Da li patite od Jerusalimskog sindroma zavisi od vaše reakcije na ovu fotografiju

Magična fotografija Sepforisa, sela za koje se nekada verovalo da je rodno mesto Mati Božije. Nalazi se u blizini Nazareta, u Svetoj zemlji. Foto: Wikimedia Commons/Jamalkiwan

Da li je ideja Boga usađena u um čovekov dok je još u majčinoj utrobi, ili je pak naučena socijalna konstrukcija, stara je filozofska dilema povezana sa ključnim pitanjem, o tome da li Bog postoji ili ga je čovek izmislio, na koje niko nema odgovor. Odgovor ne može da se pruži, i tu dolazimo do prirode vere: čovek ili veruje u Boga, ili u njega ne veruje, ili nije siguran. Bilo da verujete ili ne, nemate nijedan dokaz kojim biste mogli svoju tvrdnju da potkrepite, zbog čega vera i jeste vera a ne objektivistička nauka.

Preporučujemo

Religija je jedan od najvažnijih pokretača razvoja civilizacije i napretka ljudske vrste u celini, a u prirodi čoveka kao suštinski bespomoćnog bića jeste posedovanje sklonosti da veruje u „višu silu“. Ateistički periodi, poput ovog našeg, su puka devijacija u odnosu na čitavo istorijsko, pa i praistorijsko postojanje Homo sapijensa. Drugim rečima, kada se sagleda čitavo postojanje naše vrste, periodi u kojima je postojala raširena sumnja u postojanje „nečega na nebesima“ nalaze se na nivou statističke greške.

Dakle, religija živi i opstaje nevezano za prostor i vreme, ali postoji samo jedno mesto na svetu gde se religija budi čak i u ljudima u kojima je uspavana, u ljudima kod kojih je na nivou formalnog pripadništva ovoj ili onoj konfesiji. Postoji samo jedno mesto na svetu koje je dalo ime fenomenu povezanom sa religijom. To mesto je Sveta zemlja, a fenomen se zove Jerusalimski sindrom.

Sionska Gornica, sala u Jerusalimu u kojoj je Isus Hrist sa 12 apostola održao Tajnu večeru. Foto: Wikimedia Commons/Marco Plassio

U pitanju je skup mentalnih fenomena koji se sastoji od opsesivnih verskih ideja, deluzija ili drugih iskustava sličnih psihozi koji su izazvani i aktivirani posetom gradu Jerusalimu i Svetoj zemlji uopšte. Pogađa sve: Jevreje, hrišćane, muslimane, čak i one koji nemaju veze ni sa jednom od te tri velike avramovske religije. Najpoznatija manifestacija Jerusalimskog sindroma je fenomen u kojem osoba, koja je do tog trenutka bila potpuno uravnotežena i nikada u svom životu nije pokazala znake psihopatologije, iznenada postane psihotična kada stigne u Jerusalim.

Ali sindrom se manifestuje na brojne načine. Neki postanu uvereni da su mesije, drugi doživljaju prosvetljenje ili otkrovenje, treći pokazuju opsesivnu potrebu za telesnim čišćenjem, četvrti žele da se osame i sami posete sve verske lokacije (što samo po sebi nije neobično ali može biti ozbiljno ako ta osoba pati od Jerusalimskog sindroma), i tako dalje.

Zato je ona fotografija sa početka teksta i obična i neobična. Na prvi pogled, u pitanju je brdo sa ostacima srednjevekovne utvrde i manastira, delimično pošumljeno, iznad kojeg se sunce probija kroz oblake. Ali, stavljeno u kontekst činjenice da se radi o Sepforisu u Galileji, rodnom mestu Bogorodice kako se nekada verovalo, nedaleko od Nazareta u kojem je odrastao Isus Hrist, stvari se dramatično menjaju: ne probija se više sunce kroz oblake nego se to „nebo otvorilo“ a fotografija poprimila potpuno drugačiji karakter.

Ako je vaša reakcija na tu sliku nakon kontekstualizacije upravo takva, možda bi pri potencijalnoj poseti Jerusalimu trebalo da vodite računa. Ili da ne vodite računa. Možda sindrom ni ne postoji. Možda je nešto drugo u pitanju.

VIDEO: Zašto sveci pravoslavne crkve nisu optočeni dijamantima?

(O. Š.)