OVO JE FENOMENALNO: Rusi trijumfalno ulaze u Trnovo i oslobađaju drevnu bugarsku prestonicu od turskog jarma (FOTO)

„Veliki knez Nikolaj Nikolajevič ulazi u Trnovo 1877“, Nikolaj Dmitrijev-Orenburgski, 1885. Foto: Wikimedia Commons/art-catalog.ru

Nevesinjski ustanak koji su Srbi digli u Hercegovini pa potom i Bosni 1875. godine pokrenuo je lavinu događaja koji se posredno osećaju do dana današnjeg (dovoljno je reći da je BiH došla pod okupaciju Austrougarske što je dovelo do Sarajevskog atentata; pametnom dosta), ali koji su neposredno imali za posledicu bugarski Aprilski ustanak naredne godine, potom srpski i crnogorski rat protiv Turske, te konačno Rusko-turski rat 1877-78.

Preporučujemo

U tom ratu Osmanlijsko je carstvo bilo sukobljeno sa velikom pravoslavnom koalicijom sastavljenom od Ruske imperije, Kneževine Srbije, Kneževine Crne Gore, Rumunije i bugarskih ustanika i dobrovoljaca. Rusi su, dakako, bili presudan faktor za pobedu u tom ratu kojim su Rumunija, Srbija i Crna Gora stekli nezavisnost, a novoformirana Kneževina Bugarska sizerenstvo u odnosu sa turskog sultana (mada de fakto nezavisnost), te kojim je uspostavljena i autonomna bugarska oblast Istočna Rumelija. (Sama Ruska imperija se teritorijalno proširila na Kavkazu.)

Sve je to bila posledica Berlinskog kongresa koji je sazvan zbog nedopustivih odredbi Sanstefanskog sporazuma kojim je Rusija primorala Tursku da stvori Veliku Bugarsku od Crnog mora do Ohridskog jezera i od Dunava preko Niša do Egejskog mora, a protiv čega su ustale ostale Velike sile, te Srbija i Grčka.

„Zastava Samare“, najvažniji simbol bugarske vojske koju su sašile ruske monahinje iz Samare i predale je bugarskim dobrovoljcima 1877. Foto: Wikimedia Commons/Hristo Hristov

(Ovo probugarsko a antisrpsko stajalište Rusije nastavilo se i kasnije, pa je tako nakon našeg poraza u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine — koji je kralj Milan poveo zbog ujedinjenja Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije, čime je po njemu bila poremećena ravnoteža moći na Balkanu — Rusija podržala zahtev Bugarske da joj Srbija plati ratnu odštetu. Austrija i Velika Britanija su intervenisale protiv toga. Beč je tu podršku „naplatio“ okupacijom BiH.)

U tom kontekstu treba posmatrati moćnu sliku „Veliki knez Nikolaj Nikolajevič ulazi u Trnovo 1877.“ koja se nalazi na početku ovog teksta, a delo je Nikolaja Dmitrijev-Orenburgskog iz 1885. godine. Neobična zastava koje je okačena po brojnim prozorima ove drevne bugarske prestonice, pojednostavljena je varijanta barjaka koji se zove „Zastava Samare“ (bug. Самарско знаме) i najvažniji je simbol bugarske vojske.

Naime, ona je bila sašivena od strane ruskih monahinja iz grada Samare i 18. maja 1877. u Ploeštiju predata bugarskim dobrovoljcima (bug. опълченци), ljudima koji su pre toga bili u emigraciji u Rusiji, a kojima je kao zborno mesto bila određena baš Samara. Bugarska dobrovoljačka armija je činila jezgro buduće bugarske vojske, a na zastavi je krst u kome se nalaze ikone Bogorodice te Svetih Ćirila i Metodija.

Veliki knez Nikolaj Nikolajevič Romanov, treći sin sveruskog imperatora Nikolaja I. Foto: Wikipedia/Miguelemejia

Posebno je čuvena postala tokom Bitke za Staru Zagoru kada su bugarski dobrovoljci herojski sprečili da padne u turske šake, trpeći ogromne gubitke i padajući kao kišta samo zbog toga. Original se danas čuva u Vojnom muzeju u Sofiji, ali neformalne kopije u jednostavnijoj varijanti sa prostim krstom u sredini kao na onoj slici na početku teksta, bile su uobičajene i raširene.

Što se tiče velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča, on je na slici samo zbog činjenice da je bio treći sin imperatora Nikolaja I, i ni zbog čega drugog. Kao vojni komandant je bio potpuno beskoristan pa čak i štetan za ruske napore, toliko beskoristan i štetan da je nakon imenovanja za glavnokomandujućeg ruske Dunavske armije vrlo brzo morao biti skrajnut jer je Rusima pretio debakl zbog njegove nesposobnosti. Formalno je ostao na tom položaju, ali faktički nije dalje imao nikakve veze sa vođenjem ratom. Stoga su kritike koje su mu upućivane nakon sukoba, zbog toga što nije krenuo na Carigrad — bespredmetne. Ni strategija ni taktika jednostavno nisu bili više u njegovim rukama.

Nikolaj Nikolajevič nije bio ni lep čovek, a kažu, ni generalno gledano preterano inteligentan. „Voleo je sve žene osim svoje“, zapisao je jedan savremenik. Voleo je pse i konje, i bavio se njihovim odgojem. Voleo je lov i ribolov, bio je veliki gurman te čovek prefinjenog ukusa. Optuživan je za proneveru državnog novca. Često se u istoriografiji naziva Nikolaj Nikolajevič Stariji, da bi se razlikovao od svog sina koji je nosio isto ime.

(O. Š.)