VELIKA MISAO ZA DANAŠNJI DAN: Šta je ruski svetac Teofan Zatvornik napisao pre 150 godina (FOTO)

Sveti Teofan Zatvornik ruski je monah, episkop i svetitelj iz XIX stoleća, jedan od najvažnijih tamošnjih svetaca i mislioca modernog doba. Njegov epitet dolazi od toga što je 1866. godine postao pustinjak, a šest godina kasnije počeo da živi zatvorničkim životom. Što znači: prekinuo je sve kontakte sa ljudima, prestao je čak da odlazi i na manastirska bogosluženja, zatvorivši se u posebni kutak pustinjskog obitavališta.

Od brojnih njegovih (u pravoslavnom svetu čuvenih) dela, ovde ćemo pomenuti "Misli za svaki dan u godini" koje su preveli hilandarski monasi, a izdao sam manastir Hilandar 1991. godine. Budući da je obimno, nemoguće ga je citirati naširoko, a shodno činjenici da vernici pomesnih pravoslavnih crkava koje koriste julijanski kalendar danas slave Sabor Presvete Bogorodice — drugi dan Božića, adekvatno je navesti misao Teofanovu za ove dane.

Preporučujemo

On kaže ovako:

"Slava Tebi Gospode! Opet smo dočekali svetle dane Hristovog rođenja. Veselimo se sada i radujmo se. Da bi uvećala naše radovanje, sveta Crkva je u ove dane odredila post kao izvesnu vrstu ograničenja. Završavajući post i približavajući se prazniku, mi osećamo kao da izlazimo na slobodu. Pri svemu tome, ona nikako neće da se mi samo predajemo naslađivanju čula i telesnim zadovoljstvima.

Sveti Teofan Zatvornik, ruski svetitelj iz XIX veka. Foto: Wikimedia Commons/Чръный человек

Iz starine su ovi dani nazvani svetima. Stoga bi trebalo da i naše veselje bude sveto. A da se neko ne bi, veseleći se, zaboravio, ona nam je stavila u usta kratku pesmu u slavu rođenog Hrista, kojom otrežnjava telo i uzvišuje duh, ukazujući mu na misli dostojne praznika: Hristos se rađa, slavite, i ostalo. Slavite Hrista, i slavite ga tako da se slavoslovljem usladi duša i srce, te zaguši privlačnost svakog nebogougodnog dela i posla, koje obećava nekakvu utehu.

Slaviti Hrista ne znači da treba da mu sastavljamo duge pohvalne pesme, nego da, pomišljajući i slušajući o Njegovom Rođenju, jednostavno iz dubine duše uskliknemo: 'Slava Tebi Gospode što si se rodio!' I to je dovoljno. To će biti tiha pesma srca koja će proći nebesa i doći do samoga Boga.

Razjasnimo sami sebi šta je za nas učinio Gospod i uvidećemo koliko će biti prirodan takav usklik. Da bi nam to bilo lakše, navešćemo sledeće slučajeve. Zaključanome u tamnici i okovanome car je obećao slobodu. Zatočenik čeka dan, čeka i drugi, mesec, godine... i ne vidi da se obećanje ispunjava. Ipak, on ne gubi nadu, verujući carevoj reči. Najzad, pojavljuju se znaci koji nagoveštavaju skoro ispunjenje nade. Njegova pažnja se napreže. On čuje žagor onih koji se približavaju veselo razgovarajući. Evo, najzad, spadaju katanci i ulazi izbavitelj... 'Slava Tebi Gospode!', lako se iz usta zatočenika otima uzvik. 'Došao je kraj mome zatočeništvu! Uskoro ću videti svetlost Božiju!'

Blagovesti, El Grekova slika nastala na samom kraju XVI veka. U pitanju je događaj u kome je arhangel Gavrilo saopštio Mariji vest da u utrobi nosi Sina Božijeg. Foto: Wikimedia Commons/wga.hu

Drugi slučaj: bolesnik, pokriven ranama i raslabljen celim telom, beše isprobao sve lekarije i promenio mnoge lekare. Njegovo trpljenje je na izmaku i gotovo je dospeo u očajničku malodušnost. Ipak mu govore: 'Postoji još jedan veoma iskusan lekar koji sve leči, čak i tvoju bolest. Mi smo ga zamolili i on je obećao da će doći'. Bolesnik poverova, ponada se i poče da čeka obećanog... Prolazi jedan čas, drugi — nespokojstvo ponovo počinje da muči njegovu dušu... Tek predveče neko je došao... dolazi, približava se... otvaraju se vrata i mnogoočekivani ulazi... 'Slava Tebi Gospode!', kliče bolesnik.

Evo i još jednog slučaja: podigla se strašna oluja, mrak je pokrio lice zemlje, grom iz osnove trese goru i munje cepaju nebo od kraja do kraja. Zbog toga su svi u strahu. Jednom rečju, nastao je kraj sveta. Međutim, kada pretnja prođe i nebo se razvedri, svako sa olakšanjem uzdahuje: 'Slava Tebi Gospode!'

Dovedite ove slučajeve u vezu sa sobom i videćete da se u njima sastoji čitava naša istorija. Strašna oluja 'gneva' Božijeg nadvila se nad nama. Međutim, došao je Gospod Pomiritelj i razagnao oluju. Mi smo bili pokriveni ranama grehova i strasti. Međutim, došao je Lekar duša i iscelio nas... Bili smo u okovima ropstva, ali je došao Osloboditelj i raskinuo naše uze. Privijte sve to k svome srcu i osetite svim svojim bićem. Tada nećete moći da se uzdržite, već ćete uzviknuti: 'Slava Tebi Gospode što si se rodio!'

Sveta porodica (Marija, Josif i beba Isus) sa Svetom Anom i Svetim Jovanom Krstiteljem. El Grekova slika iz 1600. godine. Foto: Wikimedia Commons/cdnprado.net

Ne trudim se da vam rečima objasnim takvu radost: to nije dostupno rečima. Delo koje je izvršio rođeni Gospod tiče se svakog od nas. Oni koji stupaju u opštenje sa Njim, primaju slobodu, isceljenje, mir. Oni stiču sve to i osećaju sladost svega toga. Onima koji su sve to iskusili ne treba govoriti: 'Radujte se', zato što oni ne mogu a da se ne raduju. Onima, pak, koji to nisu iskusili, zašto i govoriti: 'Radujte se', kad ne mogu da se raduju. Onaj ko je vezan po rukama i nogama neće se obradovati, ma koliko mu govorio: 'Raduj se izbavljenju'.

Odakle će doći isceljenje pokrivenom ranama grehova? Kako će uzdahnuti sa olakšanjem onaj koji je uplašen strahotom 'gneva' Božijeg? Takvima je jedino moguće reći: 'Dođite ka povitome Mladencu koji leži u jaslama i od Njega tražite izbavljenje od svih zala koja su vas zadesila. Jer, taj Mladenac jeste Hristos, Spasitelj sveta'.

Želeli bismo da vidimo da se svi raduju ovom radošću i da ne žele da znaju za druge radosti. Međutim, nisu svi koji vode poreklo od Izrailja Izrailjci. Otpočeće se sada sa pustim uveseljavanjem, ludovanjem koje raspaljuje pohotu. Doći će do pomodarstva, igranki, maskarada. Onima koji to vole ne vredi govoriti: 'Ukrotite se', budući da zatvaraju svoje uši i ne slušaju. Oni svetle dane praznika provode tako da milostivog Gospoda dovode dotle da svoje oči odvraća od nas i da kaže: Odvratnost su meni vaši praznici!

Foto: Tanjug/AP

I zaista, mnoga naša veselja u društvu su mnogobožačka odvratnost: jedna su direktno prihvaćena iz mnogobožačkog sveta, a druga, premda kasnija, obiluju mnogobožačkim duhom. I kao da se ona naročito izmišljaju u većem broju u dane Božića i Pashe. Zanoseći se njima, mi dajemo knezu sveta, svome mučitelju i Božijem protivniku, povod da kaže Bogu: 'Šta si mi naškodio svojim Rođenjem i Vaskrsenjem? Eto, svi k meni idu!' Zato, neka se češće ponavljaju u dubinama našeg srca reči 50. Psalma: Da se opravdaš u rečima svojim i pobediš kada ti sude...

Nas zavodi prosvećena Evropa... Da, tamo su prvo obnovljene mnogobožačke odvratnosti koje su već bile izgnane iz sveta. Odatle su one već prešle i još prelaze k nama. Udahnuvši u sebe taj adski zadah, mi se zanosimo kao da smo poremećeni i kao da nismo pri sebi. Međutim, setimo se dvanaeste godine (1812. godine; prim. nov.). Zašto su nam tada dolazili Francuzi? Bog ih je poslao da istrebe zlo koje smo od njih preuzeli. Tada se Rusija pokajala i Bog je pomilovao.

Pravoslavni Božić u Gruziji. Foto: Tanjug/AP

Sada smo, čini se, već počeli da zaboravljamo pouku. Ako se otreznimo, naravno, neće biti ništa. Ali, ako ne, može biti da će Gospod ponovo da pošalje na nas naše učitelje kako bi nas naučili pameti i upravili na ispravan put (neki misle da je ovo najava Boljševičke revolucije; prim. nov). Takav je zakon pravde Božije: lečiti od greha onim čime smo bili zavedeni na greh. To nisu prazne reči, nego delo koje je potvrđeno glasom Crkve.

Znajte pravoslavni da se Bog ne da obmanjivati. Znajući to, veselite se i radujte se sa strahom u ove dane. Osvetite svetli praznik svetlim delima, znanjima i veseljima kako bi svi koji nas gledaju, rekli: 'Kod njih je svetkovina, a ne nekakvo ludo igralište nečastivaca i razvratnika koji ne znaju za Boga'".

(O. Š. / Izvor: Svetosavlje.org)