SMEJU SE IZNAD RAKE PRE STRELJANJA: Tri mlade hrvatske partizanke prkose smrti! LAŽ ILI ISTINA?! (FOTO)

  • 28
Tri mlade komunistkinje u Zagrebu stoje pred svojom rakom, svezanih ruku, ponosno se smeju u času kad će ih ustaše streljati. Foto: Slikepartizana.com

Tokom poslednje dve i po decenije na prostoru čitave bivše Jugoslavije, a posebno u Srbiji i Hrvatskoj, praktično je norma ponašanja da se relativizuje sve što ima veze sa Narodnooslobodilačkom borbom i da se sumnja u "zvaničnu" istoriju koju su "pisali pobednici" (mnogi misle da beskrajnim ponavljanjem te poštapalice pokazuju svoju inteligenciju).

Ignorišu se činjenice, posprdno se nazivaju "činjenicama", ignorišu se arhive Vermahta, arhive savezničkih vojski, sve je prevara, ništa nije onako kako su nas "učili", pobednici su zapravo bili zli a ovi što su izgubili su bili dobričine.

Ruku na srce, jugoslovenski su komunisti tome umnogome doprineli svojom posleratnom propagandom i stvaranjem crno-bele predstave čitavog tog sukoba koji se odvijao pred našim očima.

Jedno od polja na kojima se to odvijalo su fotografije iz tog perioda. Pošto su sve pale u partizanske ruke, politički podobni arhivatori i istoričari imali su slobodu da ih klasifikuju i opisuju u skladu sa svojim uverenjima. Svaki put kada kontekst nije bio u potpunosti očigledan, ili je bio očigledan ali samo prividno, oni bi napisali ono što je išlo u prilog nove vlasti a protiv druge strane.

1941. godina. Ustaški zlikovac Miško Ratković iz dalmatinskog gradića Trilja, sa još jednim ustašom. Umazani su ljudskom krvlju posle obavljenog klanja. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Tu se, zapravo, najbolje vidi nacionalistička zaslepljenost Srba i Hrvata i nesposobnost da se priznaju sopstveni gresi. Kada Srbin vidi opis slike koja prikazuje četnike koji kolju, onda je to nameštaljka i laž, onda je to podmetačina, ali kada vidi ustašu koji kolje onda je to baš tako kako piše. I obrnuto, kada Hrvat vidi sliku ustaše koji kolje kaže da je to namešteno i da je laž, ali zdravo za gotovo uzima prizor četnika koji čini isto. Tolika je ta zaslepljenost da će mnogi sada reći: kako se usuđujete da NAS upoređujete sa NJIMA?

Nedavno smo pisali o fotografiji dve ustaše koji se, umazani ljudskom krvlju, klibere i cerekaju posle klanja. Tako glasi zvaničan opis. Mi smo se u tekstu ogradili, napominjući da pošto ustaše jesu klale, opis slike nije nemoguć, ali da takođe može da bude lažan.

USTAŠE UMAZANE LJUDSKOM KRVLJU, KRIVE SE OD SMEHA: Ovo je možda najbolesnija fotka iz Drugog svetskog rata (FOTO)

Napomenuli smo da bismo, bez zvaničnog opisa, mogli pomisliti da se zabavljaju nakon popravke automobila, da su možda zamazani uljem. Jedan naš čitalac je u komentarima ukazao na to da izgleda kao da je nešto što jedan od dvojice ustaša drži u ruci, retuširano i izbrisano sa slike, možda nož. Drugi čitalac mu je odgovorio da nema logike da komunisti obrišu nož kad već tvrde da su ovi klali, te da samo šrafciger može da bude izbrisan. Šta je istina, da li zvaničan opis ili ovo drugo tumačenje, nemoguće je saznati.

Stjepan Stevo Filipović, jedan od najčuvenijih boraca Valjevskog odreda, trenutak pre vešanja diže pesnice visoko i kliče: "Smrt fašizmu — sloboda narodu!". Foto: Wikimedia Commons/United States Holocaust Memorial Museum

Dakle, to je jedan primer.

Drugi primer je slika na vrhu ovog teksta koja je isplivala tek pre nekoliko godina, prvi put objavljena na sajtu Slikepartizana.com. Zakopana sedamdeset godina u arhivu Centralnog komiteta SKJ, ona prikazuje tri mlade zagrebačke komunistkinje, tinejdžerke praktično, starosti oko 16-17 godina, koje se sa rukama iza leđa smeju iznad rake.

Zvanični opis glasi: "Tri omladinke u Zagrebu stoje pred svojom rakom, svezanih ruku, ponosno se smeju u času kad će ih streljati". Dakle, prkose smrti iznad sopstvene rake pred streljanje. Sumnja u autentičnost tog opisa je normalna, uprkos tome što znamo za primere mnogih partizana koji su činili isto (recimo Ljubo Čupić o kome smo takođe nedavno pisali, ali i prkosni Stjepan Filipović koji je pogubljen u Valjevu 1942. godine).

NAJLEPŠI I NAJHRABRIJI NIKŠIĆANIN IKADA: Četnici ga mučili u italijanskom zatvoru, a on se smejao smrtnoj presudi (FOTO)

Čedomir Čupić zvani Ljubo, crnogorski komunista i partizan, streljan u Nikšiću od strane četnika 5. maja 1942. godine pred okupljenim narodom i italijanskom okupatorskom vojskom. Ova fotografija na kojoj se smeje smrtnoj presudi postala je legendarna kao i on. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Neki ukazuju na mogućnost da su te tri devojke zapravo ustašice, pripadnice Ustaške mladeži, koje se smeju nad rakom, ali ne svojom, već onom u koju će bacati Srbe. Na to im drugi odgovaraju da sve tri devojke drže ruke iza leđa i da su im one verovatno vezane.

Potom isplivavaju predrasude da su svi Hrvati bili pristalice ustaškog pokreta, da među njima komunista nije ni bilo, a pojedini idu toliko daleko da tvrde da u celom hrvatskom narodu nije bilo više od tri mlade komunistkinje i da nije realno da su baš sve tri našli za sliku: potpuno ludilo i slepilo.

Mi ne možemo da vam kažemo da je fotografija autentična, odnosno, da je njen opis istinit. Mogao bi da bude, ali je to nemoguće tvrditi. Međutim, sve Srbe koji negiraju čak i mogućnost da je opis tačan, voleli bismo zapitati sledeće: da se kaže da su to tri Srpkinje, pristalice Draže Mihailovića, koje ustaše hoće da streljaju, i da se to tri Srpkinje smeju smrti u oči, da li biste i tada tvrdili da je opis lažan?

(O. Š.)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Vosa

    27. avgust 2017 | 09:28

    NOB je jedna od najsvetlijih perioda u srpskoj istoriji (govorim samo za nas) a komunisti, koji su vodili borbu, i svi koji su u njoj ucestvovali su heroji. Antifasizam je nesto cime bismo se mi Srbi trebali ponositi i spominjati ga sto vise, narocito sada kada su nas udarili sa svih strana narodi koji se time ne mogu podiciti. Nazalost mi smo ga se odrekli i cak ga se stidimo. Ideologija je nesto drugo.

  • Željko zg

    27. avgust 2017 | 12:24

    Za mnoge od vas ustasa i cetnika partizani i tito su prevarili cijeli svijet samo vas pametne nisu...sram vas moze biti, bili ste izdajnici vlastitih naroda a to ste i danas.....pa tito i partizani su i poslije rata pokazali izgradjenu i opismenjenu zemlju a iza vas ostaje samo jad , nerad i pustos i dan danas.....jao majci sto vas ne pobaci.......da nije bilo vas i vasih laznih propagandi pomognutih od cie i kgb nikada mi u jugoslaviji nebi ratovali i nikada se jugoslavija nebi raspala...nego ste izvrsili pritisak na polupismene seljake vezane uz crkvu i spletom sretnih okolnosti po vas unistili drzavu i sve nas bacili u bijedu i ocaj

  • Cika Velja

    27. avgust 2017 | 10:21

    "Koliko umemo da razmisljamo svojom glavom"??? To bi ustvari bilo pravo pitanje? Da li upalimo TV u 19 i 30 da cujemo kako treba da mislimo ili samo hocemo da cujemo tudje misljenje? Razlika je ogromna!!! Uvek na ulici cujem isto pitanje:"Jesi li juce na "onoj" emisiji ili dnevniku cuo kako...pa onda prepricavanje serviranog sadrzaja!? Umemo li mi uopste da budemo realni,nepristrasni,logicni...??? Pre ce biti da je za nas realnost ono sto nam se svidja,sve drugo je materijal za diskusiju i opovrgavanje! Da li nam je uopste jasno da realno sagledavanje sveta oko sebe nas same cini boljim i korisnijim ljudima? Ili smo od onih koji cekaju da im kazu sta ce,i kako ce da misle??? Zar Pravoslavna crkva nije puna razvrata,kradje,prevare,lazi,politike...a opet nam je najbolja,jer je nasa,pa kakva god da je!? Odslikava li to ustvari kakvi smo mi sami??? Zar je vazno ko je na slici zrtva a ko dzelat? Jeste vazno,ali ne za potkosurivanje nego za istinu i sud! Jel nam se istina i sud ne svidjaju pa sav intelektualni kapacitet koristimo za ono poznato:"to nismo mi,to su drugi"!? A pitamo li se,makar u podsvesti,sta ako to lose jesmo mi"??? Zivot nam se ustvari sveo na ono da mi nismo najgori,ima i gorih!!! Ako je ko primetio,dobrota i ljudskost do sad nije spomenuta!? Mozemo li se izvuci iz "kako misle drugi"...imamo li mi hrabrost biti crne ovce,ali bolji od mase,sa rizikom da nas masa pojede?! I hrabrost je znaci u pitanju,a pitanje i imamo li mi te hrabrosti ili nas voda nosi bez i da pokusamo da zaplivamo na neku drugu stranu??? Evolucija je rekla da je sve slucajno,samim tim nasa odgovornost za postojanje ne postoji,ili jasno vidimo da milijarde milijardi tacno utvrdjenih procesa i zakona moraju biti delo inteligencije koja ide uz nesto zivo...uz osobu?! Ako vidimo,a necemo van mase,ne zelimo znaci biti odgovorni toj inteligentnoj osobi,zato je lakse gurati neku neverovatnu teoriju zavere nego preuzeti odgovornost!!! Sve se u stvari svede na to jesmo li svesni da svojim stavom,ponasanjem,u neku ruku kreiramo svet oko sebe?! Zamislite naciju odgovornih ljudi koje se ne moze lagati,a svi su spremni da preuzmu odgovornost za svoju krivicu??? Pa morali bi nestati,jer u njima,kao u ogledalu,svi ostali vide da su obicno smece?!?! Gledam tri curice i pitam se...da li bi smatrali covekom onog koji bi digao ruku i rekao:"Ja sam zlocinac,kajem se i cekam kaznu za nedela svoja"!!! Jos kako bi u sebi respektovali takvu osobu.. mada je zlocinac!!! A zasto? Pa jednostavno...on nije do kraja hteo da zivi u lazi...za razliku od nas koji vise ne znamo ni sta je istina,ni sta je laz!!!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA