MAKEDONSKA SENKA NAD BALKANOM: Govor gazda-Kira koji je razgalio dušu svakog pravog makedonskog rodoljuba (FOTO)

Makedonski glumci svojim maestralnim izvedbama u seriji "Senke nad Balkanom" daju ogroman doprinos kvalitetu, uspešnosti i primamljivosti ovog televizijskog ostvarenja, posebno ako se ima u vidu da ne tumače isključivo uloge Makedonaca (tako recimo Nikola Ristanovski tumači lik dr Arčibalda Rajsa).

Međutim, makedonski likovi daju neverovatnu čar "Senkama" i to niko ne može da ospori. Bez VMRO-a i makedonskog narko-kartela čijim se aktivnostima ova teroristička organizacija finansira, sa sve sicilijanskom estetikom njihovog sedišta u selu Bukovo, ova serija ne bi bila ista.

Preporučujemo

Ovom prilikom smo želeli da izdvojimo jedan neobično interesantan i aktuelan govor koji gazda Kiro, bos tog narko-kartela i član VMRO-a, drži pre nego što će krenuti put Glavnjače da bi silom oružja oslobodili zatočenog Hadži-Damjana Arsova.

On kaže ovako: "Braćo moja, vi znate zašto smo ovde i kakva nas muka natera. Ovi Srbi kažu: Makedonija je naša! Bugari kažu: Makedonija je naša. Grci kažu: Makedonija je naša. Pa šta je to onda, koji ku*, naše? Šta je makedonsko? Kažu da ni Aleksandar Makedonski nije bio Makedonac. Koji kur je onda bio? I zašto se zvao Makedonski ako nije bio Makedonac, da mu je*em majku, da mu je*em?

Insert iz serije "Senke nad Balkanom". Printskrin: RTS/Senke nad Balkanom

Borba za Makedoniju je naš poziv i naša sudbina. I ako nam neki Grk, Bugarin, Srbin, stane na put ima da dobije tvrd ku* i kartu za jedan smer, a taj smer vodi u...", na šta se drugi Makedonac, Angelče, napokon ubacuje na smisleni način i završava misao rečima: "... u pi**u mater".

E sad, pitanje je koliko je ovo što je izrečeno anahrono, a koliko autentično. Problem je u tome što su oni pripadnici VRMO-a (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) koja je na početku svog postojanja, krajem XIX veka, bila u punom smislu za makedonsku autonomiju baziranu na zasebnom identitetu, ali već početkom narednog postala probugarska grupacija koja je svim silama podržavala bugarsku vojsku tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i aneksiju Makedonije od strane Bugarske (iako je proponenata makedonskog nacionalizma bilo i tada; tu se pre svega misli na Krstu Petkova Misirkova, tokom prve decenije, i Dimitrija Čupovskog, tokom druge decenije prošlog veka).

VMRO je, barem na početku, imao ogromnu podršku naroda Makedonije, a Ilindanski ustanak 1903. godine uspeo je da mobiliše čak 25.000 pobunjenika protiv Otomanskog carstva. Stvar koja se često ignoriše u našoj istoriografiji tiče se etničkog karaktera te pobune, s obzirom da se ne uklapa u naš narativ koji kaže da je u pitanju Južna Srbija.

Sedište makedonskog narko-kartela u seriji "Senke nad Balkanom" izgleda kao inspirisano Sicilijom. Printskrin: RTS/Senke nad Balkanom

Naime, to je bio u suštini bugarski ustanak jer su članovi VMRO-a (listom Makedonci) do tada već velikom većinom Makedonce smatrali Bugarima, i premda su tražili autonomiju u okviru Turske, na to se gledalo samo kao na prelazno rešenje koje vodi ka ujedinjenju (jer je autonomija u kontekstu Osmanlijske imperije, što može da se vidi i u slučaju Kneževine Srbije, de fakto značila nezavisnost).

Uprkos tome što se ideja makedonske nacije širi među Makedoncima nakon Velikog rata, osnovni cilj glavne struje VMRO-a tokom dvadesetih i tridesetih godina ostaje nepromenjen: nikakva nezavisna makedonska država već totalna aneksija od strane Bugarske koja se sve više distancira od ove ekstremističke organizacije.

Nešto ranije u istoj epizodi, Alimpije Mirić u razgovoru sa gazda-Kirom pita, nakon što se ovaj hvalio Aleksandrom Makedonskim, zar nije Makedonija severna pokrajina u Grčkoj, na šta stiže odgovor da nije; Mirić potom reaguje provokativnim, sprdačkim osmehom. Time se želi pokazati da je spor oko imena i identiteta između Grčke i Makedonije i tada bio aktuelan.

Na prvi pogled, imajući u vidu nesporni bugarski karakter VRMO-a sa početka XX veka, deluje da je teško odgovoriti na pitanje da li je ovakav razgovor zaista mogao da bude vođen i da li je onaj govor koji smo citirali realan. Međutim, odgovor je lakši nego što deluje na taj prvi pogled.

Insert iz serije "Senke nad Balkanom". Printskrin: RTS/Senke nad Balkanom

Mogao je. Iz gorenavedenog mogli ste zaključiti da je postojalo više struja unutar VMRO-a, i da nakon rata nisu svi baš bili bugarofili kao pre i tokom njega. Počev od dvadesetih godina u VMRO uleću levičarski elementi koji su čvrsto zastupali ideju zasebnog makedonskog identiteta i koji su 1925. godine u Beču uz pomoć SSSR-a formirali konkurentski VMRO-U, odnosno, VMRO (Ujedinjenja). Njihov glavni cilj je bila slobodna i jedinstvena Makedonija koja bi u budućnosti postala jednaka članica Balkanske federalne republike kojoj su komunisti težili.

Dakle, i tada je već postojao značajan broj Makedonaca u VMRO-u koji su zastupali ideju zasebne nacije, ali bi to značilo da je gazda-Kiro levičar i/ili komunista, što je utisak koji on definitivno ne ostavlja. Sa druge strane, u seriji je VMRO jedinstvena organizacija. Sa treće strane, to je ipak serija, fikcija, i ne bi trebalo terati MAK na konac.

Ali, sve izneseno pokazuje sa kolikim se zapravo problemima suočavaju Makedonci kao narod: premda Srbi danas mahom ne negiraju njihov etnicitet (osim nekih elemenata među nacionalistima), u prošlosti jesu; Bugari ih mahom i danas tretiraju kao deo bugarskog etničkog korpusa. Činjenica je da, što se jezika tiče, u tome imaju uporište, ali to ne igra isuviše važnu ulogu jer se na kraju sve svede na pitanje, kako se neko oseća. Ako se niko ne bi osećao kao Mađar, Srbin ili Rumun, ne bi bilo ni mađarske, srpske i rumunske nacije.

(O. Š.)