Kako izgleda život čoveka koji danas želi da bude pravi hrišćanin? OVA SLIKA POGAĐA SUŠTINU! (FOTO)

Iskušenje svetog Antonija, Vasa Pomorišac. Foto: Wikipedia/Creative Commons/Mihailo Grbić

Prepodobni Antonije Veliki se rodio 251. godine u selu Komi, nedaleko od Herakleopolja u Gornjem Egiptu, tada delu Rimske imperije, kao dete bogatih roditelja.

Preporučujemo

Umrli su kada je imao 18 godina; nasledivši celokupno imanje, razdelio ga je sirotinji, a sestru smestio u zavod sa hrišćanskim devicama. Potom je otišao u pustinju u kojoj je živeo sledećih osamdeset godina, zbog čega se smatra ocem pustinjačkog i hrišćanskog monaštva uopšte.

Živeo je, prema tome, usamljeničkim životom, prvih godina u jednoj grobnici nadomak rodnog sela, a bavio se drvodeljstvom, molitvama i razmišljanjima o biblijskim poukama.

Neprestano je pomerao granice svog podvižništva: kada bi pomislio da je jedan zadati cilj ispunio, on bi pomerio lestvicu za stepen više. Ljude je viđao samo kada bi donosili hleb i so u zamenu za rukotvorine, i kada bi odlazio na liturgiju.

Iskušenje svetog Antonija, Hijeronim Boš ili neki učenik, 1500-1525. Foto: Wikimedia Commons/museodelprado.es

Često je govorio o svojoj borbi sa demonima; prvo su ga mučile misli o tome da je beskoristan taj njegov čin napuštanja sveta i bogatstva; potom ga je grizla savest zbog nezbrinute sestre koja nema ni podršku ni utehu; zatim ga je svake noći mučila telesna pohota za ženama, koja je bila tako jaka da nije mogao da je sakrije pred drugima. Ali, on je odolevao postom, molitvom, bdenjem, telesnim iznurivanjem.

Na kraju mu se, kaže hrišćansko crkveno predanje, đavo javio u liku malog crnog dečaka koji mu je ponizno rekao: "Pobedio si me", čime je hteo da ga navede da pobedu pripiše samome sebi, i da tako upadne u greh gordosti. Sveti Antonije ga je upitao ko je on, a đavo mu je odgovorio da je duh bluda koje je mnoge zaveo, a da je samo on uspeo da "sve strele polomi, tako da sam oboren".

Na to mu je, kaže predanje, Antonije kazao: "Bog je dopustio da mi se javiš crn — radi obelodanjenja tame tvojih zlomisli, a kao dečak — radi izobličenja tvoje nemoći. Zbog toga si i dostojan svakog prezira". Nakon toga je đavo otišao i nikada se više nije vratio.

Mnogi hrišćanski umetnici vekovima su bili inspirisani ovim iskušenjima, a među njima su i naši. Sliku, koja je prikazana na početku teksta, izradio je Vasa Pomorišac (1893-1961) i danas se čuva u Muzeju savremene umetnosti. Premda prikazuje iskušenja Svetog Antonija Velikog, ona takođe može da posluži i kao metafora za iskušenja ljudi koji u današnjem svetu teže hrišćanskom idealu (to su, zapravo, oni malobrojni pravi vernici, ne oni deklarativni): sa svih strana su bombardovani rečima, prizorima i delima koji ih navode na stranputicu.

Mučenje svetog Antonija, Mikelanđelo, 1477-1478. Slavni autor je sliku izradio na bazi grafike Martina Šongauera. Foto: Wikimedia Commons/Google Cultural Institute

Pravoslavna katoličanska crkva, kao i Katolička crkva, slave prepodobnog Antonija Velikog 17. januara, naši po julijanskom a katolici po gregorijanskom kalendaru. U praksi, to znači da ovaj svetac, što se pravoslava tiče, pada na današnji dan, jer je 17. januar po starom zapravo 30. januar po novom kalendaru.

Za kraj, evo nekih izreka Antonija Velikog:

— Vreme dolazi kada će ljudi poludeti, i kada vide nekoga ko nije poludeo, napašće ga govoreći: "Ti si lud, ti nisi kao mi".

— Upotrebljavaj najprostiju i najjeftiniju hranu. Meso uopšte nemoj jesti.

— Istraži i ispitaj, pa ćeš uvideti da načelnici i vlastodršci imaju vlast samo nad telom, ali ne i nad dušom. To uvek imaj u vidu. Stoga se njima ne treba pokoravati ukoliko naređuju ubistvo ili neko drugo bezakonje i nepravdu na štetu duše, pa makar zbog toga i mučili telo. Jer, Bog je dušu stvorio slobodnom i samovlasnom da čini dobro ili zlo.

Iskušenje svetog Antonija, Felisjen Rops, 1878. Foto: Wikimedia Commons/Bibliothèque royale de Belgique, Cabinet des Estampes, Bruxelles

— Osobina je dobroga čoveka da svoju slobodnu volju ne prodaje za novac.

— Onaj ko živi u osamljenosti, slobodan je od tri borbe: od borbe jezika, vida i sluha. Kod njega jedino ostaje borba srca.

— Bogataš plemenita roda, ali bez vaspitane duše i bez ikakve vrline u životu, nije drugo do nesrećnik, kao što i slučajan siromah, pa i rob, jeste srećan čovek, ukoliko je ukrašen vaspitanjem i vrlinom u životu.

— Sticanje novca i njegovo izdašno korišćenje smatraj kratkotrajnom maštarijom. Jer, kakva je korist sticati ono što se ne može poneti u duhu? Nije li bolje sticati ono što možemo poneti sa sobom: blagorazumnost, pravičnost, mudrost, hrabrost, rasuđivanje, ljubav, veru, bezgnevlje i gostoljubivost?

— Ko hoće da se spase neka ne ostaje u domu svome i u gradu u kome je grešio. Ne treba posećivati roditelje i rođake po telu, budući da je to štetno po dušu i narušava plodove života.

Spomenik Svetog Antonija Velikog, Novo Selo, Brač, Hrvatska. U hrvatskoj katoličkoj tradiciji on se zove Sveti Antun, ponekad od milja Ante. Foto: Wikimedia Commons/Kelovy

— Nemoguće je da čovek odjednom postane dobar i mudar, već jedino upornim staranjem, bavljenjem, iskustvom, vremenom, podvigom i težnjom za činjenjem dobra.

— Razboriti nisu oni koji su izučili izreke i spise drevnih mudraca, nego oni koji razlikuju dobro od zla, te ono što je rđavo i po dušu štetno izbegavaju, a ono što je dobro i za dušu korisno usrdno ištu i čine uz veliku blagodarnost Bogu.

— Svako jutro kada ustanemo treba misliti da nećemo dočekati veče, i pre nego što legnemo treba misliti da se nećemo probuditi. Po prirodi nije poznata granica našeg života, niti se zna koliko nam ostavlja Promisao. Živeći svakodnevno sa takvim raspoloženjem mi nećemo ni grešiti, ni imati pohotu, niti se na koga gneviti, niti gomilati bogatstvo na Zemlji.

— Kada vetar duva u jednom pravcu, svaki moreplovac može misliti visoko o sebi i hvaliti se. Međutim, tek se pri iznenadnoj promeni vetrova otkriva iskustvo opitnih krmanoša.

— Probudimo se iz sna dok se još nalazimo u ovom telu.

(O. Š. / Izvor: crkvaub.rs)