Tita možete da mrzite, ali da je bio gospodin čovek — ne možete da mu osporite (FOTO)

Josip Broz Tito sa vijetnamskim predsednikom Ho Ši Minom u Beogradu 1957. godine. Foto: Wikimedia Commons/Stevan Kragujević

Da je Josip Broz Tito bio neka neuka i nekulturna prostačina, lišena manira i dobrog ukusa, ljudi bi ga danas prozivali da je bio neuka i nekulturna prostačina, lišena manira i dobrog ukusa. Drugim rečima, da je bio kao Hruščov, koji odgovara ovom opisu po praktično svakoj reči, ljudi bi ga prozivali što je bio kao Hruščov. Pošto Josip Broz Tito nije bio neuka i nekulturna prostačina, lišena manira i dobrog ukusa, ljudi ga prozivaju zato što nije bio neka neuka i nekulturna prostačina, lišena manira i dobrog ukusa.

Preporučujemo

Shvatate šta hoćemo da kažemo ovim beskrajnim ponavljanjem činjenice da "najveći sin naših naroda i narodnosti" (kako su ga nekada Jugosloveni zvali) nije bio neuka i nekulturna prostačina, lišena manira i dobrog ukusa? Hoćemo da kažemo da su ljudi nakon raspada Jugoslavije odlučili da ga prozivaju ma kakav da je bio.

Naravno, samorazumljivo je to, da niko normalan nikoga ne može da proziva zbog kulturnosti, manira i dobrog ukusa, zbog čega je to uvijeno u nešto mnogo ozbiljnije: naime, to je alat koji služi da se dovede u pitanje njegov identitet, kao da je potpuna naučna fantastika to što je rođen u Kumrovcu u Zagorju od hrvatskog oca Franje Broza i slovenačke majke Marije rođene Javeršek.

Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije, na železničkoj stanici u rodnom Kumrovcu maja 1961. godine. Foto: Wikimedia Commons/Flodur44

Maršalov lekar iz druge polovine sedamdesetih godina, dr Aleksandar Matunović, tvrdi da su Brozove navike i stil života, način ponašanja i pokreti, dokaz da on može biti samo izdanak kakve aristokratske porodice. U pitanju je potpuno proizvoljna ocena, da čovek ne može da se ponaša uljudno i prefinjeno bez plemenitog porekla, a u sebi ima i izvesnu dozu rasizma.

Zatim imamo ljude koji kažu kako je dokaz da Tito nije Tito to što je znao da svira klavir jer, gde je on mogao da nauči da svira kvlavir. Tek je to nebuloza: kao prvo, znamo da je Broz da svira na pijanu naučio od majčinih roditelja u slovenačkom selu Podsreda, pre svega od dede Martina čiji je ljubimac bio, kao drugo, zašto pobogu ne bi mogao da zna da svira pijano (?!).

Josip Broz Tito šeta sa nemačkim kancelarom Vilijem Brantom 11. oktobra 1970. godine u Bonu, tada privremenim sedištem Zapadne Nemačke pre ujedinjenja. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, B 145 Bild-F032669-0029 / Wegmann, Ludwig / CC-BY-SA 3.0

Ovo je u vezi sa još jednim "dokazom" koji je nevezan za njegovo gospodstvo, ali ga valja pomenuti: naime, mladi Josip je slovenački jezik naučio pre srpskohrvatskog sa kojim se susreo tek kada se vratio u Kumrovec da pođe u školu, a pritom je i srpskohrvatski koji je savladao u detinjstvu bio teška zagorska kajkavica.

Zašto je to važno? Zbog krajnje stupidne studije američke Nacionalne sigurnosne agencije (NSA) koja je tvrdila da Titu srpskohrvatski nije bio maternji, a da nije uzela u obzir činjenicu da je slovenački bio prvi jezik kojim se služio te da je srpskohrvatska kajkavica čak vrlo i bliska slovenačkom.

Josip Broz Tito i Ričard Nikson na travnjaku ispred Bele kuće 28. oktobra 1971. godine, za vreme predsednikovanja ovog republikanca. Foto: Wikimedia Commons/U.S. National Archives and Records Administration

Kajkavicu je Broz govorio perfektno što ne ostavlja prostor razumnoj sumnji u njegovo zagorsko poreklo (a i zvanični srpskohrvatski je govorio odlično, bolje od mnogih koji ga danas sumnjiče za nejugoslovenstvo).

Čak ni informacija da je nakon njegove smrti, u misterioznoj kožnoj torbici od koje se navodno nije odvajao, tobože otkriven austrougarski spisak poginulih iz jedne bitke u Galiciji na kojoj se nalazilo ime "Josip Franjo Broz" — nije, niti može biti dokaz da Broz nije Broz.

Rozalin Karter, Josip Broz Tito i Džimi Karter na travnjaku ispred Bele kuće 7. marta 1978. godine, za vreme predsednikovanja ovog demokrate. Foto: Wikimedia Commons/U.S. National Archives and Records Administration

Kao prvo, postoji toliko "teorija" o datumu smrti "pravog" Broza da se čini da je taj čovek bio supermačka jer je imao više od devet života; sama činjenica da svaki pseudoistoričar želi da privuče pažnju i zaradi pare izmišljajući neku svoju verziju o trenutku kada je "lažni" Broz zamenio "pravog", dovoljna je da se sve te priče odbace kao gluposti kakve jesu. Kao drugo, ljudi se u svakom ratu redovno greškom proglašavaju mrtvima usled haosa koji vlada na bojištu i oko njega. Konačno, kao treće, ako Josip Broz nije bio Josip Broz, nije postojao nijedan razlog da čuva taj dokument: da Broz nije bio Broz, taj lažni Broz bi papir momentalno spalio, ne bi ga držao u kožnoj torbici i izlagao se bespotrebnom riziku da bude raskrinkan.

Zapravo, ako je taj dokument Tito stvarno čuvao onda je on konačni dokaz da je osoba koju znamo kao Josipa Broza zaista bio Josip Broz, jer bi samo Josip Broz imao motiv da čuva spisak poginulih na kojem se nalazi ime Josipa Broza. Pa, svako bi takav papir sačuvao kao životni kuriozitet, za uspomenu, da ga podseća na prolaznost i privremenu pobedu nad smrću!

Prema tome, Josipa Broza danas svako može da mrzi, ali niko ne negira da je bio gospodin čovek, što se iz priloženih fotografija jasno vidi.

(Telegraf.rs)