Šta je tačno komandant zloglasne Princ-Eugen-divizije Oto Kum napisao o četnicima

Četnici i Nemci u Srbiji na jesen 1941. Foto: Znaci.net

Pedeset godina kolaboracija sa okupatorom od strane raznih četničkih jedinica, pod spornim ili nespornim zapovedništvom generala Draže Mihailovića, nije bila upitna, ali se nakon sloma socijalističke Jugoslavije i vlasti Saveza komunista situacija potpuno izmenila.

Preporučujemo

Oni su toliko preuveličavali i stvari maliciozno interpretirali, da su mnogi ljudi danas otišli u drugu krajnost: više ništa ne veruju „zvaničnoj istoriji“, sve što dokazuje saradnju pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini sa okupatorom tretiraju kao laž i falsifikat, a ubeđeni su da su partizani ti koji su u stvari igrali skupa sa nacistima i ustašama protiv branilaca srpstva.

Činjenice, međutim, govore nešto drugo, a činjenice nisu predmet oko koga bi trebalo da postoji rasprava. Činjenica je činjenica, crno je crno, belo je belo. Ako napolju pada kiša, napolju pada kiša. Rasprava može da postoji oko sive zone koja se nalazi između, recimo, oko pitanja da li su četnici bili fašisti, ali ne i oko konkretnih primera kolaboracije njihove sa nemačkim i italijanskim okupatorom, pa čak mestimično i sa ustašama.

Četnički vojvoda Uroš Drenović, levo, nazdravlja sa ustašama i domobranima. Foto: Wikimedia Commons/Mladifilozof

Četnici nisu bili fašisti, niti da su bili oružana formacija koja je ratovala na strani Sila Osovine. Četnici su bili antiosovinska i antifašistička, monarhistička vojska, ali takođe i vojska koja je ulazila u skrivenu ili otvorenu kolaboraciju sa fašističkim okupatorom smatrajući da su komunisti veći neprijatelj, pošto su, pod jedan, mislili da nisu dovoljno jaki da se bore protiv Nemaca (da ne ulazimo dublje u razne motive raznih tipova ljudi), a pod dva, zato što su verovali da će Nemci izgubiti rat i da je potrebnije lišiti se unutrašnjeg neprijatelja jer je spoljašnji osuđen na propast.

Upravo to pokazuje i jedan citat iz knjige Ota Kuma, SS-brigadefirera (čin ekvivalentan general-majoru) i jednog od četiri komandanta zloglasne 7. SS dobrovoljačke brdske divizije „Princ Eugen“ koja je učestvovala u brojnim akcijama na prostoru Jugoslavije, prevashodno u borbama protiv partizana.

Tokom tzv. Pete neprijateljske ofanzive, koju su Nemci kodno nazvali Operacija „Crno“ a koja se često naziva Bitka na Sutjesci po najpoznatijoj bici te operacije, jedan od zadataka Princ-Eugen-divizije bio je da razoružava četnike, što se odvijalo bez većih incidenata.

Četnici i Nemci za vreme Pete neprijateljske ofanzive u Hercegovini 1943. Foto: Znaci.net

Oto Kum, inače hroničar te divzije, o tome piše u svojoj knjizi „Napred, Princ Eugen!“ pa kaže: „[Nosili su] staru uniformu – i novu bradu, jer su se zakleli da se neće brijati sve dok okupator ne bude oteran iz zemlje. Bili su monarhisti i borili se za svog mladog Kralja Petra II, ali su se povukli u izolovana sela i područja i samo retko se suprotstavljali našim jedinicama, osim kada su se osećali dovoljno snažni.

Disciplina i naoružanje su im bili relativno dobri; prema ostalim jugoslovenskim etničkim i verskim grupama bili su nepredvidivi, i često su napadali hrvatska sela ili muslimanske žene. Kao pritajene saveznike, imali su Engleze – i njihovu radio opremu. Ponekad bi se na volovskim zapregama ili na konjima selili u drugo područje, uglavnom neometani; puštali smo ih da prođu jer bi, dugoročno gledano, njihova pobeda bila i naša – kao drugova po oružju u borbi protiv komunizma.

Situacija je bila donekle nejasna, nisu bili naši prijatelji, ali ni neprijatelji; situacija se menjala s vremena na vreme.“

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(O. Š. /Izvor: Slikepartizana.com)