Amerikanci se i dalje sećaju prvog Srbina: Borio se u Prvom srpskom ustanku, prebegao u SAD, vodio revolucije i osnovao masonsku ložu
Đorđe Šagić je govorio 12 jezika. U Americi je imao osam imena i 23 zanimanja
Iako se to ne čini na prvi pogled, Srbi važe za narod koji je veoma uvažen u svetu zahvaljujući svom znanju i sposobnostima. Ljudi koji su otišli iz Srbije i izgradili svoj život i karijere u inostranstvu, u velikoj meri doprinose lepom mišljenju koji stranci imaju o nama kao o radnom i pametnom narodu. Upravo je i priča o Džordžu Fišeru, prvom Srbinu u SAD, jedna od takvih, gde je pojedinac uspeo da ostavi neizbrisiv trag u istoriji jednog naroda. Toliko je značajan da ga mnogi poznati istoričari smatraju jednim od 200 nauglednijih ljudi u Americi.
Preporučujemo
Najmlađe ostrvo na svetu: Ima samo 2 godine, nastalo je na čudesan način i može da otkrije sve tajne Marsa (FOTO) (VIDEO)
Upoznajte najmisterioznije ostrvo na svetu: Strašna istina o jezivom masakru na njemu otkrivena tek posle 400 godina (VIDEO)
Džordž Fišer je rođen kao Đorđe Šagić, a svima je bio poznat i kao Đorđe Ribar. Rođen je u Stonom Beogradu (današnji Sekešfehervar u Mađarskoj) 30. aprila 1795. godine, a umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine. U američkoj istoriji je ostao poznat kao jedan od vođa Teksaske revolucije (1835–1836).
Roditelji su mu bili pravoslavni Srbi, a po očevoj želji je krenuo u Karlovačku Bogoslovoju. Školu napušta 1813. godine kako bi se priključio Prvom srpskom ustanku i Karađorđu. Posle sloma Prvog srpskog ustanka emigrirao u Austriju, gde je proveo dve godine. U Hamburgu 1815. ukrcaće se na brod "Delever" i krenuti put Novog sveta. Po dolasku u Ameriku, ime će promeniti u Džordž Fišer.
Đorđe Šagić je govorio 12 jezika. U Americi je imao osam imena i 23 zanimanja.
Pre dva veka upisan je u Imigracionom birou kao prvi Srbin doseljenik u Ameriku, gde će ostaviti neizbrisiv trag.
- Šagić je, pomažući na razne načine, bio učesnik prve četiri nacionalne revolucije u svetu, američkoj, meksičkoj, grčkoj i srpskoj, a koje su dovele i do raspada velikih imperija - kaže Slavković, softverski inženjer koji već više od dvadeset godina živi u Pitsburgu. Život Đorđa Šagića istraživao je od 2002, a pre osam godina objavio je knjigu na engleskom "Immigrant, The Judge Fisher Story".
Preko Filadelfije otišao je u tadašnji Meksiko. Godine 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože. Godine 1829. postao je državljanin Meksika i primio obavezu da godišnje dovede 500 porodica u Teksas na teritorije Hedena Evarda.
Kasnije je postao carinik u Meksičkom zalivu, gde je nasledio veoma nepopularnog Džona D. Bredberna. Zahtevao je da se carina plaća kod njega u Anahuaku, što je zbog udaljenosti mnogih teksaskih naselja i gradova izazvalo konfrontaciju sa teksaskim kolonistima. Godine 1832. godine bio je prinuđen da napusti carinsku službu.
U istoj godini započeo sa izdanjem liberalističkih novina "Mercurio del Puerto de Matamoros" u Matamorosu. Zajedno sa Hoseom Antoniom Meksijom organizovao je pokret u Nju Orleansu protiv centralističke vlade.
Godine 1837. postao je komisijski agent Hjustona, 1839. sudija, a 1840. godine član gradskog odbora Hjustona. Godine 1843. primljen je kao major u policiji Teksasa. Putovao je u Panamu 1850. i 1851. u Kaliforniju.
Služio je u raznim gradskim odborima San Franciska, kad je 1870. postao konzul SAD u Grčkoj. Džordž Fišer se ženio četiri puta.
Prva žena mu je bila najpoželjnija udavača Misisipija Elizabeta Dejvis. Sa njom je imao tri sina. Njegovi potomci žive u SAD i sećaju se svog srpskog porekla.
Šagić je jedan od osnivača pravoslavne crkve u San Francisku, gradu u kojem je umro 11. juna 1873. godine. Tog dana zastave na konzulatima bile su na pola koplja, a topovi iz Alkatraza ispalili su plotune u njegovu čast.
Sahranjen je pored četvrte supruge Karoline Fišer. Istoričar Džon Livingston uvrstio je Šagića među 200 najuglednijih Amerikanaca.
O njegovom životu Vladislav Bajac je napisao roman "Bekstvo od biografije" (2001), a 2014. je snimljen dokumentarni film u režiji Miodraga Kolarića.
Priču o prvom srpskom useljeniku u Ameriku ispisao je Aleksandar Slavković u romanu "Doseljenik, 1815-2015".
- Šagić je bio na postavljanju kamena temeljca za spomenik Džordžu Vašingtonu, gde je prisustvo bilo moguće samo po pozivu. Pretpostavka da je on bio samo gost izgleda da se neće potvrditi, već je verovatnije to da je on bio jedan od organizatora. Intrigantan je i njegov put za Jukatan. Ispostaviće se da je jedino njemu uspelo da dobije tapiju na najskuplji komad zemlje koji nije na prodaju, na Plaja del Sol. Tri ili četiri američka predsednika pokušavala su da kupe taj komad zemlje jer je u 19. veku bio od strateškog značaja - kaže Aleksandar Slavković.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Izbori u Americi: Frenklin Ruzvelt je jedini predsednik SAD sa četiri uzastopna mandata, evo kako se to desilo
Najsporniji predsednički izbori u Americi: Situacije su bile toliko napete da je posle jedne došlo do rata
Bivša žena Milana Kalinića oglasila se o stravičnoj nesreći u Novom Sadu, pa odlučila da napusti Srbiju!
<% post.title %>
Ove kolege će menjati Jovanu Jeremić: Dok je voditeljka u Americi, oni će se družiti sa gledaocima u Jutarnjem
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Devojka pokazala šta svaka porodica iz Srbije radi za slavu i ljudi plaču od smeha: "Tanjiri što se koriste jednom godišnje ispolirani i postavljeni - svi smo se međusobno posvađali po kući"
Ivan koji je pao sa garaže na glavu i prošao pravu golgotu u borbi za život, ponovo počeo da govori: "Bravo majstore, ide ti odlično"
Mnogi ljudi još uvek ne znaju šta znači skraćenica WC: Da li ste i vi među njima?
Srbin
Nase gore list, pa moram da kazem da je izgleda bio veoma sposoban I pametan covek. I dogurao daleko. Ali. Ne mogu da kazem da imam ikakve simpatije prema njegovoj ulozi u Teksasu. Teksas je bio Meksicka teritorija, nesto slabije nastanjena. Meksicka vlada je ponudila naseljenicima koji su osvajali zapad Amerike, da se nasele i u Teksas, I davala besplatno 60 hektara onima koji su zeleli da obradjuju zemlju, Ili 200 hektara, opet besplatno, onima koji su zeleli da gaje stoku. Ali za sve je bio I uslov. Doseljenici su morali da uzmu Meksicko drzavljanstvo, nauce Spanski jezik I predju na katolicanstvo. Naravno svi doseljenici su to I prihvatili, iako skoro niko nije progovorio Spanski, niti promenio religiju. Posle su oteli Teksas od Meksika a kasnije ga i prikljucili SAD. Ni to nije bilo dovoljno, pa su Ameri ubrzo objavili novi rat Meksiku, jer nije hteo da im "proda" Kaliforniju I Novi Meksiko. Znamo kako se sve to I zavrsilo.
Podelite komentar
Тодорић
А Срби се сећају Клинтона највише...
Podelite komentar
Дрекавац
Чух први пут сад за човека. Занимљив текст.
Podelite komentar