Ja imam san: 50 godina od ubistva Martina Lutera Kinga, čoveka koji je ulio nadu milionima Amerikanaca (FOTO) (VIDEO)
Martin Luter King junior sanjao je da će mu decu vrednovati po njihovom karakteru, a ne po boji kože. Bio je ikona građanskih prava, borac, čovek koji je doneo nadu milionima Amerikanaca i na kraju dao život za taj cilj. Na današnji dan, 1968. godine ubijen je u Memfisu.
Rođen je 15. januara 1929. godine u Atlanti. Majka mu je bila učiteljica, otac sveštenik. Odgajan je u verskom duhu.
Preporučujemo
Crnogorac svojim skupim automobilom došao da ispozira na obali Ulcinja: Nije znao šta ga je snašlo kada su ga talasi potopili (VIDEO)
Razvukle su najvećeg ljigavca na svog brata, dok nije pukao nasred sobe! (VIDEO)
- Crkva mi je uvek bila drugi dom. Otkad me pamćenje služi, bio sam u onde svake nedelje - rekao je.
Postao je baptistički sveštenik u Montgomeriju, u državi Alabama, a 1953. oženio se dugogodišnjom devojkom Koretom Skot Vilijams. Imali su četvoro dece.
U borbu za građanska prava kreće 1955. godine, nakon što je aktivistkinja Roza Parks u Montgomeriju sela u prednji deo autobusa rezervisan za belce i odbila da ga napusti. Po tadašnjim segregacijskim zakonima, crnci su morali da sede pozadi.
Roza Parks je uhapšena, a King je poveo proteste koji su usledili.
Godinu dana kasnije, američki Vrhovni sud je presudio da je u gradskom prevozu razdvajanje po boji kože protivustavno.
King je stekao ugled širom nacije i zahvaljujući svojoj elokventnosti uspeo je da proteste proširi u mnoge delove Amerike.
GOVOR KOJI JE PROMENIO AMERIKU
U avgustu 1963. očarao je zemlju govorom pred 250 hiljada učesnika Marša na Vašington.
- Sanjam... da će moje četvoro dece jednog dana živeti u naciji koja ih neće vrednovati po boji njihove kože, nego po karakteru - rekao je sa ispred Linkolnovog spomenika.
Kingov zadatak je bio da govor iz običnog pretvori u istorijski, iz svetovnog u posvećeni. Pred sobom je imao najveću publiku u životu. Televizijske kamere prenosile su njegove reči u američke domove, predsednik Kenedi ga je slušao iz Bele kuće, a sveštenik se mučio s tekstom koji je imao nekoliko verzija i na čijem je oblikovanju radilo previše ruku u danima pre skupa.
Masa nije odgovarala na poruke i činilo se da je King na ivici da propusti istorijsku šansu.
Tada je čuo sugestiju jedne od svojih saradnica, gospel pevačice Mahali Džekson koja mu je došapnula da priča o svom snu.
King se tada odmaknuo od relativno nenadahnutog, unapred sastavljenog govora i krenuo u improvizaciju, izgovorivši reči koje su postale važne za američku naciju kao i one Abrahama Linkolna, ispred čijeg je spomenika stajao, i Tomasa Džefersona, čiji se grob nalazio u daljini s desne strane.
O svom snu King je govoro šest minuta, a reči "Ja imam san" (I have a dream) ponovio je osam puta.
Milioni Amerikanaca bili su fascinirani. Njujork Tajms je napisao da će proći mnogo vremena pre nego što Vašington zaboravi melodičan i melanholičan glas sveštenika Martina Lutera Kinga koji pred nepreglednim brojem ljudi ispoveda svoje snove.
Vašington Post je tvrdio da se radi o govoru koji se uzdigao iznad veštine govorništva, a Los Anđeles Tajms pisao je o nenadmašnoj elokvenciji vrhunskog oratora koji je postideo zagovornike segregacije.
ČESTO SU MU PRETILI SMRĆU
Uprkos izvrsnosti govora, predsednik Džon F. Kenedi nije mogao da, već predloženi zakon o rasnoj jednakosti, progura u Kongresu. To će nešto više od pola godine nakon Kenedijevog ubistva u Dalasu, uspeti njegovom nasledniku Lindonu Džonsonu.
King je krajem 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, ali njegova borba bila je daleko od kraja. Rasna jednakost postojala je samo na papiru.
Već iduće godine izbili su veliki protestni marševi u Selmi, u Alabami. Ponovo ih je King predvodio. Iako je policija učinila sve da ih zaustavi, protesti su znatno doprineli da se ubrzo nakon toga usvoji zakon o jednakom pravu glasa.
Martin Luter King pretnje smrću dobijao je često. Uveče 4. aprila 1968. bio je u Memfisu kako bi podržao štrajk tamošnjih sanitarnih radnika.
Ubio ga je rasista Džejms Erl Rej kada je iz svoje motelske sobe izašao na balkon kako bi popričao s prijateljima koji su bili ispod na parkingu. Imao je 39 godina.
U videu pogledajte kako je tekao Luterov govor u Vašingtonu:
(Telegraf.rs/Hina)
Povezane vesti
Ptičji grip pronađen u svežem mleku: Raste broj zaraženih širom Amerike
Otac ćerku (17) davio ispred škole jer ga je "osramotila": Greškom tužilaštva ostao na slobodi, deca u šoku
Amerikanci očajni posle najave za naredne 2 godine: Niko neće moći da kupi nekretninu, kamate neće padati
<% post.title %>
Vlasnici pogrebne kuće u Koloradu priznali krivicu za skrnavljenje 190 tela preminulih
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Policija zaustavila auto, pregledali vozača, a onda su prešli na suvozačicu iz Bosne - Kad su otvorili njenu torbu, pobeleli su od šoka
Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije srpsko selo: Za samo 8 dana promenila život iz korena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Udata za Nemca, Sanja tvrdi da je se deca stide jer je sa Balkana: "Osećam se kao smeće"
mama
I danas su prava u usa samo na papiru...bez dubokog dzepa nema dokaza o rasizmu... kod nas pak isto to samo upuceno na obicnog gradjana roditelja radnika ( ne rasizam ) prava uopste nema ili je samo na papiru... i mi imamo SAN
Podelite komentar
Cika Velja
Njegov san je biblijska realnost,jer bog je ljude i stvorio da budu braca,tako da ce kad se ovaj period spornog pitanja zavrsi,tako i biti!!!
Podelite komentar