Kako je francuski kuvar prasetom sačuvao glavu tokom austrijskog bombardovanja Banjice 1915. godine (FOTO)

Avion "blerio XI", naš prvi, u vazduhoplovnoj bazi na Trupalskom polju kod Niša 1912. godine. Foto: Wikimedia Commons/Muzej vazduhoplovstva - Beograd

Velike srpske pobede u Cerskoj i Kolubarskoj bici kojima smo "proterali dušmana sa reke naše drage" — odnosno, kojima smo izbacili sve austrougarske jedinice sa tla Kraljevine Srbije — donele su zatišje na našem bojištu u Velikom ratu.

Preporučujemo

Početkom 1915. godine već se bila ugasila ona prvobitna nada da će se "rat završiti do Božića", i postalo je jasno da je pred nama jedan dugi sukob, neizvesnog ishoda. Naša zemlja, iscrpljena Balkanskim ratovima i drugom polovinom 1914, bila je bitan šraf u svim savezničkim naporima da se poraze Centralne sile. Razume se da je naš "brak" sa Velikom Britanijom, Francuskom i Rusijom bio "brak" iz računa, da je bio dvosmeran: sa jedne je strane nama trebala njihova pomoć, a sa druge njima naš opstanak (doduše, malo više nama njihova pomoć nego njima naš opstanak).

Stoga je sa Istoka i Zapada krenuo u Kraljevinu Srbiju da stiže ratni materijal i sanitet, zato su krenule da stižu medicinske misije, engleska mornarička teška artiljerija te ruski mineri i torpedna odeljenja. Francuski topovi sa njihovim posadama ugnezdili su se na položajima na Kalemegdanu, a jedna eskadrila francuske avijacije pod zapovedništvom majora Vitrea došla je preko Niša na Banjicu.

Prvi srpski naoružani avion "blerio XI" nazvan "Oluj". Za mitraljezom "švercloze M.08" sedi Milutin Mihailović, pilotira Miodrag Tomić. Fotografija iz maja 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Muzej vazduhoplovstva - Beograd

Kapetan naše vojske Đorđe Sebastijan Roš kasnije je posvedočio o stepenu oduševljenja koje je u narodu izazvalo to nebesko nastupanje francuskih aeroplana (reč koju smo tada koristili za avione) iz pravca Mladenovca, u niskom letu na 100 do 200 metara, i sletanje u briljantnom poretku na poljanu na kojoj smo podigli hangare. Naime, imali smo i mi svoju avijaciju u povoju, ali je francuska bila naprednija i nije mala stvar kad ti saveznik na takav način pritekne u pomoć.

Ti su avioni imali primitivno naoružanje: bombe i metalne strelice kao velike klinove koji su se bacali na pešadiju, a piloti samo lično naoružanje. Ratno vazduhoplovstvo bilo je još u povoju. No, kakvi god da su bili, odmah su počeli da rade to zbog čega su došli: pre svega, da izviđaju austrougarske položaje. Neprijatelju se to pak nije dopalo pa je početkom marta odlučio da uzvrati udarac. I to bombardovanjem Banjice.

Naime, iznad banjičkog aerodroma jednog se jutra pojavilo nekoliko neprijateljskih aviona koji su krenuli da bacaju bombe koje, srećom, nisu pogodile ni jednu jedinu metu. Čisto vojno gledano, bila je to austrijska katastrofa jer su ne samo hangari ostali netaknuti, nego i aeroplani koji su bili "na izvolte", budući na stajanci na poljani.

Foto: Wikipedia/Ognjen Odobasic

Ali, za taj događaj vezuje se jedna interesantna anegdota kojoj je posvećen ovaj tekst. Slučaj je hteo, da u trenutku napada neki francuski kuvar pri eskadrili bude prisutan na poljani, nedaleko od stajanke, sa prasetom u rukama. Živim prasetom. Kada je pukla prva bomba on ti je, ne ispuštajući prase iz ruku, počeo da trči preko aerodroma, tražeći utočište.

No, tada je pala druga bomba, po svemu sudeći dovoljno mu blizu da ga je svog obuzeo strah. Bacio se, u onoj svojoj beloj kecelji, na zemlju, a prase — preko glave, na slobodu. Jadna životinja, i sama uplašena, počela je da trči glavom bez obzira. Utom je neprijatelj, koji je već pobacao sve što je imao, počeo da se povlači, pa je srpsko i francusko osoblje banjičkog aeroplanskog sletališta, budući da je opasnost prošla, počelo da juri prase po aerodromu.

Trebalo im je neko vreme da ga uhvate (nažalost, prase nije umaklo), ne bez muke, ali je to sa sobom donelo salve smeha. Na ruku situaciji je išlo to, što baš niko u ovom srećno propalom napadu nije ni stradao, pored toga što ni šteta nije pričinjena. Tako da je smeh bio nesputan. A ništa dve savezničke vojske ne može da ujedini kao što to može smeh.

(O. Š. / Izvor: Politikin Zabavnik br. 3373)