Ruska ikona koju je stvorio Bog lično: Hrišćani veruju da ova slika Hrista Spasitelja nije oslikana ljudskom rukom

„Spas Nerukotvoreni“, ruska ikona iz XII veka za koju pravoslavni hrišćani veruju da je proizvod božanske intervencije. Foto: Wikimedia Commons/Государственная Третьяковская галерея/Sasha Krotov

Postoji i u tradiciji pravoslavnog Istoka i rimokatoličkog Zapada verovanje u nerukotvorene ikone, kako ikone u užem smislu tako i u širem, budući da reč „ikona“ na grčkom jeziku prosto znači „slika“. Stručni opštehrišćanski termin za takav predmet jeste „arheiropojeta“, što je opet grčka reč koja znači „stvorena bez ruke“. Hrišćani veruju da je njihov nastanak čudesan, na ovaj ili onaj način, i da nije proizvod ljudskog delovanja.

Preporučujemo

Kažemo, nastanak je čudesan na ovaj ili onaj način jer metod varira od predmeta do predmeta. Brojne ruske nerukotvorene ikone jednostavno su se „pojavile“ (recimo, doplutale rekom dok se neko molio Bogu za pomoć), dok je Torinski pokrov tkanina na kojoj postoji otisak muškog tela koje je „pretrpelo fizičku traumu raspeća“.

U slučaju tog konkretnog predmeta, njegov nastanak i činjenica da opstaje u tom obliku, za sada je neobjašnjiv, a hrišćansko predanje kaže da je u pitanju tkanina u koju je bio umotan Isus Hrist nakon pogreba. Naučno datiranje koje je pokazalo da je u pitanju srednjevekovna tvorevina nije rešilo ovo pitanje, jer je testirani deo tkanine dokazano bio kontaminiran.

Revers ruske ikone „Spas Nerukotvoreni“, dela iz XII veka za koju pravoslavni hrišćani veruju da je proizvod božanske intervencije. Foto: Wikimedia Commons/Государственная Третьяковская галерея/Google Cultural Institute/DcoetzeeBot

Što se tiče priložene novgorodske ikone iz XII veka, ona se zove „Spas Nerukotvoreni“, što se u duhu savremenog srpskog jezika možda može bolje prevesti kao „Nerukotvoreni Spasitelj“. U pitanju je dvostrana prenosiva ikona koja na svojoj prednjoj strani ima, sa tradicijom nerukotvorenih ikona usklađenu sliku Isusa Hrista, dok se na reversu nalazi „Proslavljanje krsta“.

Deo je zbirke moskovske Tretjakovske galerije, inače slavnog ruskog muzeja likovne umetnosti osnovanog davne 1854. godine od strane braće Tretjakov, Pavla i Sergeja Mihajloviča. Tu je doneta iz Uspenjskog sabora moskovskog Kremlja, ali izvorno proishodi iz drevne novgorodske crkve Svetog Obraza podignute 1191. godine.

Budući da sekularni istoričari umetnosti nisu skloni verovanju u božansku intervenciju, postoji hipoteza da je „Spasa Nerukotvorenog“ rukotvorio Olisej Grečin, sin novgorodskog boljara Petra Mihalkoviča, koji je delovao u Velikom Novgorodu tokom XII-XIII stoleća. Sredinom sedamdesetih godina arheološka iskopavanja u tom gradu otkrila su njegovu radionicu i dvadeset pisama na brezinoj kori. Pojedini stručnjaci smatraju i da je bio glavni freskopisac čuvene Crkve svetog Spasa na Neredici, nedaleko od Velikog Novgoroda.

Njegovo poreklo je verovatno grčko — otuda i prezime. Poreklo ove ikone, međutim, ostaje upitno. Odgovor na to pitanje varira od toga ko vam na njega odgovara.

(O. Š.)