Način na koji je ovo dragoceno srpsko jevanđelje iz XIV veka završilo u Irskoj može samo da vas iznervira i ništa drugo

Nikoljsko jevanđelje dragoceni je srpski srednjevekovni rukopis iz XIV veka koji se danas čuva u Irskoj. Foto: Wikimedia Commons/flickr/bibliodyssey/Ранко Николић/BosnaSRB RS

Nikoljsko jevanđelje važan je spomenik srpske srednjevekovne pismenosti i kulture. Napisano je na pergamentu veličine 16x10,5 centimetara, a izrađeno je krajem XIV veka ili početkom narednog, mada ima i onih koji drže da je izrađeno u XIII stoleću. Sastoji se od 144 lista, na svakoj stanici postoji 17 redova teksta ćiriličnog ustavnog pisma ali glagoljskog pravopisa, na srpskoslovenskom jeziku sa elementima narodnog govora.

Preporučujemo

Posvećeno je četvorici jevanđelista: Mateji, Marku, Luki i Jovanu. Bogato je ukrašeno iluminacijama, inicijalima i zastavama, sa zlatnim i srebrnim detaljima, a svako poglavlje počinje ilustracijom simbola konkretnog jevanđeliste. Tako poglavlja u okviru Markovog jevanđelja počinju krilatim lavom, Matejinog anđelom, Lukinog krilatim volom dok poglavlja Jovanovog jevanđelja započinju orlom.

Ne nalazi se u Srbiji, nalazi se u Irskoj. Vuk Karadžić ga je 1820. godine „otkrio“ u manastiru Nikolje u selu Rošci kod Ovčar-Banje, u podnožju planine Kablar, i njegovo postojanje obznanio svetu. Odneto je 1854. godine iz manastirske riznice, a deset godina kasnije stiglo je u Narodnu biblioteku Srbije.

Sve do Prvog svetskog rata bilo je deo njene zbirke, ali mu se tokom ondašnjeg haosa i evakuacije gubi trag. Zna se da je bilo izdvojeno iz zbirke jula 1914. godine zajedno sa još 55 najdragocenijih rukopisa i štampanih knjiga, te smešteno u drvene sanduke i poslato ka Kosovskoj Mitrovici. Na putu do Mitrovice, na železničkoj stanici u Nišu, sanducima se gubi svaki trag.

„Požuri! Dete se smrzava!“ malo je poznata fotografija povlačenja Srba preko Albanije. Foto: Wikimedia Commons/Samson Černov/„Petogodišnji rat — Srbi 1912-1916“, London 1916.

Neko je naše kulturno blago ukrao, neko nam ga je otuđio, neki stranac ili mnogo verovatnije koristoljubi Srbin koji je te dragocenosti svog naroda prodao za šaku srebrnjaka. Tek se 1964. godine saznalo da se deo tog blaga nalazi u biblioteci privatnog kolekcionara sera Čestera Bitija u Dablinu, prestonici Republike Irske. Kako je do njega došlo — ne zna se. Svakako je legalnim putem.

A do otkrića je došlo praktično slučajno: londonski slavista Džon Barnikot zatražio je mišljenje o nekim slovenskim rukopisima iz te zbirke od našeg arheografa Vladimira Mošina; ovaj je pregledao snimke i odmah shvatio o čemu se radi. Pored Nikoljskog jevanđelja, tu je bilo i Srpsko četvorojevanđelje s kraja XIII i početka XIV veka, kao i Praznični minej srpskog ranonovovekovnog štampara i trgovca te logoteta Ivana Crnojevića, vojvode Božidara Vukovića (1460-1539), štampan na pergamentu 1537. godine. Sve iz onih „nestalih“ sanduka.

Ser Čester Biti je svoju zbirku darovao Republici Irskoj, pa se Nikoljsko jevanđelje i ostala dva dokumenta nalaze u Narodnoj biblioteci Irske u Dablinu. Bilo bi lepo da nam Irci u duhu prijateljstva vrate oteto. Ne samo što je to nama mnogo važnije nego njima, nego je dokazano ukradeno.

VIDEO A najbolje mesto za čuvanje Nikoljskog jevanđelja je Narodni muzej nedavno otovoren ponovo:

(O. Š.)