Atina je u skorije vreme dva puta menjala ime, iz jednine u množinu i nazad

Periklov „Posmrtni govor“ održan u čast atinskih vojnika palih tokom prve godine Peloponeskog rata. Foto: Wikimedia Commons/Philipp Foltz/ancientgreekbattles.net/Cheposo

Još u antička vremena vodile su se rasprave oko toga, da li je grad Atina dao ime boginji ili je pak bilo obrnuto, ali se savremeni stručnjaci uglavnom slažu oko toga da je božanstvo nazvano po „polisu“, kao i da koren ove reči verovatno nije ni grčkog ni indoevropskog porekla, već da je možda potekao od predgrčkog, pelazgijskog stanovništva Atike.

Preporučujemo

Ovo pitanje komplikuje to, što se u različitim varijantama grčkog jezika ime boginje drugačije izgovara: na atičkom se kaže Athēnā, na jonskom Athēnē a na dorskom Athānā. Što se grada tiče, na homerovskom grčkom njegov je naziv bio Athēnē, što znači da je bio u jednini; međutim, tokom klasičnog perioda na antičkom grčkom naziv je bio u množini: Athēnai.

Ovo je važno zato što je povezano sa onim zaključkom učenjaka o kome smo maločas govorili, da je boginja povukla ime od grada, pošto je homerovski sufiks „-ene“ uobičajen bio za ondašnje toponime ali ne i za lična imena.

Partenon u Atini sagrađen je mahom tokom V veka pre nove ere, za vreme „zlatnog doba“ Atinske talasokratije. Foto: www.pixabay.com

Teško je shvatiti zbog čega se odigravalo ovo prebacivanje iz jednine u množinu. To je kao kada bi Beograd počeli u nekom trenutku da zovemo Beogradi, ili Prokuplje — Prokuplja.

Doduše, zanimljiv je primer grada Užica, jer je suštinski povezan sa ovom pričom. Naime, mi „Užice“ doživljavamo kao jedninu srednjeg roda, dok ga međutim Hrvati tretiraju kao množinu ženskog roda, pa zato mi kažemo da smo „bili u Užicu“ a oni da su „bili u Užicama“. Međutim, da ni mi nismo baš potpuno načisto sa ovim u vezi svedoči to, što se ovim pitanjem bavila i Matica srpska koja u svom „Pravopisu srpskoga jezika“ zvanično preporučuje jedninu, što znači da ni množina nije pogrešna (rešenje pitanja etimologije Užica rešilo bi i ovu dilemu).

Da se mi vratimo Atini. Kao što smo rekosmo, ime grada je tokom klasičnog i ranovizantijskog perioda bilo u množini, Athēnai. Situacija se ponovo obrnula tokom srednjeg veka kada se Atina vratila u jedninu. Ali, sada je jednina glasila Athína, jer se grčki jezik vremenom menjao kao i svaki drugi jezik.

Jedan od „zaselaka“ otomanske Atine podno Akropolja 1821. godine. Foto: Wikimedia Commons/digi.ub.uni-heidelberg.de

Činjenica da se menjao nije svima bila po volji, i mnogi su želeli da zvanični i književni jezik bude onaj antički grčki. Tako je početkom XIX veka napravljen kompromis između njega i savremenog grčkog, odnosno dimotičkog (u prevodu: narodnog), koji se razvio prirodnim putem.

Kompromisni govor je nazvan „katarevusa“, što znači „pročišćavanje [jezika]“, i jako je konzervativan; u suštini, to je hipotetička konstrukcija onoga u šta bi se antički grčki razvio da nije bilo stranih uticaja. Korišćen je za književne i službene potrebe, ali niko nije njime baratao u svakodnevici.

U prošlom veku svi režimi su ga agresivno propagirali, sve dok 1976. godine dimotički nije napokon proglašen zvaničnim jezikom (mada sve grčke crkve i dalje koriste katarevusu). No uticaj katarevuse na dimotički ipak je ostvaren, pa se moderni grčki smatra za proizvod mešanja originalnog „narodnog“ jezika sa znatnim delom vokabulara, gramatičkih i sintaktičkih pravila katarevuse.

Pogled na savremenu Atinu iz vazduha. Foto: Wikimedia Commons/Gilberto Gaudio

Zašto je katarevusa toliko važna za ime Atine, da smo morali ovoliko mesta da joj posvetimo? Zato što se obnovom grčke državnosti i njenim međunarodnim priznanjem 1830. godine, te trijumfom katarevuse, ime Atine ponovo „umnožilo“ i zvanično postalo — Athēnai.

Kada se sedamdesetih godina odigralo ono napuštanje konzervativnog jezika, Atina se ponovo vratila u „jedninu“ i postala — Athína (što znači da je dva puta promenila ime u poslednjih 200 godina).

Dakle: Atina (jednina) — Atine (množina) — Atina — Atine — Atina. Za sve to vreme, dok se na tom lingvističkom polju Helade tukao ovaj ljuti boj, dok su se zavađeni tabori krvili međusobno i borili za samu dušu grčkog jezika i njihove prestonice, dok se odlučivala „sudbina“ miliona potomaka Sokrata, Eshila, Platona, Aristotela, Sofoklea i Euripida — mi nismo imali pojma šta se dešava, nismo uopšte bili svesni da se naziv grada menjao.

Nama je Atina uvek bila Atina: jedinstvena. Mada, ona je jedinstvena čak i kad je umnožena.

VIDEO: Koliko "Nemanjići" liče na najstariju srpsku dinastiju

(O. Š.)