Tri puta sam dobio batine od Tita: Miša Broz otkrio sve o svom odnosu sa ocem
- Samo bi mi objasnio situaciju i na kraju dao savet. To mi je bilo najgore. Nisam mogao da se svađam i bunim - pričao je svojevremeno Aleksandar Miša Broz
Znate kako je, u uspomenama iz detinjstva ostanu obično događaji o kojima se razmišlja, a ja sam razmišljao samo posle susreta sa Starim kad sam dobio batine ili grdnju - priznaje uz osmeh, na početku razgovora, maja 1978. godine, tada 37-godišnji komercijalista zagrebačke "Ine komerc" Aleksandar Miša Broz, sin predsednika Republike, Tita, piše Yugopapir.
Preporučujemo
Nadrogiraju se pa misle da mogu da lete: Onda naprave glup potez i ozbiljno se povrede. A to nije najgore što se dešava!
ZA DOBRO JUTRO: Tata je ugasio svećicu, a reakcija njegovog jednogodišnjeg sina je neprocenjiva (VIDEO)
U Zagreb smo stigli bez Mišine adrese. Telefonski imenik nam nije pomogao. Raspitivali smo se na nekoliko strana, ali niko nije znao kako da nam pomogne. Kad je već izgledalo da od rubrike nema ništa, pomogao nam je slučaj. Zahvaljujući Mišinom komšiji zajedničkom prijatelju, dobili smo adresu i banuli u vreme ručka.
BROZ NIJE RETKO PREZIME I ŽIVIMO POVUČENO
- Zašto želite da pišete o Mišinim uspomenama? Broz nije retko prezime u Zagrebu i gotovo niko ne zna čiji je sin moj suprug. Živimo mirno i povučeno. Posle vašeg članka možda neće biti tako... - pobunila se Mišina supruga Mira, doktorka, vojna službenica u činu majora, kad je čula da želimo da zabeležimo nekoliko dosad neobjavljenih detalja iz Mišinih susreta s predsednikom, kad je drug Tito bio otac, daleko od državničkih poslova i obaveza.
Za trenutak, izgledalo je da od intervjua ipak nema ništa. Ali, insistirali smo, pozivali u pomoć poznanstvo s Mišom iz vremena kad je učestvovao na radnoj akciji na izgradnji Ade Ciganlije, kao učenik Desete gimnazije u Beogradu. I razgovor je nastavljen.
NEMA VEZE U ARMIJI
Mada samo rezervni poručnik, Miša je uverio aktivnog majora Miru da porazgovaramo.
- Kako to da ste samo rezervni poručnik? - pitamo, uzgred, Mišu Broza.
- Šta mogu - požali se Miša, očigledno raspoložen za šalu. - Izgleda da nemam veze u armiji.
BATINE ZBOG HRANE, ZBOG ENGLESKOG...
- Tri puta u životu sam dobio batine od Starog - seća se Miša. - Prvi put zato što sam pobegao od stola, jer sam više voleo da se igram nego da jedem. Drugi put zbog engleskog jezika. Treći put... treći put... ne sećam se - širi ruke. - Verovatno takođe zbog učenja.
- A grdnje?
HTEO SAM DA SE SVAĐAM I BUNIM
- Nisu nikad to bile prave grdnje s pretnjama i povišenim glasom. Čim sam malo odrastao, Stari nikad nije hteo ništa da naređuje, niti da me primora da nešto napravim. Samo bi mi objasnio situaciju i na kraju dao savet. To mi je bilo najgore. Nisam mogao da se svađam i bunim, jer mi je samo govorio kako on misli da bi bilo najbolje da uradim. Morao sam da razmislim i, hteo - ne hteo, priznam da su takvi saveti uvek najbolji. Rastao sam i kao većina mladića, nekad brže, nekad sporije, shvatao da su stariji uvek u pravu i da ih treba poslušati.
OD ROĐENJA U PARTIZANIMA
Miša se rodio 1941. godine. Krili su ga u Zagrebu, a kasnije je prebačen u partizane. Od rođenja su ga zvali Miša, a tek posle rata je službeno dobio ime Aleksandar i zato danas u šali kaže da mu je Miša partizansko ime. Kraj rata je dočekao u Šibeniku.
TAMO JE TVOJ TATA
- Veoma se nejasno sećam 1946. godine - kaže Miša. - Samo pamtim neke slike. Znam da su me ošišali do glave, da sam u avionu na putu za Beograd strašno povraćao i da su mi na aerodromu pokazali u daljini veliku grupu ljudi i rekli: - Tamo je tvoj tata. Kasnije sam saznao da je Stari slučajno baš u to vreme doleteo iz Moskve. Zato ga i nisam video na aerodromu, nego tek nešto kasnije, na Dedinju.
DANIMA GA OSLOVLJAVAO SA "ČUJ, TI"
- Uveli su me u kabinet - nastavio je mladoliki komercijalista svetlih očiju, s nečim dečačkim na licu, s velikim, masivnim venčanim prstenom, koji odmah padne u oči jer su mu ruke stalno u pokretu. - Pokazali su mi Starog, a ja sam raportirao da sam stigao, kao što su me naučili. Tad sam ga prvi put video i nikako nisam mogao da se naviknem da mu govorim tata. Danima sam ga oslovljavao samo: - Čuj, ti.
- Navikao sam da ljude koji su me krili oslovljavam s "tata". Tako je moralo da bude. Baš zato mi se teško razbistrilo u glavi da sam konačno sa svojim pravim ocem. Naravno, kasnije sam prestao da počinjem razgovor sa: "Čuj, ti."
Od oslobođenja Miša Broz nije propustio da čestita ni jedan rođendan svom ocu. Ali, od mnogih proslava 25. maja, dva su mu ostala najviše u sećanju.
PRVO PARTIZAN, PA "PARTIZAN"
- Pre skoro dvadeset godina, između ostalih, u Beli dvor su došli i predstavnici Društva Partizan. Predložili su Starom da me učlani. - Hoću - odgovorio je - ali, članarinu ću vam direktno slati da je Miša ne potroši. Bila je to šala, a ja sam sve shvatio ozbiljno. Bio sam tužan i pitao se zar on zaista nema poverenja da ću novac za članarinu dati blagajniku Partizana - seća se Miša.
- Drugi rođendan koji pamtim bio je 1967. godine. Bio sam u Školi rezervnih oficira u Zadru. Do poslednjeg trenutka nisam znao hoće li me pustiti da 25. maja dođem u Beograd. A onda, dobio sam dozvolu i doputovao u uniformi pitomca. Bio sam ponosan. Zamišljao sam naš susret. Ali, tog dana Stari nije bio u svojoj uniformi, nego u civilu.
- Pre 13 godina, kad sam odlučio da se oženim, imao sam 23 godine, a zna se da mnogi smatraju da je to za muškarce premalo godina za brak. Zato sam danima razmišljao kako svoju nameru da kažem Starom. Plašio sam se da će biti protiv. Najzad sam se odlučio, zažmurio i jednog jutra kazao: "Nameravam da se oženim."
- Dovoljno si odrastao i mislim da znaš šta radiš. Sam odluči - rekao mi je Stari. Bio sam srećan i ponosan zbog njegovog poverenja - kaže Miša.
Društvu su se priključili ostali članovi porodice, devetogodišnja Aleksandra i petogodišnji Andrej. Aleksandra ide u treći razred osnovne i drugi razred baletske škole. - Sama je odlučila da uči balet - obaveštava nas tata Miša.
- Kakav je učenik?
- Odličan.
- Znači, tata ne mora da joj pomaže?
- Pa, malo, oko matematike.
Devojčica i dečak kao nebo plavih očiju postali su centralne osobe i bilo je jasno da je razgovor sa Mišom Brozom završen.
VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?
(Telegraf.rs / Izvor: Yugopapir)
Povezane vesti
Šokirani otac o pucnjavi kod škole: "Izvadio je pištolj i počeo da puca, moje dete je prolazilo pored njega"
Potresna priča oca Jelene Karleuše: Izvukao telo ronioca koji je tragao za misteriozno nestalom nevestom
Svi su verovali da se otac troje dece utopio: Policija ga tražila 54 dana, a onda su saznali šokantnu tajnu
<% post.title %>
Otac Maksim tvrdio da beba može da živi od sunčeve svetlosti, branio ženi da je doji: Umrla sa mesec dana
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Stranac nakon godinu dana u Srbiji priznao čime je najviše razočaran: "Ne želim da plaćam 60 evra dnevno da pričam sa nekim, ni da pijem rakiju, očekivao sam da će biti drugačije"
Milutin iz Čačka posle svadbe krenuo da otvara koverte i frapirao se: Zvao je redom 300 gostiju i za sve njih je imao samo JEDNO PITANJE!
Posle majke, oglasio se i otac devojčice (5) kojoj NIKO NIJE DOŠAO na rođendan: ČEKALA JE 35 DRUGARA, samo nekoliko da je došlo, to bi je usrećilo
