BILO NEKADA U SRPSKOJ ŠTAMPI: Misteriozno samoubistvo blagajnika potreslo Šabac 1936. godine, krvave kame sevale širom kraljevine (FOTO)

Preki šor, Šabac u prošlosti. Foto: Wikimedia Commons/Fotografija iz zavicajne kolekcije L. Kuzmanovic

Bombardovani crnom hronikom svakoga bogovetnoga dana, čini nam se da se ljudi danas ubijaju i samoubijaju kao nikada pre. Otac ubio sina, sin ubio oca, ovaj ubio ljubavnicu, onaj ubio zbog pet banki, razbojnici tukli babu u pokušaju da joj opljačkaju kuću.

Preporučujemo

To se nikada pre nije dešavalo, zar ne, nego je narod danas poludeo? Pogrešno! Pažljivim čitanjem starih srpskih novina može se videti da su takve stvari čak i pre stotinu godina bile uobičajene i svakodnevne, baš kao i danas. Nažalost, ali je tako: nismo, naime, ništa luđi nego naši preci.

Beogradski dnevni list "Vreme" doneo je sledeći tekst na 7. strani svog izdanja od 28. jula 1936. godine. Uz nadnaslov "Pošto je cele noći lumpovao po kafanama", naslov "blagajnik Mačvanske vodne zadruge u Šapcu Kosta Stejić došao je kući i izvršio samoubistvo" i podnaslov "Samoubica je dan ranije napisao oproštajna pisma spremajući se na samoubistvo", došao je do nas tekst sledeće sadržine:

Krsmanovića palata na razglednici iz Šapca 1904. godine. Foto: Wikimedia Commons/Fotografija iz zavicajne kolekcije L. Kuzmanovic

"Šabac, 27 jula. — Jutros oko 5 i po časova u svom stanu u ulici Vlade Jovanovića izvršio je samoubistvo blagajnik Mačvanske vodne zadruge u Šapcu Kosta Stejić. Samoubica je celu noć lumpovao po sumnjivim lokalima u Šapcu, a kući je došao tek ujutru.

Čim je ušao u sobu, pozdravio se sa ženom i decom koji su bili budni i otišao je u svoju zasebnu spavaću sobu, gde se raskomotio i legao. Jedan sat kasnije odjeknuo je iz sobe revolverski pucanj. Njegova supruga Marija skočila je iz kreveta i kroz pretsoblje utrčala je u spavaću sobu. Deca su počela da plaču i zapomažu.

U isto vreme kada i gđa Marija, u sobu samoubice uletela je i vlasnica kuće gđa Abinun, koja je čula pucanj i dečji vrisak. Čim su ušle u sobu pred ženama se ukazao strahovit prizor. Kosta je ležao na krevetu sa probijenom slepoočnicom dok je iz rane tekao krvav mlaz. Na podu pored postelje ležao je revolver koji se još pušio. Odmah za njima u sobu je uletela kao izbezumljena najstarija samoubičina kći učenica 4 razreda gimnazije, ona je dohvatila sa poda revolver i izletela napolje u nameri da i ona izvrši samoubistvo, ali su je neki susedi blagovremeno sprečili.

Stejić je još davao znake života, ali nije mogao da govori. Ubrzo je došao lekar gca dr. Mihajlović koja je konstatovala smrt.

Danas pre podne na lice mesta izašla je sudsko lekarska komisija koja je izvršila uviđaj. Stejić je izvršio samoubistvo svojim revolverom kalibra 6.65. Metak je probio desnu i izašao na levu slepoočnicu, i zadržao se u zidu. Interesantno je da je na sasvim suprotnoj strani sobe nađena takođe rupa u zidu od metka iz čega proizlazi da je samoubica dvaput pucao, ali se čuo samo jedan pucanj.

Kod samoubice nađena su dva pisma i jedna cedulja na kojoj je napisao da ne krivi nikoga i kaže između ostalog: 'Žalim što sam promašio život'.

Pisma koja je napisao još u subotu uveče, samoubica je uputio jedno svojoj ženi, a drugo nekom Saši-Aleksandru Rusu, činovniku Vodne zadruge u Šapcu. U pismu svojoj ženi on joj upućuje svoju poslednju želju da ga ne sekciraju, da bude sahranjen bez popa i bez ikakve pratnje. Zatim u istom pismu čini raspodelu novca, koji je imao na knjižici kod Poštanske štedionice u sumi oko 4000 dinara.

Skoplje, razglednica iz 1929. godine. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM)

U drugom pismo upućenom činovniku Vodne zadruge koji ga je izgleda sumnjičio za neki novac on se pravda i kaže: 'No Bog će jednom kazati ko je kriv'.

Ali ni u jednom ni u drugom pismo ne navodi razloge samoubistva.

Ovo samoubistvo u gradu dovodi se u vezu sa njegovom funkcijom blagajnika u Mačvanskoj vodnoj zadruzi. Ali najviše je verovatno da je on izvršio samoubistvo u nastupu nervne razdraženosti. Otac samoubičin umro je u Duševnoj bolnici, a ranije se ubio i njegov brat takođe u nastupu nervne razdraženosti.

Na zahtev komesara Mačvanske vodne zadruge g. Bojića odmah je zapečaćena zadružna kasa kojom je Stejić rukovao kao blagajnik.

Narodni zbor u centru Skoplja kod hotela "Beli Orao", verovatno povodom neke sokolske svečanosti ili sleta. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM)

Samoubica je rodom iz Fiume, star 33 godine, a za sobom ostavlja ženu i troje nezbrinute dece.

Istraga se i dalje vodi".

Fiume je italijanski naziv za Rijeku, dok su okolnosti ovog samoubistva istinski čudnovate, pa čak i malo sumnjive. Svi su čuli jedan pucanj, a postoje dve rupe od metka. Najstarija kćerka se neobično ponašala: teško je zamisliti zašto bi u nastupu šoka prva stvar koju uradi bila da uzme pištolj sa poda i istrči napolje da se i sama ubije. Još je čudnije da je majka i stanodavka u tome nisu sprečili, nego su to učinili susedi u Ulici Vlade Jovanovića koja, uzgred budi rečeno, i dalje nosi to ime.

Interesantno je što su tog 27. jula noževi radili ozbiljno širom bivše nam Kraljevine Jugoslavije, doduše uglavnom iz strasti. Na istoj stranici "Vremena" može da se pročita da je unuk Ise Boljetinca, Ismet, izboden nožem od strane nekih Arnauta jer je štitio drugove Srbe (o čemu smo podrobnije pisali), te da je u Smederevskoj Palanci u 5 časova ujutru Milisav Milanović teško ranio svoju bivšu ljubavnicu Micu, kćerku izvesnog Stojana Simića.

Oficirski dom u centru Skoplja, Kraljevina Jugoslavija, tridesetih godina XX veka. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM)

Milisav se 12 godina ranije oženio nekom Angelinom iz sela Cerovca, ali ju je onda oterao iz kuće i doveo Micu sa kojom je živeo u konkubinatu. Onda ga ja Mica ostavila a sud naložio da mora da primi nazad Angelinu; sve njegove predloge da se pomire, pobegnu zajedno i nastane se gde ih niko ne poznaje, u Beogradu, Mica je odbijala.

Njeno poslednje odbijanje je bilo dovelo na napada, a Mica je završila u Beogradu ali ne da bi nastavila aferu nego da bi se lečila od zadobijenog kasapljenja.

Opet, na istoj strani "Vreme" prenosi događaj koji se odigrao šest dana ranije u Skoplju. Radnik Mihajlo Grujić je velikim kuhinjskim nožem u dvorištu sedme železničke sekcije u Ulici Kornelija Stankovića broj 18 u Skoplju pokušao da ubije Sofiju Živković iz Niša sa kojom je živeo u divljem braku ali koja nije htela da zakonski pođe za njega jer je bio švorc.

Ulica u starom Skoplju, Kraljevina Jugoslavija, dvadesetih ili tridesetih godina XX veka. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM)

Pred sudom je izjavio da ga je varala na sve strane i da ga je iskorišćavala, a i susedi su imali samo loše da kažu o Sofiji, ženi uvek razbarušene riđe kose, koje su se plašili jer je svuda sa sobom nosila neku tajanstvenu kesicu u kojoj je držala sasušena krila slepog miša, malo zemlje i malo voska. Kod nje je nakon napada pronađena kesica i u njoj je zaista bilo sve od navedenog. Izgleda da se Sofija bavila crnom magijom.

Istoga dana, isto u Skoplju, gluva kafanska pevačica Pela Radović, zvana Gluva Pela, proslavljenja svojim nastupima u "Zlatnom paunu", pokušala je samoubistvo zbog toga što joj je sud popisao njen voljeni nameštaj da bi se namirilo potraživanje stanodavca gospodina Vlade Petrovića, advokata, koji ju je optužio da mu nije platila dvomesečnu kiriju od 600 dinara.

Sve to se opet desilo u onoj nesrećnoj Ulici Kornelija Stankovića, samo sad na broju 27. Ona je tvrdila da je platila, ali da nije uzela priznanicu. Jedva je preživela trovanje kamenom sodom. Ako niste shvatili, samoubistvo je pokušala jer "njen nameštaj niko nije smeo rukom dirnuti".

(O. Š.)