KAKO JE STVARNO IZGLEDAO VOŽD: Obožavaju Srbi Karađorđa, ali ova dva portreta nikada do sada nisu videli (FOTO)

Vožd Karađorđe, rad Vladimira Lukiča Borikovskog. Foto: Wikimedia Commons/Narodni muzej

Najčuveniji portret zahvaljujući kome svaki Srbin danas zna da u glavi reprodukuje izgled Đorđa Petrovića, poznatijeg kao Crni Đorđe odnosno Karađorđe, tog veličanstvenog vožda Srpske revolucije — rad je poznatog ruskog slikara Vladimira Lukiča Borikovskog iz 1816. godine.

Preporučujemo

Nastao je dok se Karađorđe nalazio u Ruskoj imperiji, u Sankt Peterburgu, praktično u kućnom pritvoru kojim je od strane Rusa sprečen da se vrati u Srbiju prethodne godine kada je izbio Drugi srpski ustanak pod Milošem Obrenovićem.

Vožd Karađorđe, rad Paje Jovanovića. Foto: Paja Jovanović/Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo

Čekajući audijenciju kod sveruskog imperatora — za kojeg je mislio da mu je prijatelj a koji ga je zaboravio jednako brzo kao i ono obećanje dato Srbima pre Napoleonove invazije da će da ih štiti po svaku cenu — koju nikada nije dočekao, pozirao je Borikovskom.

„Njegovi oči su pune nekakve tuge“, zapisao je onovremenik o izgledu voždovom na toj slici, i čini se da je, tumačeći ondašnje zapise njemu bliskih ljudi, doživeo nervni slom nakon propasti ustanka te da je patio od melanholije ili depresije (mada se to u ono vreme nije tako zvalo).

Vožd Karađorđe, kopija rada Paje Jovanovića. Foto: slikarstvo.niceboard.org

Već je tada, naime, bio živa legenda u Evropi, budući da je 1812. mađarski dramaturg Ištvan Balog napisao pozorišni komad „Crni Đorđe“, premijerno izveden avgusta meseca te godine, da je Puškin 1820. napisao „Pesmu o Crnom Đorđu“, da je irski pesnik Džordž Kroli napisao baladu, da je Njegoš svoj „Gorski vijenac“ posvetio „prahu oca Srbije“.

Čak je i Onore de Balzak u svom romanu „Početak u životu“ (fr. Un début dans la vie) odredio nekog Crnog Đorđa za dedu jednog od glavnih likova, a navodno je i prezime Karamazovih u slavnom romanu Dostojevskog delimično inspirisano njegovim prefiskom „kara-“, koji je popularizovan u Rusiji baš zahvaljujući njegovoj legendi.

Rusi su ga naposletku pustili i on se krišom, uz pomoć revolucionarne grčke organizacije „Heterija“, koje je bio član, prebacio na teritoriju Beogradskog pašaluka, odnosno Kneževine Srbije, ali je likvidiran u Radovanjskom lugu.

Vožd Karađorđe u ikonografskoj crnoj ruskoj pukovničkoj dolami. Foto: Wikimedia Commons/royalfamily.org

No, to sad nije tema, već pričamo o ova dva njegova praktično nepoznata portreta. Jedan je delo Paje Jovanovića, našeg najslavnijeg slikara uz Uroša Predića, čoveka velikog majstorstva. Očigledno je da, što se tiče pitanja kako je vožd tačno izgledao, ovaj rad ne može da doprinese jer je Paja živeo mnogo kasnije, ali je bez obzira bitan. A u tekstu je priložena i savremena kopija tog rada, drugačija stilom ali nikako bez vrednosti — dapače!

Što se tiče poslednjeg priloženog portreta, nismo uspeli da ustanovimo ime autora, mada deluje kao da se radi o XIX veku. Na njemu, vožd je prikazan u ikonografskoj crnoj ruskoj pukovničkoj dolami, te stoga postoji mogućnost da je nastala ili tokom samog ustanka, ili u austrijskom izgnanstvu (Austrijanci su odlučno odbili turski zahtev da izruče njega i druge vođe ustanka, ali su pristali na ruski zahtev da ih predaju njima), ili u Rusiji. Ili mnogo kasnije — ko zna!

(O. Š.)