Hitler mu je bio kum na venčanju, a onda ga je posle smrti zamenio kao vođa nacista: Tvrde da je upravljao Rajhom posle rata iz Južne Amerike (FOTO)
Martin Borman je bio istaknuti nacistički zvaničnik. Došao je na čelo Partijskog kancelerijata NSDAP i postao lični sekretar Adolfa Hitlera. Stekao je Hitlerovo poverenje i tako dobio ogromnu vlast u Trećem rajhu preko svog uticaja na Hitlera. Oko njegovog života se vode brojne polemike, posebno oko toga kako ga je završio. Dok neki kažu da je poginuo 2. maja 1945. godine, ima i onih koji veruju da je uspeo da umakne pravdi i da je pobegao u Južnu Ameriku.
KARIJERA
Borman je bio premlad da bi uzeo većeg učešća u Prvom svetskom ratu. Posle rata postao je nadzornik imanja u Meklenburgu i tako došao u kontakt sa frajkorima (nemačke dobrovoljačke jedinice koje su postojale od 18. do početka 20. veka, čiji su se pripadnici efikasno borili kao plaćenici, bez obzira na sopstvenu nacionalnu pripadnost) koji su bili na imanju. Uzeo je učešća u njihovim aktivnostima, uglavnom atentatima i iznudama radničkih sindikata.
U martu 1924. godine, osuđen je na godinu dana zatvora kao saučesnik svom prijatelju Rudolfu Hesu u ubistvu Valtera Kadova, za koga se verovalo da je izdao Alberta Lea Šlagetera Francuzima tokom okupacije Rurske oblasti. Po izlasku iz zatvora stupio je u NSDAP.
Godine 1933. godine postao je Rajhslajter NSDAP-a i poslanik u Rajhstagu. Od 1933. do 1941. godine bio je lični sekretar Rudolfa Hesa. Posle Hesovog odlaska u Englesku, Borman je postao Hitlerov sekretar.
Mnogi istoričari smatraju da je po količini moći koju je posedovao Borman bio siva eminencija Trećeg rajha tokom Drugog svetskog rata.
Nasledio je Hitlera na čelu partije nakon što je firer izvršio samoubistvo, mada se na tom mestu nije dugo zadržao.
PRIVATNI ŽIVOT
Borman se 1929. godine oženio po drugi put, a iz prvog braka je imao dvoje dece. Stupio je u brak sa devetnaestogodišnjom Gerdom Buh čiji je otac, Valter Buh bio predsednik Nacističkog partijskog suda.
Borman je upoznao Hitlera u kući svoje druge verenice, pošto je on kod njene porodice bio rado viđen gost. Kasnije mu je Hitler bio kum na venčanju. Martin i Gerda imali su desetoro dece. Jedna ćerka umrla je ubrzo po porođaju.
Imao je veliki broj ljubavnica, uključujući i poznatu glumicu Manju Behrens.
Krajem aprila 1945. godine njegova žena i deca odlaze u Italiju. Žena mu umire od raka 1946. godine, a o deci su brinuli u hraniteljskim porodicama.
SMRT
Borman je napustio Hitlerov bunker oko 11 časova uveče 1. maja. Bio je u društvu još nekoliko nacista, a sobom je nosio kopiju Hitlerovog testamenta.
Grupa je putovala peške kroz tunel do stanice, gde su izašli na površinu. Pokušali su da pređu reku, a onda je usledili sovjetska artiljerija. Borman i još jedan nacista su pali na zemlju.
Na kraju su ipak uspeli da pređu reku iz trećeg pokušaja. Išli su duž železničke pruge, kada je jedan od saputnika odlučio da napusti grupu i da krene u suprotnom smeru.
Kada je video sovjetsku armiju, odlučio je da se vrati. Naišao je na dva tela, a pretpostavlja se da je jedan bio Borman.
Međutim, nije imao vremena da proveri, tako se nije znalo kako su tačno umrli.
Pošto Sovjeti nikada nisu priznali da su pronašli njegovo telo, njegova sudbina je duži niz godina bila nepoznata.
Međutim, početkom 1973. godine u Berlinu forenzički ekspert "sa skoro potpunom sigurnošću" je utvrdio da, jedan od dva skeleta iskopana u toku izgradnje u Zapadnom Berlinu u decembru 1972. bio Bormann, a 11. aprila 1973, Zapadno Nemačke vlasti su ga zvanično proglasile mrtvim.
Skelet je podvrgnut testiranju DNK 1998. godine, a istražioci su potvrdili da su ostaci Bormanovi.
TEORIJE ZAVERE
U izveštajima, posebno u onim iz 1960. godine, navodi se da je Borman pobegao i živeo u Južnoj Americi.
Pol Mening, čuveni novinar, gonjen je zato što je otkrio da Martin Borman nije umro u bunkeru u Berlinu, već da je pobegao u Argentinu i da je upravo on bio većinom odgovoran za ekonomski preporod Nemačke nakon Drugog svetskog rata.
Prema toj nikad potvrđenoj priči, u ekonomskom smislu, moderna Nemačka je predstavlja reinkarnaciju nacističke Nemačke, što navodno dokazuje da su nacistima upravljali Iluminati (Sabato-frankisti), jevrejski bankari koji su upravljali i SSSR-om, prenosi webtribune.rs.
Očekujući pad Trećeg rajha, Martin Borman je navodno uspostavio 750 korporacija u neutralnim državama, uglavnom kao sredstva za povećanje likvidnog bogatstva Nemačke, pored patenata i industrije.
Borman je uspešno pobegao iz Evrope u Južnu Ameriku, gde je upravljao „iz izgnanstva“ godinama nakon rata. Borman je koristio ostatke SS-a, Gestapo i svojih 750 korporacija kao osnovu ekonomske moći uz saradnju sa zapadnim saveznicima.
Jedan bankar je Bormanovu organizaciju nazvao „najvažnijim prikupljanjem moći pod kontrolu jednog čoveka“.
Pošto je kontrolisala veće korporacije u Nemačkoj i veći deo latinske Amerike, Bormanova organizacija je ostvarila i znatan uticaj u SAD.
VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?
(Telegraf.rs/A.T.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.