Amerikanci se i dalje sećaju prvog Srbina: Borio se u Prvom srpskom ustanku, prebegao u SAD, vodio revolucije i osnovao masonsku ložu

Iako se to ne čini na prvi pogled, Srbi važe za narod koji je veoma uvažen u svetu zahvaljujući svom znanju i sposobnostima. Ljudi koji su otišli iz Srbije i izgradili svoj život i karijere u inostranstvu, u velikoj meri doprinose lepom mišljenju koji stranci imaju o nama kao o radnom i pametnom narodu. Upravo je i priča o Džordžu Fišeru, prvom Srbinu u SAD, jedna od takvih, gde je pojedinac uspeo da ostavi neizbrisiv trag u istoriji jednog naroda. Toliko je značajan da ga mnogi poznati istoričari smatraju jednim od 200 nauglednijih ljudi u Americi. 

Srbin Lazar je najveći američki heroj iz Vijetnama: Bomba mu je oborila avion, sav smrskan je trpeo najgora mučenja, ali nije odao tajne neprijatelju (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Džordž Fišer je rođen kao Đorđe Šagić, a svima je bio poznat i kao Đorđe Ribar. Rođen je u Stonom Beogradu (današnji Sekešfehervar u Mađarskoj) 30. aprila 1795. godine, a umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine. U američkoj istoriji je ostao poznat kao jedan od vođa Teksaske revolucije (1835–1836).

Roditelji su mu bili pravoslavni Srbi, a po očevoj želji je krenuo u Karlovačku Bogoslovoju. Školu napušta 1813. godine kako bi se priključio Prvom srpskom ustanku i Karađorđu. Posle sloma Prvog srpskog ustanka emigrirao u Austriju, gde je proveo dve godine. U Hamburgu 1815. ukrcaće se na brod "Delever" i krenuti put Novog sveta. Po dolasku u Ameriku, ime će promeniti u Džordž Fišer.

Foto: Wikipedia/Zoupan

Đorđe Šagić je govorio 12 jezika. U Americi je imao osam imena i 23 zanimanja. 

Pre dva veka upisan je u Imigracionom birou kao prvi Srbin doseljenik u Ameriku, gde će ostaviti neizbrisiv trag.  

- Šagić je, pomažući na razne načine, bio učesnik prve četiri nacionalne revolucije u svetu, američkoj, meksičkoj, grčkoj i srpskoj, a koje su dovele i do raspada velikih imperija - kaže Slavković, softverski inženjer koji već više od dvadeset godina živi u Pitsburgu. Život Đorđa Šagića istraživao je od 2002, a pre osam godina objavio je knjigu na engleskom "Immigrant, The Judge Fisher Story".

Preko Filadelfije otišao je u tadašnji Meksiko. Godine 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože. Godine 1829. postao je državljanin Meksika i primio obavezu da godišnje dovede 500 porodica u Teksas na teritorije Hedena Evarda.

Kasnije je postao carinik u Meksičkom zalivu, gde je nasledio veoma nepopularnog Džona D. Bredberna. Zahtevao je da se carina plaća kod njega u Anahuaku, što je zbog udaljenosti mnogih teksaskih naselja i gradova izazvalo konfrontaciju sa teksaskim kolonistima. Godine 1832. godine bio je prinuđen da napusti carinsku službu.

Kip slobode u Njujorku. Foto: Flickr/Nathan Rupert

U istoj godini započeo sa izdanjem liberalističkih novina "Mercurio del Puerto de Matamoros" u Matamorosu. Zajedno sa Hoseom Antoniom Meksijom organizovao je pokret u Nju Orleansu protiv centralističke vlade.

Godine 1837. postao je komisijski agent Hjustona, 1839. sudija, a 1840. godine član gradskog odbora Hjustona. Godine 1843. primljen je kao major u policiji Teksasa. Putovao je u Panamu 1850. i 1851. u Kaliforniju.

Služio je u raznim gradskim odborima San Franciska, kad je 1870. postao konzul SAD u Grčkoj. Džordž Fišer se ženio četiri puta.

Prva žena mu je bila najpoželjnija udavača Misisipija Elizabeta Dejvis. Sa njom je imao tri sina. Njegovi potomci žive u SAD i sećaju se svog srpskog porekla.

Foto: Wikipedia

Šagić je jedan od osnivača pravoslavne crkve u San Francisku, gradu u kojem je umro 11. juna 1873. godine. Tog dana zastave na konzulatima bile su na pola koplja, a topovi iz Alkatraza ispalili su plotune u njegovu čast.

Sahranjen je pored četvrte supruge Karoline Fišer. Istoričar Džon Livingston uvrstio je Šagića među 200 najuglednijih Amerikanaca.

O njegovom životu Vladislav Bajac je napisao roman "Bekstvo od biografije" (2001), a 2014. je snimljen dokumentarni film u režiji Miodraga Kolarića.

Priču o prvom srpskom useljeniku u Ameriku ispisao je Aleksandar Slavković u romanu "Doseljenik, 1815-2015".

- Šagić je bio na postavljanju kamena temeljca za spomenik Džordžu Vašingtonu, gde je prisustvo bilo moguće samo po pozivu. Pretpostavka da je on bio samo gost izgleda da se neće potvrditi, već je verovatnije to da je on bio jedan od organizatora. Intrigantan je i njegov put za Jukatan. Ispostaviće se da je jedino njemu uspelo da dobije tapiju na najskuplji komad zemlje koji nije na prodaju, na Plaja del Sol. Tri ili četiri američka predsednika pokušavala su da kupe taj komad zemlje jer je u 19. veku bio od strateškog značaja - kaže Aleksandar Slavković.

(Telegraf.rs)