primili pomenuti kvebečki premijer Džonson i gradonačelnik Žan Drapo. Narod se okupio oko zgrade i zahtevao da im se De Gol obrati. To nije bilo predviđeno, ali je on svojim domaćinima kazao da to mora učiniti. „Moram se obratiti tim ljudima koji me traže.“

Izašao je na balkon, a radio je uživo prenosio njegovo obraćanje. Govorio je o tome da ga je put do Montreala pored reke Sen Loren, put duž koga su bili poređani ljudi koji su ga burno pozdravljali, podsetio na trijumfalni povratak u Pariz nakon oslobođenja od nacističke Nemačke. Govor je završio rečima koje su uzdrmale svetski poredak. Rekao: „Živeo Montreal! Živeo Kvebek! Živeo slobodni Kvebek! Živela, živela, živela francuska Kanada! I živela Francuska!“ Masa je poludela od oduševljenja i uzbuđenja, posebno što se De Gol prilikom izgovaranja reči „slobodni“ (Kvebek) nageo nad mikrofon i tu reč izgovorio glasnije, sporije i naglašenije od ostalih.

Šarl de Gol na slici Donalda Šeridena. Foto: Wikimedia Commons/Donald Sheridan

Prirodno, izbio je diplomatski skandal zbog ove pretnje kanadskom teritorijalnom integritetu. Kanadski premijer Lester B. Pirson je narednog dana u zvaničnom televizijskom obraćanju izjavio: „Narod Kanade je slobodan. Svaka provincija Kanade je slobodna. Kanađani ne moraju biti oslobađani. Šta više, hiljade Kanađana su dali svoje živote u dva svetska rata da bi Francuska i druge evropske zemlje mogle biti slobodne“, čime je podbo francuski ponos i na neki način vratio De Golu milo za drago.

Kanadski ministar pravde Pjer Trudo, otac današnjeg premijera te zemlje, zapitao se javno kakva bi bila francuska reakcija kada bi kanadski premijer izjavio „Bretanja Bretoncima“. Ali nisu samo Kanađani kritikovali predsednika De Gola, činio je to i deo francuske štampe, posebno „Le Mond“.

De Gol je narednog dana održao banket u francuskom paviljonu na Ekspu da bi potom naglo prekinuo posetu i vratio se kući mlaznjakom francuskog ratnog vazduhoplovstva, a da u Otavu nije ni otišao i da se sa kanadskim premijerom nije ni susreo. Jednom svom savetniku je tokom puta nazad rekao: „Mogao sam, kao mnogi drugi, da se provučem ljubaznim primedbama i diplomatskom akrobatikom, ali kada je neko general De Gol on ne pribegava takvim sredstvima. Uradio sam šta sam morao.“

Kvebečani, u to vreme i ekonomski i politički u drastično slabijem položaju od svojih anglofonih sunarodnika, nadali su se mnogo čemu, mnogi čak i nezavisnosti, ali do nje nikada nije došlo. Naš narod bi rekao, tresla se gora — rodio se miš. Ali važno je da se tresla. Jer da se nije tresla, možda zvanična Otava nikada ne bi povukla poteze koji su doveli do toga, da danas postoji ekonomska i politička jednakost.

Šarl de Gol. Foto: Wikipedia/Steiner, Egon

(P. L.)