Englez koji 100 godina čeka da mu Srbi daju ulicu u Beogradu: Postoji bar 6 razloga zbog kojih ser Ernest Trubridž to zaslužuje

Engleski admiral ser Ernest Trubridž vrši smotru srpski mornara na Solunskom frontu 18. marta 1917. godine. Foto: Wikimedia Commons/Le Miroir numéro 173, page 16/Gérald Garitan

Ser Ernest Čarls Tomas Trubridž rodio se u vojničkoj porodici 15. jula 1862. godine u Hampstedu, jednom od elitnijih krajeva Londona. Niz njegovih predaka bili su istaknuti mornarički oficiri, a i on sam je krenuo tim stopama, postepeno se uzdižući u zapovedničkoj hijerarhiji Kraljevske mornarice koncem XIX veka.

Preporučujemo

Početkom XX stoleća postao je mornarički ataše, prvo u Beču, potom u Madridu, pa nakon izbijanja Rusko-japanskog rata i u Tokiju. Nakon toga postaje komandant ratnog broda HMS „Kvin“ u Mediteranu, pa privatni sekretar prvog lorda Admiraliteta, pa komodor, pa kontradmiral.

Posle neprihvatanja njegovih planova da se promeni strategija u slučaju rata, smenili su ga na insistiranje Vinstona Čerčila (inače tada prvog lorda Admiraliteta), ali se početkom 1913. vratio u aktivnu službu kada su mu dodelili zapovedništvo nad eskadrom u Sredozemnom moru, u kojoj su se nalazili brodovi HMS „Difens“, HMS „Blek prins“, HMS „Djuk of Edinburg“ i HMS „Vorior“.

Nakon izbijanja Prvog svetskog rata krajem jula i početkom avgusta meseca 1914. godine, učestvuje u borbama protiv nemačkih ratnih brodova oko obala Italije i na Mediteranu, ali zbog odluke da jednom prilikom ne uđe u otvorenu bitku protiv nadmoćnijeg neprijatelja, poučen izvesnim iskustvima iz Rusko-japanskog rata kojem je neposredno svedočio sa japanskih ratnih brodova, dovodi sebe pred vojni sud.

Branilac Beograda u bunkeru na Kalemegdanu sredinom 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Cerovic Dragana

Trubridž je novembra 1914. oslobođen svih optužbi jer zapovesti Admiraliteta nisu bile jasne i očigledne, ali mu oni nisu oprostili: po kazni je januara meseca naredne godine poslat u Kraljevinu Srbiju kao deo britanske mornaričke misije.

Zbog čega je zaslužio da ima ulicu u Beogradu, ili negde u Srbiji?

1. Zadatak britanske mornaričke misije u našoj zemlji bio je da pomogne našoj rečnoj floti da se na Savi i Dunavu odbrani od nadmoćnije austrougarske. Trubridž je komandovao grupom od 50 britanskih oficira, mornara i marinaca opremljenih sa osam mornaričkih topova kalibra 4,7 milimetara, podvodnim minama i torpednim čamcem koji su zvali „Strah Dunava“. Misija mu je bila uspešna, koliko su to okolnosti dozvoljavale.

2. Nakon pokretanja opšte najezde na naše tlo od strane udruženih snaga Nemačkog carstva, Austrougarske monarhije i Kraljevine Bugarske, pod Trubridžovom komandom našla se glavnina artiljerijskih snaga odbrane Beograda. Pod sobom je imao 567 srpskih oficira i vojnika koji su bili pridodati savezničkim jedinicima na našoj teritoriji. Trubridž je branio Beograd, a onda pred Srbima morao da brani i postupke svoje Vrhovne komande koja je vukla nelogične poteze, iako se intimno sa Srbima slagao oko svih spornih pitanja.

„Požuri! Dete se smrzava!“ malo je poznata fotografija povlačenja Srba preko Albanije. Foto: Wikimedia Commons/Samson Černov/„Petogodišnji rat — Srbi 1912-1916“, London 1916.

3. Nakon sloma Kraljevine Srbije pod tim strahovitim naletom Centralnih sila, ser Ernest Trubridž se, skupa sa svojim Britancima i Francuzima, povlačio preko Ćuprije, Kruševca, Kraljeva, Raške, Kosova, Metohije i konačno preko Albanije — uvek zajedno sa Srpskom vojskom i civilima. Njegovi dnevnički zapisi iz tog doba otkrivaju i šta nam je najviše zamerao: verovali ili ne, u pitanju je bilo bezgranično samopouzdanje Srba koji su mu govorili da bi oni Galipolje, gde su Englezi doživeli debakl, osvojili za nedelju dana.

4. Došavši do Svetog Jovana Medovskog, male albanske luke u Lješkoj oblasti, preuzeo je na sebe organizaciju i koordinaciju trenutne pomoći našoj vojsci, kao i evakuacije na Krf. Zapravo, on se suprotstavio i srpskim i francuskim zahtevima da se evakuacija pomorskim putem izvede upravo iz Medove; njegov racionalni argument, da su austrougarski avioni i podmornice iz Kotora preblizu i da su plitke vode Medove već pune potopljenih savezničkih brodova, na kraju smo prihvatili i mi i Francuzi, pa je 120.000 naših prisutnih vojnika krenulo na novi marš ka bezbednijim lukama Draču i Valoni. Neki smatraju da je ovim spasao našu vojsku od potpunog uništenja: da ga nismo poslušali, većina bi se verovatno podavila u torpedovanim čamcima kojima su morali biti prevezeni na brodove usidrene dalje od obale.

5. Nakon što je posao oko evakuacije završen, Trubridž se 21. januara ukrcao na jedan italijanski razarač kojim se prebacio na HSM „Kvin“, kojim je otišao u Taranto. Ne zadugo, jer je naš regent Aleksandar, impresioniran njime i zahvalan na pomoći, zatražio od britanske komande da mu dodeli ovog oficira za ličnog savetnika i pomoćnika.

Ser Ernest Trubridž, engleski admiral koji je ratovao zajedno sa Srbima tokom Prvog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/npg.org.uk

6. Juna 1916. godine unapređen je u čin viceadmirala i stigao je u Solun gde se pridružio oporavljenim srpskim snagama. Sa Srbima je ostao do kraja rata. Nakon proboja Solunskog fronta septembra 1918. imenovan je od strane francuskog generala Franšea d’Eperea za glavnokomandujućeg savezničkih snaga na Dunavu, i sa Srbima je zajedno ušao u Beograd.

Nakon rata, pokušao je da bez odobrenja interveniše u Mađarskoj revoluciji 1919. godine, kada je osnovana kratkotrajna Mađarska Sovjetska Republika pod vođstvom Bele Kuna, što mu nije poboljšavalo položaj u Admiralitetu koji mu još nije bio oprostio ni ono s kraja 1914. Takođe, iste godine unapređen je u admirala i imenovan za predsednika savezničke Međunarodne dunavske komisije, a odlikovan je i Ordenom viteza komandanta Svetog Mihaila i Svetog Đorđa. Penzionisan je od strane Admiraliteta 1924. godine.

Zanimljivo je to, što je i njegov jedini preživeli sin Tomar Houp Trubridž izabrao mornaričku karijeru i dosegao čin vice-admirala. Ser Ernest Trubridž je preminuo iznenada, 28. januara 1926. godine u mondenskom francuskom letovalištu Bijaricu na obali Atlantskog okeana, gde je i sahranjen (njegovu grobnicu je načeo zub vremena, ali ako se tamo zadesite možete je posetiti i odati poštu ovom čoveku).

Njegovi naslednici (plemićku titulu baroneta danas nosi sestrić mu ser Tomas Trubridž) i dalje o Srbima govore sa strahopoštovanjem. I čuvaju u svom domu oba velika srpska odlikovanja koja je primio: Kraljevski orden Belog orla i Kraljevski orden Karađorđeve zvezde.

VIDEO: Koja ličnost je zaslužna za slavljenje Prvog maja?

(O. Š.)