SIMBOL RUSKE SRČANOSTI: Ova zgrada se dva meseca držala pod nemačkom opsadom tokom Staljingradske bitke (FOTO)

Pavlovljeva kuća koja je bezmalo dva meseca odolevala naletima Vermahta, uslikana posle Staljingradske bitke 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Russian State Military Archive

Staljingradska bitka vođena krajem 1942. i početkom 1943. smatra se prekretnicom Drugog svetskog rata, kako na Istočnom frontu tako i uopšte.

Preporučujemo

Premda je Bitka za Moskvu, vođena tačno godinu dana ranije, bila sudbonosna u smislu da je sovjetska pobeda okončala Operaciju Barbarosa i spasila Sovjetski Savez od uništenja, i premda je Kurska bitka (najveća tenkovska u istoriji) vođena leta 1943. označila definitivan prelazak inicijative na stranu Crvene armije a nemačke snage bacile u trajnu defanzivu i povlačenje, Bitka za Staljingrad je predstavljala tas na vagi.

Počela je 23. avgusta 1942. godine, a završila se tek 2. februara iduće. Bila je to titanska borba u kojoj su obe strane iskazivale neverovatna herojstva i pomerale granice izdržljivosti do samoga kraja onoga što ljudsko biće može da podnese.

A jedna od najlepših priča sa njom u vezi, ako bila šta u ratu može biti lepo, jeste priča vezana za Pavlovljevu kuću u centru Staljingrada (danas Volgograda), na obali Volge, iznad Devetojanuarskog trga (danas Lenjinovog).

Staljingrad. Foto: digitalpostercollection.com

Krajem septembra 1942. grupa od 30-50 vojnika 42. gardijskog streljačkog puka osigurala je ovaj stambeni objekat, pod zapovedništvom poručnika Ivana Afanasijeva.

Strateški, Pavlovljeva kuća je bila važna jer je branila ključni deo obale reke Volge, a taktički zato što je bila i na trgu i na raskrsnici pa je sovjetskoj posadi pružala jednokilometarski vidik ka severu, zapadu i jugu; nju je dan ranije zauzeo vodnik Jakov Pavlov koji je ostavljen da komanduje.

Sovjetska pobeda u Staljingradu je bila potpuna. Foto: Wikimedia/Hohum

Uvek imajući na umu Staljinovo naređenje br. 227 — "nijedan korak unazad" — Pavlov je dobro utvrdio ovaj položaj sa četiri linije minskih polja i bodljikave žice, mitraljeska gnezda postavio je na svaki prozor, a na krov antitenkovske puške PTRS-41. Radi bolje unutrašnje komunikacije, porušeni su svi zidovi u podrumu i na gornjim spratovima, a iskopan je i rov do obale Volge preko koje su se nekako snabdevali hranom i ratnim materijalom, neprestano pod artiljerijskom paljbom.

Nemci su od 26-27. septembra pa sve do 25. novembra, dakle, dva meseca, svakoga dana po nekoliko puta pokušavali da osvoje ovu zgradu (koja je posle rata nazvana po svom herojskom branitelju Pavlovu) i svaki put bezuspešno.

Poručnik Ivan Afanasijev, jedan od dvojice zapovednika odbrane Pavlovljeve kuće u Staljingradu, tako nazvane po vodniku Jakovu Pavlovu koji je direktno učestvovao u borbama. Slika iz 1973. godine. Foto: Wikimedia Commons/Магатаев Александр Викторович

Čim bi Nemci krenuli preko trga, crvenoarmejci bi ih zasuli paljbom sa prozora, krova, iz podruma (u kojem su za sve to vreme, što je nadrealno, živeli civili koji su inače stanovali u toj zgradi pre rata).

Konačno, sovjetska kontraofanziva na tom potezu razbila je opsadu Pavlovljeve kuće, a ona je postala simbol tvrdoglavog i upornog otpora sovjetskog čoveka te simbol nesposobnosti Nemačke da uprkos sopstvenoj superiornosti uništi Rusiju.

Pavlovljeva kuća, simbol sovjetskog otpora tokom Staljingradske bitke, obnovljena je posle rata te i danas postoji. Memorijalni zid podignut je od cigli prvobitnog zdanja. Foto: Wikimedia Commons/Insider

Vasilij Čujkov, zapovednik 62. armije tokom Staljingradske bitke, kasnije se šalio rečima da su Nemci više ljudi izgubili pokušavajući da osvoje ovu zgradu nego da zauzmu Pariz.

Jakov Pavlov je imenovan Herojem Sovjetskog Saveza, mada jedan ruski dokumentarac iz 2009. godine tvrdi da je zapravo Afanasijev ostao glavni što se odbrane ove kuće tiče.

Na Lenjinovom trgu na koji gleda Pavlovljeva kuća u bivšem Staljingradu, podignut je posle rata memorijalni kompleks posvećen odbrani ove zgrade, koja je simbol sovjetskog otpora nemačkoj sili. Foto: Wikimedia Commons/Michael Pagliaro

Brojni drugi pripadnici Pavlovljeve grupe odlikovani su zajedno sa svojim komandantnom, a poslednji među njima, jedan Uzbek po imenu Kamolžon Turgunov, preminuo je 2015. godine, u svojoj 93.

Pavlovljeva kuća obnovljena je nakon rata i u njoj ljudi i dan-danas žive. Na istočnoj strani koja gleda na Volgu, tik uza zidine, postavljen je spomenik sagrađen od cigli prvobitnog zdanja, a na suprotnoj zapadnoj strani, na Lenjinovom trgu, sagrađen je veliki memorijalni kompleks u čast njenim braniteljima.

(O. Š.)