ON JE ZA 18. ROĐENDAN DOBIO HIMNU BOŽE PRAVDE: Ceo narod je danas peva, a ne zna zašto je napisana (VIDEO)

Knez Milan Obrenović IV, kasnije kralj Milan I od Srbije, u svojoj mladosti. Foto: Wikimedia Commons/archive.org

Milan Obrenović rodio se u rumunskom gradu Marašeštiju, kod Jašija, 22. avgusta 1854. godine.

Preporučujemo

Nije pripadao glavnoj grani svoje dinastije; njegov otac Miloš, sin Jevrema, najmlađeg brata kneza Miloša, služio je u rumunskoj vojsci i poginuo je u bici sa Turcima kod Bukurešta 1861. godine.

Majka Elena Marija mu je bila iz rumunske grofovske kuće Katardži.

Otac i majka su se razišli nakon što se Milan rodio, pa je on posle očeve smrti prešao kod nje.

Ona je živela raskošno (što je možda ostavilo trajne posledice na njegovu psihu i bilo presudno za dekadentni mentalitet po kojem je bio poznat), ali na sina nije obraćala previše pažnje.

Zato je brigu o njemu preuzeo knez Mihailo koji ga je doveo u Kragujevac i odredio mu guvernantu i vaspitače (između ostalih i dubrovačkog pesnika Meda Pucića), a onda ga poslao na školovanje u Pariz.

Kada je knez Mihailo ubijen u Košutnjaku, Milan je kao najbliži naslednik proglašen za kneza. Međutim, pošto je imao svega četrnaest godina, namesništvo je vladalo umesto njega. Četiri godine kasnije, 1872, on postaje punoletan i uzima vlast u svoje ruke, ratosiljavši se regenture.

U čast tog događaja, na kompoziciju Davorina Jenka, Jovan Đorđević piše tekst pesme "Bože pravde" za pozorišnu predstavu "Markova sablja" koja je premijerno izvedena upravo u sklopu proslave Milanovog punoletstva.

Pesma momentalno postaje popularna u narodu, a kada deset godina kasnije Srbija bude proglašena kraljevstvom a Milan kraljem, on je određuje za državnu himnu.

Tako je pesma koju danas sa desnom rukom na srcu iz sveg grla pevamo na utakmicama zapravo delo nastalo u čast proslave 18. rođendana jednog našeg vladara koji spada u red istorijski najnepopularnijih, iako je narod njegovo ustoličenje dočekao sa optimizmom i ljubavlju.

(Telegraf.rs)