KAKVA FOTKA SRPSKE VOJSKE! Junicom na ražnju i bardacima vina ratnici kralja Petra proslavili bugarsku predaju (FOTO)

Srpska vojska na Merćezu kod Krive Palanke slavi bugarsku predaju 1913. godine. "Na ražanj bacili mladu junicu, spremili bardake vina" nakon što su neprijatelja "hrabrošću svojom saterali u mišiju rupu". Foto: Balkanski rat u slici i reči/unilib.rs

Puške i topovi Prvog balkanskog rata nisu ni prestali da se puše, nisu se cevi ni ohladile, a izbio je Drugi balkanski rat i to (ne toliko) iznenadnim napadom bugarske vojske od 29. juna 1913. godine na jedinice oružanih snaga kraljevina Srbije i Grčke.

Preporučujemo

Bugarski napad — izazvan složenim zbivanjima tokom i nakon Prvog balkanskog rata, posebno činjenicom da je Srbija, koja je trebalo da pripoji današnju severnu Albanija, ostala tu kratkih rukava zbog pritiska velikih sila, zbog čega je to kompenzovala zaposednutim makedonskim teritorijama koje su, po predratnom sporazumu, trebale da pripadnu Bugarskoj — odbijen je.

Srpska i grčka vojska prodrle su na neprijateljsku teritoriju, turska sila povratila Jedrene a rumunska došla do Sofije. Sabijena sa svih strana, na kolenima, bugarska je vlada molila za mir. Rat je tako trajao svega mesec, nedelju i pet dana.

Srpska artiljerija na položajima tokom Balkanskih ratova. Foto: Balkanski rat u slici i reči/unilib.rs

"Balkanski rat u slici i reči" u svoj broju 34 doneo je zanimljivu fotografiju, uvek relevantnu i baš srpsku, s potpisom: "Sa bojnoga polja: srpska vojska proslavlja na Merćezu kod Krive Palanke zaključenje srpsko-bugarskog mira". Moguće je da je u pitanju greška jer se selo Merćez nalazi kod Kuršumlije. Sa druge strane, možda je u pitanju neki drugi lokalitet istog imena koji se zbilja nalazi kod Krive Palanke.

Ispod potpisa stajao je sledeći tekst: "Bez malo punu godinu dana provela je srpska vojska na bojnom polju uvek spremna da gine za Srbinove ideale. Svakodnevna služba u kojoj su svakog momenta mogli glavom platiti svoju ljubav prema Otadžbini u mnogome ih je iznurila, pa su svi radosno pozdravili dan kada je srećno i po nas uspešno zaključen mir sa Bugarima.

Odbacili su puške i oštre sablje, digli mrtve straže i predstraže, okupili se u jedno kolo, na ražanj bacili mladu junicu, spremili bardake vina, da posle deset meseci ratnih napora jedan dan provedu bez opreze, komotno i raspojaso, jer neprijatelj im nije više na pragu, pošto su ga hrabrošću svojom saterali u mišiju rupu".

"Bugari zauzimaju turske položaje" ili "Na nož! (Ataka)", Jaroslav Vešin, 1913. Foto: Wikimedia Commons/Nk

(A inače, predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Srbije Nikola Pašić je u svom obrazloženju, zašto traži reviziju ranijeg dogovora oko podele Makedonije, pre Drugog balkanskog rata svom bugarskom kolegi Ivanu Evstratijevu Gešovu naveo nekoliko stvari.

Prvo, da Bugarska nije poslala predviđeni kontigent na vardarsko bojište, pa je Srbija bila prinuđena da sama tu ratuje. Drugo, da se Srbija napuštajući jadransko primorje, poštujući volju velikih sila, time žrtvovala i za sebe i za Bugarsku.

Treće, da je Srbija, na molbu Bugarske, poslala preko 50.000 svojih vojnika sa teškom artiljerijom na maričko bojište, iako to nije bilo predviđeno sporazumom, te da je više od tri meseca nakon izvršenja vlastitog ratnog zadatka ta vojska pomagala Bugarskoj da osvoji Jedrene i teritorije na koje nije pretendovala prilikom sklapanja srpsko-bugarskog sporazuma.

Reakcija bugarske vlade na ovo, jasna je. Doduše, teško da bi i jedna država na svetu odustala od tako značajnog a prethodno ugovorenog teritorijalnog proširenja samo "zato što je to fer i pošteno".)

(O. Š.)