Danas je njegov dan: Osim što je 27 godina bio u zatvoru, ovaj nobelovac je voleo škembiće i boks, a često se maskirao u kuvare i šofere (VIDEO)

Danas se obeležava Međunarodni dan Nelsona Mandele, koji je njegova fondacija ove godine posvetila akciji protiv siromaštva, a u čast njegove borbe protiv siromaštva i promovisanja socijalne pravde za sve ljude.

Ovogodišnji Dan Nelsona Mandele poseban je i po tome što se obeležava na stotinu godina od rođenja bivšeg predsednika Južnoafričke Republike, koji je 1993. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.

Preporučujemo

>>> Od majke nacije do kidnapovanja, ubistva i otmica: Sve o kontroverznoj bivšoj supruzi Nelsona Mandele (FOTO) (VIDEO)

Nakon 27 godina provedenih u zatvoru kao žrtva aparthejda, Mandela je 1994. godine izabran za prvog crnog predsednika i prvi je lider ove države koji je izabran nakon demokratskih izbora. Povukao se 1999. godine, a umro je 5. decembra 2013, kada je imao 95 godina.

Ujedinjene Nacije su prilikom uspostavljanja Dana Nelsona Mandele, 2009. godine, priznale doprinos bivšeg predsednika Južnoafričke Republike, kada se radi o međunarodnoj borbi za demokratiju i promovisanju kulture mira širom sveta.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres je povodom obeležavanja Dana Nelsona Mandele odao počast bivšem južnoafričkom predsedniku i tom prilikom rekao je da je Mandela bio veliki zagovarač pravde i jednakosti i da njegova hrabrost i saosećanje nastavljaju da inspirišu svet.

- Mandela je godinama bio u zatvoru, ali nikada nije postao zarobljenik prošlosti. Naprotiv, on je svoju energiju usmerio ka pomirenju i svojoj viziji mirne, multietničke i demokratske Južnoafričke Republike. Na ovaj dan, kada obeležavamo stogodišnjicu njegovog rođenja, mi odajemo počast životnom delu Nelsona Mandele - rekao je Guteres u video-poruci povodom praznika UN.

ČINJENICE KOJE NISTE ZNALI O MANDELI

Njegovo pravo ime bilo je Rolihlahla, što znači "povlačenje grana drveta" ili "problematičar". Ime Nelson dao mu je učitelj, jer su početkom 20. veka deci u Južnoj Africi često davana engleska imena zbog prisustva britanske kolonije u zemlji.

Više od 20 godina Mandela je radio u Afričkom nacionalnom kongresu, opozicionoj partiji koja se zalagala za građanska i ljudska prava crnaca u vreme aparthejda.

Često se prerušavao u poljske radnike ili kuvare, kako bi izbegao hapšenje zbog svoje političke aktivnosti. Ipak, uhapšen je 5. avgusta 1962, obučen kao šofer i to zbog podsticanja štrajkova i napuštanja zemlje bez dozvole.

​​Mandela je prvobitno bio klasifikovan kao zatvorenik Klase D, što je značilo da je mogao da primi samo jednu posetu i jedno pismo svakih šest meseci na ostrvu Roben.

U zatvoru je živeo u maloj ćeliji bez kreveta i vodovoda, a bio je prisiljen da naporno radi u kamenolomu krečnjaka tokom dana. Zbog rada u kamenolomu oštetio oči, tako da kasnije nije mogao da plače. Nije imao suza.

Dok je bio u zatvoru, završio je nacrte svoje autobiografije "Dug put do slobode". Za to vreme, Mandela je gajio i baštu, za koju je u knjizi napisao da "pruža mali osećaj slobode" i da je to "jedna od retkih stvari koje mogu da se kontrolišu u zatvoru".

Kao mladić bavio se boksom, u kome je veoma uživao, a dugo godina je i trčao. U zatvoru je navodno svakog jutra naporno vežbao.

Prvi u porodici stekao je formalno obrazovanje, a tokom studija bavio se glumom i plesom. Bio je jedini crni student u pravnoj školi na Univerzitetu Vitvatersrand.

Tokom njegove vladavine 1,5 miliona više južnoafričke dece je upisano u školu, a dva miliona ljudi je dobilo pristup električnoj energiji. Verovao je u moć obrazovanja i često je isticao da je "obrazovanje je najmoćnije oružje koje možemo koristiti za promenu sveta".

Omiljena hrana bili su mu škembići, a bio je i ljubitelj indijske hrane, pa mu je prvi obrok nakon izlaska iz zatvora bio pileći kari.

Mandela je voleo muziku i često je znao da zapeva tradicionalne južnoafričke pesme kako bi razveselio kolege.

Njegovo ime nose vrsta orhideje, vrsta detlića, nuklearna čestica i vrsta trkačkog konja.

Za vreme američkog predsednika Ronalda Regana, Mandelina partija smatrala se za terorističku organizaciju, tako da je bivši južnoafrički predsednik tehnički bio na terorističkim listama SAD do 2008. godine.

(Telegraf.rs/Srna)