NAŠA LEPA KOZARČANKA: Ova fotka je obišla čitav svet i svi su padali na kolena pred njom. Evo i zašto (FOTO)

Kozarčanka, fotografija Žorža Skrigina nastala tokom zime '43/44. godine. Partizanka na slici je Milja Miljan, rođena Toroman, bolničarka 11. krajiške udarne brigade NOVJ. Foto: Wikimedia Commons/postyu.info

Krajem 1943. i početkom 1944. godine, 11. krajiška udarna brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije vršila je napade na nemačke i ustaške položaje na Kozari ne bi li oslobodila neprijateljskog pritiska svoje saborce na Baniji te u Istočnoj Bosni i Raškoj.

Preporučujemo

Na ovom su potonjem prostoru nemačka 2. oklopna armija (u sklopu koje je, između ostalih formacija, bila i zloglasna 369. legionarska divizija, takozvana Vražja, sastavljena samo od Hrvata regrutovanih za Vermaht) i 7. SS-divizija "Princ Eugen", potmognute četnicima majora Vojislava Lukačevića i bugarske 24. pešadijske divizije, sprovodili u delo Operaciju Kugelblic (u našoj istoriografiji poznatu kao Šesta neprijateljska ofanziva) koja je za cilj imala da uništi jedinice 2. i 3. korpusa NOVJ (u čemu nisu uspeli).

U toj i takvoj situaciji na ratištu Istočne Bosne i Raške, putujuće Kazalište narodnog oslobođenja Jugoslavije (koje je od maja 1942. do novembra 1944. prevalilo 18.000 kilometara po oslobođenoj teritoriji i odigralo oko 900 predstava, a koje je formirano od strane antifašista iz zagrebačkog Hrvatskog narodnog kazališta) nabasalo je u Knešpolju, u Potkozarju, na kolonu partizana iz pomenute 11. krajiške brigade.

Mira Sanjin i Žorž Skrigin na priredbi Kazališta narodnog oslobođenja Jugoslavije povodom Drugog zasedanja AVNOJ-a. Jajce, novembar 1943. godine. Foto: Wikipedia/Muzej istorije Jugoslavije/Gorran

Prisutan u koloni bio je i komandant brigade koji je zamolio Georgija Žorža Skrigina — iseljenika iz Rusije i istaknutog člana ovog pozorišta te međunarodno priznatog umetničkog fotografa koji je prethodne decenije osvajao niz prestižnih svetskih nagrada — da fotografiše neku partizanku.

Komandant je doveo pet bolničarki iz kolone, među kojima se nalazila i sedamnaestogodišnja Milja Toroman — Srpkinja iz sela Brekinja kod Dubice — koju je Skrigin izabrao za fotografiju. Zatim joj je obukao džemper, stavio pušku na rame, nakrivio titovku sa petokrakom, razbašurio kosu i rekao da se nasmeje.

Fotografija koja je tako nastala obišla je svet, i postala jedna od ikona borbe jugoslovenskih naroda za slobodu. Nije bilo udžbenika i knjige u kojima se "Kozarčanka", kako je slika nazvana, nije nalazila, a čak ju je i Dino Merlin stavio na omot svog albuma "Teško meni sa tobom (a još teže bez tebe)" iz 1986. godine.

Kazalište narodnog oslobođenja Jugoslavije igra predstavu za borce na oslobođenoj teritoriji. Foto: Facebook.com/slike.partizana

"Kozarčanka" je veličala lepotu, optimizam i entuzijazam revolucionarnog partizanskog pokreta, i komunizma kao ideologije. Miljin identitet je morao ostati tajna kako bi bio sačuvan univerzalni karakter i kvalitet ovog umetničkog dela snažne poruke. Šira javnost je tek nakon sloma komunizma saznala ko je zapravo "Kozarčanka".

Milja Toroman se odmah posle rata udala za prvoborca Peru Marina i postala Milja Marin, a par je živeo u okolini Prijedora i imao petoro dece. Milja je umrla 11. novembra 2007. godine, a u intervjuu koji je dala te godine objasnila je da joj tada nije bilo do smeha i da se smejala na silu. Takođe je kazala i da nikada nije nosila pušku na ramenu ni pre ni posle toga.

Što se Žorža Skrigina tiče, tokom rata je načinio oko 500 fotografija od kojih su mnoge bile istorijske; nakon rata se preselio u Beograd i radio kao generalni direktor Saveza filmskih radnika Srbije (i sam je bio autor 22 filma, od čega osam igranih). Preminuo 30. oktobra 1997. i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

(O. Š.)