Tužna sudbina oficira carske Rusije: Jegor je izgubio ruku u dvoboju, sahranio ćerku jedinicu, pa deset godina klesao kameni put (FOTO)

Visoki oficir carske Rusije Jegor Stroganov se negde pri samom kraju XVIII veka nenajavljeno obreo u manastiru Praskvica, iznad Miločera u Paštrovićima. Na taj korak se odlučio nakon dvoboja sa jednim carskim kapetanom, koji je želeo da izigra veliku ljubav njegove prelepe ćerke Jekatarine. Zbog toga je Jegor svog nesuđenog zeta izazvao na dvoboj. Po ondašnjim pravilima, prvi je pucao prevrtljivi kapetan koji je tom prilikom teško ranio u ruku Stroganova. Ali, zdrava desna ruka Jegorova nije promašila - kapetan je pao smrtno pogođen. Dugo lečenje nije pomoglo, pa su morali da mu amputiraju levu ruku.

Bio je prvi čovek koji je sam obišao svet: Putovao je tri godine u svojoj jedrilici, a nikada nije naučio da pliva (FOTO)

Preporučujemo

Kada je konačno zalečio rane zadobijene u dvoboju, vratio se kući, ali nije zatekao svoju ćerku. Punih sedam godina je uzalud lutao od manastira do manastira tražeći svoju ćerku Jekatarinu. Međutim, nije uspeo da je pronađe, niti da sazna gde se sklonila.

Pritusnut velikom mukom i nevoljom stigao je u Praskvicu, gde je starom igumanu Savu Ljubiši kazao da je Rus i da hoće da ostane i radi da u manastiru. Naglasio je da jedino želi mir i da ćuti do kraja života. Svoju tajnu i nesreću nije hteo nikome da poveri, piše primorskenovine.me.

Pošto se smestio u zasebnu manastirsku sobu, Jegor je sebi odredio zadatak, koji se sastojao u tome da kamenim putem poveže morsku obalu sa selom Čelobrdo, koje nadvisuje Sv. Stefan i manastir Praskvicu. Naoružan gvozdenom voljom, jednom rukom je godinama krčio bespuće. Starim carigradskim maljem razbijao je sivi i ljuti primorski krš, slagao kamenje, zidao stepenike...  I tako je, malo pomalo, nastajao kameni i strmi put, nazvan po njemu Jegorov put.

Onda je u Praskvicu, u smiraj jednog letnjeg dana, pristigao još jedan Rus, mladi monah Jelisej, o kome se - takođe - ništa nije znalo. Ovom Jelisejevom dolasku u manastir prisustvovao je i stari isposnik Jegor. Kada je ugledao starca, tek pristiglom mladom kaluđeru su oči zasuzile, ali to niko od prisutnih nije zapazio. On će kasnije danima setnim pogledom ispraćati oronulog Jegora kako odlazi na posao neumornog graditelja puta.

Foto: http://manastir-lepavina.org

Nakon četiri godine mladi Jelisej se teško razboleo, počeo naglo da vene i nestaje. Kada je uvideo da mu se neumitno približava kraj, zatražio je da mu zapale sveću i u njegovu ćeliju dovedu starca Jegora. Zamolio je ostale monahe da ih ostave same.

I tako, dok je sedeo i posmatrao kako se gasi jedan mladi život, stari Jegor je najednom sav pretrnuo i pobledeo. U Jelisejevom pogledu prepoznao je tako dragi lik svoje ćerke jedinice i ljubimice, zbog koje se svojevremeno - ne našavši je u Rusiji - otisnuo u dalek i nepoznat svet, da tihuje tu pored mora i da gradnjom puta bar privremeno potisne svoju muku života.

Čvrsto stegnuvši ćerkinu iznemoglu ruku, starac Jegor je gorko zaplakao nad svojom sudbinom. Nedugo zatim, njegova mezimica Jekaterina je izdahnula. Istog dana je i sahranjena, a kaluđeri su se dugo snebivali kada su u liku preminulog Jeliseja, koga su zavoljeli, spoznali mladu i lepu devojku. Zavetovali su se da će ovu tajnu čuvati kao svetinju.

Slomljen i izmučen svim onim što mu se u životu neprijatno događalo, već uveliko oronuli starac, nastavio je da kleše kameni put. Radio je još godinu, dve, sve dok na Čelobrdu nije postavio i poslednji kameni stepenik, piše primorskenovine.me.

Posao, u koji je utkano desetak godina teškog i strpljivog rada, bio je konačno završen. Jegorovim putem Miločer je povezan sa Čelobrdom. Bilo je to negde pred sam dolazak Napoleonove vojske u te krajeve (1808. godine).

Foto: Promo

Uskoro potom, starac Jegor se zatvorio u svoju ćeliju. Obuzele su ga tamne i mračne misli. Počeo je da kopni. Predosećajući skoru smrt ispovedio se kaluđeru koji je brinuo o bolesnom Jeliseju, odnosno o njegovoj - kako se na kraju ispostavilo - ćerki jedinici Jekaterini. Ispričao je tada kaluđeru da je bio visoki carski oficir Rusije i sve ono što je usledilo potom.

Ubrzo nakon ispovedanja, stari Jegor Stroganov se na onom svetu pridružio svojoj ćerki ljubimici. Sahranjen je u porti manastira Praskvica, gde i dan danas stoji ploča na njegovom grobu.

Ova čudesna i potresna priča o Jegoru i njegovoj ćerki jedinici Jekaterini, kao i o njegovom kamenom putu od same morske obale do na vrh Čelobrda, poslužila je dramskom piscu Vidi Ognjenović kao inspiracija da napiše dramu „Jegorov put“.

Sa druge strane, mnoge ruske turiste, koji u sve većem broju borave na Budvanskoj rivijeri, zaintrigirala je neobična i nesrećna sudbina dvoje sunarodnika, oca Jegora i njegove ćerke Jekaterine.

Zato oni veoma rado posećuju manastir Praskvicu, a naročito vole da prošetaju putem koji je jednom rukom, nakon desetak godina napornog rada i ćutanja, sagradio njihov carski oficir Jegor Stroganov, piše primorskenovine.me.

(Telegraf.rs)