PAVELIĆEVA "LIEPA PLAVKA"? Ko je tajnovita Marija nestvarne lepote koju u "Senkama" pominje Maja Davidović (FOTO) (VIDEO)

Maria Oršić. Foto: arhivska fotografija

Nakon emitovanja poslednje epizode prve sezone "Senki nad Balkanom" svi postavljaju isto pitanje: ko je ta misteriozna Marija koju Maja Davidović pominje u razgovoru sa dr Avakumovićem, navodeći je kao dokaz da žena može da bude obermajster udruženja? Maja za nju kaže da "kroji kape svima u Društvu Tule", na šta doktor objašnjava da je poređenje neprikladno jer je Marija — "duša tog pokreta".

Preporučujemo

Dakle, ko je Marija? Marija koja se pominje je Marija Oršić. Ko je Marija Oršić? Jedino što pouzdano o njoj možemo da kažemo je to, da je bila vanserijska lepotica, čistobelog tena, očiju plavih kao "more jadransko", koje su zračile magnetizmom, i kose plave kao "klasje panonsko".

Njena nestvarna, božanska lepota, mada ne i njena ličnost, mogla je čak biti inspiracija Anti Paveliću za njegov posleratni roman "Liepa plavka". Međutim, pored izgleda i činjenice da su obe bile Bečlijke te posredne veze sa ustaškim pokretom, te dve ličnosti, jedna stvarna a druga fiktivna, nemaju ništa zajedničko. Uostalom, ova fiktivna je dosta mlađa.

Mitski junak Helgi i valkira Zigrun na ilustraciji iz 1901. godine. Foto: Wikimedia Commons/Walhall: Germanische Götter- und Heldensagen. Für Alt und Jung am deutschen Herd

Takođe, znamo da joj je otac (koji se možda zvao Tomislav, a možda i ne) bio ugledni zagrebački arhitekta (koji je možda imao biro na Trgu bana Jelačića, a možda i ne) i iseljenik u Beč, da joj je majka bila Austrijanka (koja se možda zvala Sabina i bila balerina, a možda i ne), da je nosila dugu kosu (neki kažu do poda) vezanu u rep. Možda je pouzdano i to, da se 1919. preselila u Minhen sa dečkom, da se tih godina zalagala za ujedinjenje Austrije sa Nemačkom. Godina njenog rođenja bi jednako tome mogla biti verodostojna, 1895, ali 31. oktobar kao datum bi mogao biti kreativno igranje sa tzv. Noći veštica.

Sve ostalo, vrlo je nepouzdano, čak i na temeljnom nivou, ne zalazeći u konkretni sadržaj onoga što se o njoj priča i govori. Hoćemo da kažemo da su čak i tvrdnje da je nešto tvrdila — nepouzdane. Naime, ona je navodno tvrdila da joj duga kosa navodno služi kao kosmička antena kojom navodno komunicira sa vanzemaljcima iz planetarnog sistema oko zvezde Aldebaran koji su navodno prapreci Arijevaca.

Navodno, navodno, navodno. Navodno je osnovala i "Svenemačko društvo za metafiziku", blisko Društvu Tule, mada oko toga možda ni nema nekog posebnog spora. Kolokvijalno se nazivalo Društvo Vril, i okupljalo je nekoliko tih devojaka (najvažnija je, pored Marije, Zigrun, čiji pravi identitet nije razjašnjen, ali koja je ime uzela po čuvenoj valkiri iz germanske mitologije) koje su komunicirale sa duhovima ili vanzemaljcima, kako su barem one verovale ili tvrdile. Sve su imale duge kose vezane u repove, što je bilo s modne tačke pomalo čudno u to vreme u kojem su velikim gradovima dominirale moderne, liberalne žene koje su se često šišale kratko ili kraće.

Hajnrih Himler vrši smotru pripadnika SS-a u Kvedlingurškom zamku nemačkog kralja Henrika I Ptičara, kojeg je držao za "najnemačkijeg od svih nemačkih vladara". Desno je simbol "Društva Tule". Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-H08444 / CC-BY-SA 3.0

Opet navodno, imala je kontakte sa istaknutim nacistima još od sredine dvadesetih godina, verovatno i ranije (po nekim izvorima već od 1919. kada je bila u jednoj kolibi kod Berhtesgadena koja će kasnije postati Hitlerovo utočište od sveta). Uglavnom, 1924. sa Rudolfon fon Zebotendorfom posetila je Rudolfa Hesa, pa im se preko nje obratio mrtvi Ditrih Ekart, osnivač Nemačke radničke partije koja se transformisala pod Hitlerom u Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju. Onda su im se obratili i ti vanzemaljci iz sistema Aldebarana, a ona je u transu pisala na sumerskom (klinastom) pismu. Navodno, navodno, navodno.

Navodno je i dvadeset godina kasnije, Društvo Vril bilo uključeno u izgradnju antigravitacione letelice koja je trebalo da osigura nacistima da dimenzionim kanalom otputuju do Aldebarana (instrukcije je dobila Marija Oršić od svojih pajtaša iz tog dalekog solarnog sistema). Vrhuška je Trećeg rajha (dakle: Hitler, Himler, i drugi) u sve to navodno poverovala i dala joj, današnjim rečnikom, milijarde evra da bi se to postiglo. Dakle, to se dešava tokom Drugog svetskog rata koji se navodno i vodio zato da bi se stanovništvo Zemlje pročistilo uz pomoć Aldebaranaca a Arijevci potpuno ustoličili kao vladari naše planete.

Taj eksperiment sa tim dimenzionim kanalom je navodno izvršen krajem 1944. godine, ali se navodno katastrofalno završio, jer je posle kratkotrajnog leta raketa nazvana VRIL-7 (inače, vril je navodno energija kojom se ta mašina pokreće) bila toliko oštećena da je "izgledalo kao da je letela stotinama godina". Navodno.

Međutim, ona marta 1945. u transu dobija obaveštenje da će pre kraja te godine Nemačka izgubiti rat. Većini sveta nije bio potreban trans da bi to shvatila. Elem, 11. tog meseca 1945. godine ona piše cirkularno pismo upućeno svim članovima Svenemačkog društva za metafiziku u kome se kaže: "Niemand bleibt hier", odnosno: "Niko ne ostaje ovde". I to je sve što se od nje zna.

Posle toga, Marija Oršić netragom nestaje sa lica zemlje. Neki kažu da su je Amerikanci uzeli pod svoje da bi iskoristili njene natprirodne moći, da se tamo udala i dobila ćerku Jolantu, udatu Rafu. Drugi kažu da je otišla u podzemno kraljevstvo Agartu, što im je verovatnije. Treći, pak, i prvu i drugu teoriju drže za glupu naučnu fantastiku i kažu da je Marija zapravo sa izabranicima evakuisana u Aldebaranski sistem.

Da li je Marija Oršić zaista evakuisana u Aldebaranski sistem? Nije. Sada će se neki kritičari i skeptici javiti da nas pitaju, kako možemo sa tolikom sigurnošću to da tvrdimo. Vrlo jednostavno! Tragom ove priče otišli smo do Aldebarana, proverili i tamo niko nije čuo za Mariju Oršić.

Lokacija Aldebarana za potrebe srpskih međuzvezdanih putnika. Foto: Wikipedia/Torsten Bronger

Šta više, naša anketa sprovedena među običnim Aldebarancima je pokazala da niko ne zna ni da Zemlja postoji, i tek je naša poseta Aldebaranskoj akademiji nauka donekle urodila plodom, jer su tamo o našoj planeti ipak čuli ponešto. Ali, oskudno, oskudno. Tek je Drugi svetski rat jedna velika nepoznanica među tamošnjim učenim življem. Naime, ovaj najgrozniji sukob u istoriji naše vrste pominje se tek kao fusnota na 2784620216740347632. stranici njihove monumentalne "Istorije intergalaktičkih, galaktičkih i planetarnih sukoba koji su od manjeg ili većeg značaja za Univerzum u celini".

U našoj galaktičkoj potrazi za Marijom Oršić iskorak smo napravili tek na samom kraju naše posete ovoj cenjenoj vasionskoj instituciji, kada smo u jednom sporednom hodniku njihove Palate znanja nabasali na nekog osedelog aldebaranskog akademika koji nam je ukazao na mogućnost da je došlo do zabune: naime, postoji zvezda Albedaran koja se nalazi u onome što oni zovu sazvežđe HJY-3472.

Nije nam bilo teško da skoknemo i tamo, i oni su zaista bili mnogo bolje upoznati sa zbivanjima na Zemlji, čak i sa Drugim svetskim ratom, ali ni oni za Mariju Oršić nikada nisu čuli. Na kraju su nas pitali da li smo pokušali da je pronađemo u Argentini, ali nismo uspeli da im objasnimo da je to mnogo glupa teorija koja nema nikakvo uporište u realnosti, i da je potpuno nemoguća. I posle neki pričaju o tim "naprednijim" civilizacijama koje treba da dođu da nas spasu. Daleko im lepa kuća!

(O. Š.)