NAJCRNJI 1. SEPTEMBAR U ISTORIJI: Kako su se po poljskom tlu zakotrljali pakleni točkovi Vermahta (FOTO)

Marš poljske pešadije 1939. godine. Foto: Wikimedia Commons/Apoloniusz Zawilski (1972) "Bitwy Polskiego Września"

Točkovi nemačkog Vermahta počeli su da se kotrljaju po poljskom tlu u ranim časovima 1. septembra 1939. godine, pre tačno sedamdeset i osam leta. Da se kotrljaju, i da otvaraju vrata pakla kakav svet do tog trenutka, a ni posle toga, nije video.

Preporučujemo

Zapravo, rat je počeo u tačno 4 časa i 40 minuta bombardovanjem Vjelunja koje je uništilo tri četvrtine ovog grada i usmrtilo skoro 1.200 ljudi, mahom civila. Pet minuta kasnije počelo je granatiranje vojne ispostave poljske vojske na baltičkom poluostrvu Vesterplateu.

Tačno u 8 časova počela je takozvana Granična bitka, serija okršaja nemačkih i poljskih snaga na samoj tadašnjoj granici između dve zemlje koje su se završile odlučnom pobedom Hitlerove soldateske. Doduše, Nemcima su trebala četiri dana da u potpunosti slome otpor Poljaka, što svakako nisu očekivali, ali kada je do sloma došlo nacističke vojnike više ništa nije moglo da zaustavi.

Nemci su napali Poljsku iz tri pravca: glavnina udara je dolazila iz pravca zapada, ali su dolazili i sa juga i severa, iz Pruske. Sva tri pravca kretala su se prema prestonoj Varšavi koja je pala 28. septembra.

Pripadnici Vermahta u Poljskoj 1939. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

U međuvremenu, desilo se nekoliko važnih stvari. Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj 3. septembra, šokiravši time čitavu vrhušku u Berlinu koja je bila ubeđena da će zapadne demokratije mirno posmatrati šta se zbiva kao što su to činili prilikom remilitarizacije Rajnske oblasti (presudni događaj koji je doveo do rata uopšte), aneksije Austrije i okupacije Čehoslovačke.

Konačni kolaps poljskih linija sredinom meseca poklopio se sa ulaskom trupa Crvene armije na tlo Republike Poljske dana 17. septembra. Bilo je to u skladu sa tajnim protokolom Pakta o nenapadanju između Nemačke i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, takozvanog Sporazuma Ribentrop-Molotov, potpisanog manje od mesec dana ranije u Moskvi.

Ovaj dokument je predviđao rasparčavanje Poljske na liniji Narev-Visla-San, ali i opštu podelu Istočne Evrope na dve zone uticaja. SSSR je u skladu sa tim sporazum prvo okupirao, a nedugo potom i anektirao Litvaniju, Letoniju i Estoniju, te rumunske oblasti Besarabiju i Bukovinu.

Trupe Vermahta prelaze granicu i ulaze na teritoriju SSSR-a 22. juna 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Waralbum.ru

Što se konkretno Poljske tiče, Sovjetski je Savez osvojene oblasti pripojio svojim republikama Belorusiji i Ukrajini (Litvanija je takođe uzela komadić pre nego što je pripojena SSSR-u), dok su Nemci to učinili sa zapadnim delom ove zemlje. Ostatak okupiran od strane Trećeg rajha postao je Generalno gubernatorstvo, oblast sa jednim jedinim ciljem: da se izbriše ime Poljske, da Poljaci na toj teritoriji nestanu.

Operacije u Poljskoj su zvanično prestale 6. oktobra. Uprkos anglo-francuskoj objavi rata, to je još uvek bio lokalni sukob, a Hitler i njegovi zlikovci su na sve načine pokušavali da srede mir.

Nije im to pošlo za rukom, pre svega zbog dalekovidog i tvrdoglavog stava budućeg premijera Vinstona Čerčila koji je znao da kompromis sa nacistima znači čitavu Evropu u njihovim rukama i tamnicu za stotine miliona ljudi. Zbog toga: hvala Čerčilu.

(O. Š.)