Aljende je ostavio trag u politici Čilea, a njegovo samoubistvo i danas budi mnoge sumnje (FOTO)

Čile je zemlja koja je ima burnu prošlost i koja je prošla kroz brojna politička previranja. Moglo bi se reći da su dva čoveka obeležila njenu istoriju, a posledice njihove vladavine se osećaju i danas. Jedan od njih je Salvador Aljende, neprikosnoveni komunista, a drugi je Pinoče čija diktatura predstavlja period strahovlade u Čileu. Aljendeov život se završio tragično, a mnogi i danas veruju da je bio žrtva brutalne borbe za vlast.

Salvador Giljermo Aljende Gosens bio je čileanski političar i državnik, ali je po profesiji bio lekar psihijatar. Rođen je 1908. godine, a preminuo je 1973. godine. Više od 40 godina se bavio politikom, a zbog svojih stavova je hapšen još dok je bio student.

Preporučujemo

Fidel Kastro i Salvador Aljende Foto: Tanjug/AP

Njegovu političku karijeru možemo podeliti na dva perioda, ali je definitivno ostalo zapamćeno njegovo svrgavanje sa vlasti vojnim pučem 1973. godine.

POLITIČKA KARIJERA

Socijalističku partiju osniva 1933. godine i postaje njen lider. U počecima političke karijere pomagao je vladu Narodnog fronta i bio u njoj ministar zdravlja od 1938. do 1941, od 1945. godine postaje senator, zatim biva izabran za potpredsednika, a posle i za predsednika senata.

Nije uspeo da ostvari pobedu na izborima 1952., 1958. i 1964. godine.

Kao kandidat levice, Pokreta narodnog jedinstva koji su osnovali socijalisti, komunisti, radikali i demohrišćanski disidenti, septembra 1970. pobeđuje na izborima sa 36,3% glasova, na dužnost stupa 3. novembra 1970. godine i time postaje 29. predsednik Čilea.

Salvador Aljende je bio dobar prijatelj Josipa Broza Tita Foto: Profimedia/AFP

Uspeo je da napravi promene u zemlji, koja je u to vreme bila usmerena ka socijalizmu. Ono što je posebno zanimljivo kada je on u pitanju, jeste da je on prvi markisički političar koji je izabran za predsednika jedne države na izborima.

Svojom politikom je opasno ugrozio interese krupne buržoazije i stranih kompanija. Kada je usledio vojni puč 1973. godine, Aljende je izvršio samoubistvo u predsedničkoj palati.

VOJNI UDAR

Godine 1973., u nadi da će se odupreti najvećoj ekonomskoj katastrofi u istoriji Čilea, Aljende i njegova vlada pokušali su da se izvuku iz stagnacije, ali je rezultat bila hiperinflacija, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda.

Tada je Aljedne proglasio Pinočea za komandanta armije, verujući da mu je odan i ne pomišljajući da bi mogao da se okrene protiv njega. Međutim, onda je usledio vojni puč 11. septembra i situacija se potpuno preokrenula.

Istog dana, prilikom odbrane predsedničke palate, Salvador Aljende izvršava samoubistvo, a 72 njegova najbliža saradnika su zarobljeni i streljani.

Zatim je formirana vojna hunta sa Avgustom Pinočeom na čelu. Hunta je proglasila vanredno stanje i raspustila parlament do daljeg.

Pinoče je, da bi uništio marksističku prošlost Čilea, odmah osnovao novu tajnu policiju pod imenom Uprava nacionalne obaveštajne službe ili DINA, koja je mala  zadatak da pohvata sve Aljendeove pristalice i protivnike režima.

DINA je takođe formirala tajne logore u kojima je zverski mučila i ubijala zatvorenike. 

Godine 1976. na vlast u SAD došao je Džimi Karter koji je optuživao Pinočea za zlodela u Čileu.Tokom 1977. godine Komisija za ljudska prava UN prvi put je osudila Pinočeov režim za kršenje ljudskih prava.

POLEMIKE OKO SMRTI ALJENDEA

Posmrtni ostaci Salvadora Aljendea iskopani su u maju 2011. godine u okviru istrage pokrenute 27. januara iste godine sa ciljem da se utvrdi istina o tome da li je ubijen ili je izvršio samoubistvo.

Oružje iz koga je metak ispaljen nije pronađeno, a mrtvog Aljendea njegova supruga i ćerke nikada nisu videle. Njegovo telo je na brzinu sahranjeno u grobnici njegovog rođaka 1973. godine, a uz državne počasti ponovo je sahranjen 1990. po okončanju vladavine vojne hunte Augusta Pinočea.

Salvador Aljende sahranjen je konačno po treći put u krugu porodice u Santijagu, nakon što su rezultati zvanične autopsije pokazali da je on izvršio samoubistvo tokom vojnog puča 1973. godine.

I pored zvanične autopsije koja je utvdila da je u pitanju samoubistvo, neki i dalje smatraju, poput Fidela Kastra da je u pitanju ubistvo, to jest da je ubijen prilikom rvanja sa ubicom.

Jugoslavija je oduvek imala tradicionalno dobre odnose sa Republikom Čile, koji su se produbili dolaskom Salvdora Aljendea na mesto predesnika Čilea. Salvador Aljende je bio veliki prijatelj Jugoslavije i predsednika Tita.

VIDEO: Šta zapravo znamo o Kalinjingradu? Vekovima glavni grad Prusije a sada tvrđava Rusije

(Telegraf.rs)