DA LI JE PRVA ZASTAVA PARTIZANA SMEŠNA? Komunisti su je izbrisali iz sećanja, a njen izgled možda govori zašto (FOTO)

Zaštitna četa Glavnog štaba Slovenije na položaju avgusta 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Partizani su kao komunistička gerila zvanično uspostavljeni 27. juna 1941. godine, kada je obrazovan Glavni štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije na čelu sa Josipom Brozom Titom, tada i dugo nakon toga najmisterioznijom ličnošću rata koji je usledio, o kome ni najveći neprijatelji skoro ništa nisu znali (čak ni kako se zapravo zove).

Preporučujemo

Nedugo nakon toga, 7. jula, izbija ustanak u Srbiji, i to akcijom u selu Bela Crkva (ili u Zavlači) kod Krupnja kada je tokom održavanja seoskog vašara na Ivanjdan grupa od petnaestak pripadnika Rađevske partizanske čete na čelu sa komandantom Mišom Pantićem i političkim komesarom Žikicom Jovanovićem Špancem pozvala narod na borbu protiv okupatora.

Nakon toga su pod nejasnim okolnostima (jedno pričaju komunisti, drugo piše u izveštaju Odeljenja javne bezbednosti Drinske banovine, a treće kaže nemački izveštaj) partizani usmrtili dva žandarma. Izveštaj naših kvislinga kaže da su žandarmi pucali u vazduh, Nemci kažu da su ih komunisti ubili dok su polagali oružje. Nije to sad tema. Ustanak u Crnoj Gori počeo je šest dana kasnije, u Sloveniji 22. jula, u Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj pet dana nakon toga, u Makedoniji tek 11. oktobra.

Zastava jugoslovenskih partizana i kasnije Demokratske Federativne Jugoslavije. Foto: Wikimedia Commons/Zscout370

Onaj prvobitni naziv ove vojne formacije koji smo gore pomenuli važio je do januara 1942. godine kada se promenio u "Narodnooslobodilačka partizanska i dobrovoljačka vojska Jugoslavije", koji je potrajao do Prvog zasedanja AVNOJ-a u Bihaću novembra iste godine. Tada komunistička armija dobija svoj konačni naziv i postaje "Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije". Skraćeno: NOV i POJ. Još skraćenije: NOVJ.

Za razliku od naziva, mnogi misle da se zastava ovog oružanog pokreta nikada nije se menjala, da je uvek bila jugoslovenska trobojka sa simpatično zaobljenom petokrakom u sredini belog polja. Međutim, menjala se. Prvobitno je bila drugačija, između 9. oktobra 1941. godine i 25. marta 1942.

Jedna od ranih zastava jugoslovenskih partizana, nazivana Zastavom hrvatsko-srpskog prijateljstva. Nejasno je koliko je njeno korišćenje bilo rasprostranjeno. Moguće je da su je koristili samo lički partizani tokom 1941-1942. godine. Foto: Wikimedia Commons/DIREKTOR

Kao što možete da vidite na slici iznad, gornje polje je crveno, a donja dva su podeljena u četiri: belo-plavo i plavo-belo. Bio je to neobičan izbor, a zastavu su zvali "Zastava hrvatsko-srpskog prijateljstva", budući da se ravnopravno kombinuju dve nacionalne trobojke (s tim što hrvatska ima uslovnu prednost jer je prvo polje u drugom redu belo, zbog čega i jeste hrvatsko-srpska a ne srpsko-hrvatska).

Nejasno je ipak koliko je njeno korišćenje bilo rasprostranjeno. Neki izvori ukazuju na to da su je, možda isključivo, koristili lički partizani, u tom trenutku (kraj 1941. i početak naredne godine) gotovo svi listom Srbi.

Zašto se o njoj ne zna mnogo, zašto nije stvar opšte kulture, otvoreno je pitanje. Nazvali smo ovaj dizajn neobičnim, ali možda bi se mogao nazvati i smešnim i neozbiljnim. Ovoj zastavi nešto nedostaje, i ne ostavlja moćan utisak na posmatrača. Možda se u tome i krije odgovor na pitanje.

(Telegraf.rs)