Postoji samo jedan korak od makaza kojima se seče brada nedužnom starcu do gasne komore u koju se šalju deca (FOTO)

Pripadnici Vermahta seku bradu jevrejskom starcu, negde u Ukrajini jula meseca 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-187-0203-08 / Gehrmann, Friedrich / CC-BY-SA 3.0

Adolf Hitler, Jozef Gebels, Martin Borman, Herman Gering i ostatak vrhuške Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije, verovali su da su Jevreji kao narod rasno inferiorni i opasni, ne samo po Nemačku i Nemce već po sve ljude među kojima žive, da su „kancer“ koji uništava zdravo tkivo „arijevskih društava“, bili su ubeđeni da su oni, Jevreji, izazvali rat i da su stoga odgovorni za opšte uništenje.

Preporučujemo

Da bi u to ubedili ostale svoje sunarodnike koji nisu bili u njihovoj partijskoj aparaturi, da bi opravdali antisemitske zakone i uredbe koje su donosili, da bi opravdali izdvajanje Jevreja iz opšte populacije i njihovo nasilno zatvaranje u getoe koji su već postojali i pre njih — koristili su propagandu.

Pripadnici Vermahta seku bradu jevrejskom starcu, negde u Ukrajini jula meseca 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-187-0203-09 / Gehrmann, Friedrich / CC-BY-SA 3.0

Plodno tle za antisemitizam, kakva je Nemačka (ali i dobar deo ostatka Evrope) bila tokom druge polovine XIX i prve polovine XX veka, u kombinaciji sa Gebelsovim zlim genijem, dalo je rezultate.

Kako drugačije objasniti ove fotografije običnih nemačkih vojnika koji se u trenutku odmora nakon bitke, jednog dana jula 1941. godine, negde u Ukrajini, iživljavaju nad nedužnim starcem, makazama mu sečući bradu?

Pripadnici Vermahta seku bradu jevrejskom starcu, negde u Ukrajini jula meseca 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-187-0203-10 / Gehrmann, Friedrich / CC-BY-SA 3.0

Ponižavanje starijih, pa i mlađih, pripadnika jevrejskog naroda na istoku Starog kontinenta upravo ovom metodom nije bilo preterana retkost, i postoji više ovakvih setova fotografija.

Ovu konkretnu seriju načinio je Fridrih German kao fotograf Propagandne čete Vermahta koja je bila pridodata prisutnoj jedinici. Dakle, ovo nisu ideološki obojeni esesovci koje vidite na fotografijama, esesovci kojima je eliminicija židovskog življa bila u opisu posla, ne, ovo je regularna nemačka vojska.

Pripadnici Vermahta seku bradu jevrejskom starcu, negde u Ukrajini jula meseca 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-187-0203-11 / Gehrmann, Friedrich / CC-BY-SA 3.0

Ne zna se koliko je tačno Nemaca tokom Drugog svetskog rata učestvovalo u genocidu nad Jevrejima, uostalom, tačnu brojku je nemoguće utvrditi, ali neke procene pominju oko dve stotine hiljada ljudi. Možda ih je bilo i više, a možda i manje, ko zna.

Postoji mogućnost da svoj udeo u holokaustu nije imao nijedan jedini mladić sa ovih priloženih fotografija, ali to i nije važno jer oni nisu važni, oni su više ilustracija atmosfere koja je postojala u Trećem rajhu i pre, a posebno nakon što je rat izbio.

Pripadnici Vermahta seku bradu jevrejskom starcu, negde u Ukrajini jula meseca 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-187-0207-07 / Gehrmann, Friedrich / CC-BY-SA 3.0

Dakle, možda nijedan od ovih mladića nikada nije ubio nijednu jedinu nedužnu osobu, možda nijedno dete zbog njih nije zaplakalo nad lešom ubijene majke, ali ih to ne čini manje vesnicima „konačnog rešenja jevrejskog pitanja“.

Podsetimo, ovo se dešava jula 1941. godine, mesec dana nakon što je pokrenuta Operacija „Barbarosa“, u trenutku koji se s pravom može nazvati vrhuncem nemačkih ratnih napora, kada je njihova vojska tutnjala i nezaustavljivo tukla sve jedinice Crvene armije na koje bi naišla, kada je briljantnim manevrima uspevala da uklješti i opkoli te zarobi odjednom stotine hiljada crvenoarmejaca u gradovima širom Sovjetskog Saveza.

Pripadnici Vermahta seku bradu jevrejskom starcu, negde u Ukrajini jula meseca 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-187-0207-08 / Gehrmann, Friedrich / CC-BY-SA 3.0

I eto, u takvom jednom trenutku velikog trijumfa, pripadnici Vermahta nalaze za shodno da ponižavaju potpuno nemoćne, čak bespomoćne ljude. Ako je bilo običnih Nemaca koji su u takvim, po svoju zemlju izvanrednim okolnostima, činili ovakve stvari, da li bilo koga može da začudi što su, kada je rat krenuo naopako, ne-obični Nemci intenzirali rad gasnih komora u logorima smrti?

Teško da može. Stoga, možda je zaista naša premisa iz naslova tačna, možda zaista postoji samo jedan korak od makaza kojima se seče brada nedužnom starcu, do gasne komore u koju se šalju deca.

(O. Š.)