DANAS JE SVETI STEFAN: Prvi je stradao za Hrista, a među ubicama je bio i čovek koji je kasnije promenio Crkvu (FOTO)

Kamenovanje Svetog Stefana, Paolo Učelo, freska nastala oko 1435. godine. Foto: Wikimedia Commons/wga.hu

"Ohridski prolog" najčuvenije je delo Svetog vladike Hikolaja Ohridskog i Žičkog, koji je, uz Svetog Justina Ćelijskog, bio naš najuticajniji teolog u XX veku; njih dvojica su možda bili najuticajniji pravoslavni teolozi u svetu u celini.

Preporučujemo

Ova knjiga predstavlja skup žitija za svaki dan u godini, kao i pesme, misli, pouke, tumačenja Svetog pisma — za svaki dan u godini. Dakle, čitalac uvek može da pročita nešto novo i za taj dan relevantno, sveobuhvatno, u vezi sa pravoslavnim hrišćanstvom, i da tako postupno obogaćuje svoje poznavanje vere.

Za današnji dan — 27. decembar po julijanskom kalendaru a 9. januar po gregorijanskom — Nikolaj Velimirović bavio se pre svega Svetim prvomučenikom i arhiđakonom Stefanom, a potom i prepodobnim mučenicima Teodorom i Teofanom Načertanima. Ono što je o njima napisao prenosimo u integralnoj verziji:

Sveti Stefan. Foto: svetistefan.ca

"Sveti prvomučenik Stefan, arhiđakon. Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim (grčkim; prim. nov). Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom.

Silom vere svoje Stefan činjaše čudesa velika među ljudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s njim, no bivahu uvek pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha, koji kroz njega dejstvovaše. Tada posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuniše i narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da je hulio na Boga i na Mojseja. Brzo nađoše lažne svedoke koji to potvrdiše.

Tada Stefan stade pred narod, i svi videše lice njegovo 'kao lice angela' (Dap 6, 15), to jest lice mu beše ozareno blagodatnom svetlošću kao negda Mojseju, kad je s Bogom govorio. I otvori Stefan usta svoja i izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božja, koja Bog učini u prošlosti narodu izrailjskom kao i mnoge zločine i protivljenje Bogu od strane toga naroda. Naročito ih izobliči za ubistvo Hrista Gospoda nazvavši ih 'izdajnicima i krvnicima' (Dap 7, 12). I dok oni škrgutahu zubima, Stefan pogleda i vide nebo otvoreno i slavu Božju. I to što vide, on objavi Jevrejima: 'Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečjega gdje stoji s desne strane Boga' (Dap 7, 56).

Mesto na kome hrišćani veruju da je kamenovan Sveti Stefan, ispod grčke crkve posvećene ovom svecu u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Zeromancer44

Tada ga pakosnici izvedoše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima njegovim beše i njegov srodnik Savle, docnije apostol Pavle. U to vreme stajaše u daljini na nekom kamenu Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i gledaše mučeništvo ovoga prvog mučenika za istinu Sina njenog i Boga, moleći se Bogu za Stefana. To se desilo na godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole. Telo svetog Stefana tajno uze i sahrani na svome imanju Gamalil, knez jevrejski i potajni hrišćanin. Tako slavno skonča ovaj prvenac među mučenicima hrišćanskim i preseli se u Carstvo Hrista Boga.

Prepodobni mučenik Teodor i Teofan Načertani. Rođena braća, rodom iz Palestine, vrlo obrazovani u svetskoj mudrosti i u mudrosti duhovnoj. Monasi u obitelji Svetog Save Osvećenog, potom i prezviteri. Stradaše ljuto za ikone u vreme tri cara: Lava Jermenina, Mihaila Valvosa i Teofila. Bezumni Teofil svojim rukama ih tuče, i naredi, te im se gvožđem nacrtaše po licu podsmešljivi stihovi, zbog čega su i prozvati Načertani.

Ikonoklasti, slika Domenika Morelija. Foto: Wikipedia Commons/Shakko

Bačeni u tamnicu u gradu Apamiji Vitinijskoj. Teodor tu skonča od muka i rana. Teofan oslobođen u vreme Teodora i Mihaila, i postavljen od patrijarha Metodija za mitropolita nikejskog. Sveti Teodor skonča 833. godine. Ova divna braća postradaše za Hrista, i primiše divnu nagradu od Hrista u besmrtnom carstvu svetlosti".

Događaji vezani za Teodora i Teofana Načertane tiču se dugotrajnih unutrašnjih borbi u Romejskom carstvu vođenih zbog ikona. Naime, tada je došlo do pojave ikonoboračke jeresi koja je želela da uništi svaki oblik prikazivanja Isusa Hrista i svetaca. Rimske pape su stajale na strani pravoslavlja i branile su ikone, kada je praktično čitav istok, institucionalno, bio na drugoj strani.

Zbog tog stajališta Rima car Lav III oduzeo je Rimskoj crkvi 740. godine jurisdikciju nad Balkanom, koja se protezala nad praktično celim našim poluostrvom, sa izuzetkom istočnih delova Grčke i Bugarske, i Carigrada. Da se to nije desilo, danas bismo verovatno bili rimokatolici.

(Telegraf.rs / Izvor: Svetosavlje.org)