PRESTONICA NA KARAULI: Knez-Mihailov venac nakon austrougarskog granatiranja 1914. godine (FOTO)

Zgrade na Knez-Mihailovom vencu, danas Pariskoj ulici, stradale u austrougarskom granatiranju Beograda prve noći po objavi rata, 29. jula 1914. godine. Foto: arhiv-beograda.org

Julski ultimatum austrougarske carske i kraljevske vlade upućen Kraljevini Srbiji 23. jula 1914. godine, a predat istog dana u 18 časova od strane njihovog poslanika, barona Gizla, zastupniku našeg premijera, ministru finansija Lazaru Pačuu (Pašić je bio u unutrašnjosti zemlje zbog predizborne kampanje) — jedan je od najsramotnijih diplomatskih dokumenata ikada sročenih. Od naše zemlje traženo je da se suštinski odrekne svoje samostalnosti i državnosti, htelo se da se Srbija ponizi.

Preporučujemo

Naš odgovor od 25. jula uručen nešto posle 17:30 časova bio je neverovatno mudar i uravnotežen; od deset tačaka ultimatuma mi smo prihvatili sve osim šeste u kojoj se od Srbije tražilo "da otvori istragu protiv učesnika u Sarajevskom atentatu i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju organi Austrougarske".

Ali, čak i kod te tačke, mi smo ponudili arbitražu suda u Hagu ili komisije Velikih sila, i čitava Evropa je bila zadivljena ovim izvanrednim primerom diplomatske veštine i popustljivosti. Čak je i nemački kajzer Vilhelm II bio zadovoljan. Međutim, on nije znao kakvi su jastrebovi u Beču, niti je bio svestan namera svojih sopstvenih jastrebova, posebno Fon Moltkea, načelnika Generalštaba. Oni su se već nameračili da situaciju iskoriste, a kajzera su uhvatili u klopku njegove sujete i taštine (nije bilo teško).

Parni mlin u Dušanovoj ulici u Beogradu, žrtva poslednjeg austrougarskog bombardovanja Beograda 1915. godine. Foto: arhiv-beograda.org

Tako je 28. jula u 11 časova Austrougarska poslala telegram kraljevskoj srpskoj vladi u kojem je pisalo: "Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914. koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom".

Bombardovanje Beograda počelo je već te noći, a topovski hici prvo su ispaljeni sa monitora "Bodrog" koji je bio deo Dunavske flotile sa bazom u Zemunu, a čiji je zapovednik bio poručnik Paul Ekl. Još dva monitora učestvovala su u tom napadu. Slika priložena u ovom tekstu prikazuje razaranja na Knez-Mihailovom vencu (danas Pariska i Ulica Tadeuša Košćuška) do kojih je došlo 29. jula. Bilo, ne ponovilo se!

(Telegraf.rs)