SUŠTINA RATA U JEDNOJ SLICI: Nevažna je nacionalnost, jer su sve majke i deca iste nacionalnosti
Nedavno smo objavili tekst o Slovencima koje su nemački nacisti tokom Drugog svetskog rata i okupacije naše zemlje, prisilno iselili sa njihovih vekovnih, milenijumskih ognjišta i naselili u Srbiju.
Radilo o 40-70.000 ljudi, mada neki daju i veće procene, a barem isto toliko ih je iseljeno u tzv. NDH, u opustele srpske krajeve, ili smešteno u srpske porodice u oblastima pod vlašću ustaša. Procene govore da ih je oko 40.000 i ubijeno u tom sukobu. U svakom slučaju, u pitanju su bili genocid i etničko čišćenje, do kojih je došlo samo zato što su smetali ondašnjim nemačkim zamislima o pravu njihove „krvi“ na izvesno „tlo“.
To je izazvalo brojne komentare čitalaca, ali nažalost, većina ih je bila krajnje neprimerena. Tako jedan čitalac kaže: “Mi nesrećni Srbi uvijek smo bili pravi domaćini a oni tako vraćaju“. Drugi piše: „Izazvati ekonomsku nestabilnost i razbiti srpsko pravoslavlje. Zato ih nisu nameravali prebaciti u Hrvatsku, već u srpsku BiH. Perfidno. Srbi su im, kao i danas, kost u grlu.“ Treći se, pak, pita: „A njihovi potomci danas zagovaraju Nato i EU???“
Dakle, u priči o mrcvarenja Slovenaca, MI smo ti koji su nesrećni jer MI smo domaćini, a ONI nam vraćaju tako što su za NATO i EU. U priči o mrcvarenju Slovenaca, ti ljudi se pretvaraju u bića niže vrednosti čija jedina svrha ubijanja i iseljavanja nije njihovo uklanjanje iz Trećeg rajha, već „izazivanje ekonomske nestabilnosti [kod Srba] i razbijanje srpskog pravoslavlja“. Dakle, u priči o stradalništvu Slovenaca, oni neočekivano moraju da ustupe mestu istinskoj žrtvi svoje deportacije — Srbima. Mi, mi, mi, jer sve se vrti oko nas.
Šta se to desilo sa našom dušom? Umesto da se tiho i ćutke ponosimo time što smo nekome pomogli kada mu je bilo najteže, mi danas tražimo večitu zahvalnost i klečanje, iako je očito da ondašnji Srbi, koji su stvarno pomagali tim Slovencima (jer mi danas živi nismo u tome učestvovali, zasluge za to nemamo, i niko nam ništa ne duguje) nisu na sva zvona udarali pričom o tome.
Pomažemo li mi nekome samo zato što očekujemo da ćemo to dobro naplatiti? Činimo li mi dobra dela jer tako treba, ne očekujući ništa zauzvrat, ili da bi sutra to mogli da trljamo nekome na nos, svaki put kada nam zatreba za ovaj ili onaj cilj? Izlazimo li nekome susret jer smo ljudi, ili zato da bi sutra mogli za gušu da ga uhvatimo ako se usudi da se ne složi sa nama?
Nije teško biti čovek. Ona prva slika, koju ćemo ponoviti i na samom kraju teksta, ta fotografija ubijene slovenačke majke i njenog deteta u Korušci, taj užasni zločin nemačkog okupatora, taj prizor ne neljudske već antiljudske mentalne obolelosti, toliko je jeziv i sumoran, da pošten čovek nakon zagledavanja u nju ne može da spava, a kamoli da priču prebaci na polje srpskog stradalništva, kao da samo mi imamo pravo da budemo progonjeni i ubijani od strane zlih fašista.
Mnogo je slika zverstava iz perioda Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine odosno Demokratske Federativne Jugoslavije, i među morem tih slika postoji mnogo onih koje mogu poslužiti kao vizuelna manifestacija suštine rata kao takvog. Jedna od tih slika, svakako je i ova na kojoj mrtva koruška majka grli svoje jadno, ubijeno dete. To je poslednje što ona, mučenica, čini, u očajničkom pokušaju da te krvave 1942. godine zaštiti nedužno biće koje je donela na svet.
A nije li to, ipak, suština rata nad svim suštinama rata? Ne pate li majke i deca najviše u toj igri koju pokreću ljudi koji njene posledice retko kada osete na svojoj koži?
(O. Š.)
Povezane vesti
Najnovija analiza Blumberga: Bajden nastoji da ojača Ukrajinu pre povratka Trampa u Belu kuću
Hrabra Edita se goloruka suprotstavila pljačkašima: Svi pričaju o njenom herojskom činu
Pukovnik dao spisak stvari koje Srbi treba da spakuju u slučaju nuklearnog napada: "U sklonište ponesite ovo"
<% post.title %>
U Evropi uvode kazne za vožnju u neprikladnoj odeći: Da li tako nešto može da stigne i kod nas?
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Policija zaustavila auto, pregledali vozača, a onda su prešli na suvozačicu iz Bosne - Kad su otvorili njenu torbu, pobeleli su od šoka
Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije srpsko selo: Za samo 8 dana promenila život iz korena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Udata za Nemca, Sanja tvrdi da je se deca stide jer je sa Balkana: "Osećam se kao smeće"
boki
Našli ste Srbima da popujete o genocidu? Pa mi više nemamo suza ni za naše žrtve, a kamoli za neke druge. Usput, proverite koji se dan slavi kao dan slovenačke policije i sve će vam biti jasno. Nismo mi birali stranu 1990. nego oni. Nama je Beograd sve vreme glavni grad, a sve što se dogodilo posle otcepljenja i danas veoma živimo - i mi i naša deca i naši unuci. Skupo smo platili tu njihovu avanturu da bi danas prema tome bili ravnodušni. Da, fotografije su strašne. Ali imamo ih i mi, a nisam siguran da ih neko tamo ovako objavljuje.
Podelite komentar
Srdjan
Slovenci su Hitlera docekali sa cvecem, tako da se mi u tu njihovu ljubav ne mesamo.
Podelite komentar
Majka
Meni je svejedno dali srpska, slovenska, bosanska, ili bilo koja druga majka....kad ovakvu sliku vidim stegne mi se srce i pitam se koja životinja ima snagu da ubije majku i malo dete koja pobogu?????? Dali ta osoba bilo koje nacije ili vere bio ima savest...
Podelite komentar