Na današnji dan pre 54 godine Skoplje je uništio katastrofalni zemljotres! Ko je javio prvi svetu vest: Grad je srušen, ima 50.000 mrtvih! (FOTO) (VIDEO)

Skoplje se danas priseća katastrofalnog zemljotresa u kome je pre 54 godine poginulo 1.070 osoba, a povređeno oko 3.300 ljudi, ali je još uvek ostala enigma ko je prvi svetu javio tragičnu vest.

Makedonac se namučio da zaprosi devojku Peruanku, popeli su se na Maču Pikču: Tamo je usledilo pitanje i odgovor sudbine (VIDEO)

Preporučujemo

Pomeranje tla jačine 6,1 stepen Rihretove skale, koje je trajalo večnih 17 sekundi, registrovano je 26. jula 1963. godine u 5 sati i 17 minuta. Baš u to vreme, iznad makedonske prestonice koja se rušila, leteo je jedan holandski avion. Zapanjen, pilot je iz vazduha gledao kako Skoplje polako nestaje. Kada je došao sebi od prvog šoka, on je navodno prvi svetu saopštio tragičnu vest: „Skoplje je srušeno, ima 50.000 mrtvih“. On je pogrešio u broju žrtava, ali ne i u opisu katastrofe.

Foto: Wikimedia/The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM), Skopje Department

Skopski zemljotres se osetio na prostoru od preko 50.000 kvadratnih kilometara, a zbog njegove jačine u glavnom gradu Makedonije do temelja je bilo srušeno 15.800 stanova, duplo više oštećeno, a preko 200.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

Ime pilota holandskog aviona nije poznato, pa je tako ostala i dilema da li je zaista on bio prvi koji je svetu javio da Skoplje više ne postoji.

Prema nekim tadašnjim svedočenjima, vest o katastrofi prvi je iz Skoplja svojoj komandi u Prištini javio kapetan JNA, Petar Jović, a već u 7 sati ujutru ona je bila objavljena na Radio Prištini. Međutim, dvojica tadašnjih novinara, dopisnik Politike i dopisnik Radio Beograda, su tvrdila da su baš oni svojim redakcijama prvi javili vest o zemljotresu.

Tadašnji dopisnik beogradske Politike iz Skoplja, Jovan Popovski je godinama tvrdio da je on prvi javio potresnu vest. Govorio je da ga je katastrofalno pomeranje tla zateklo takoreći na hiruškom stolu skopske bolnice, gde je trebao biti operisan. Iako sa jakim bolovima, on je, veli, pobegao iz bolnice i, pošto je od jednog poštara, koga je usput sreo, dobio telefon, “nekrolog o Skoplju” diktirao sa jedne telefonske bandere.

Foto: Wikimedia/The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM), Skopje Department

Ipak, verodostojnija je priča Đorđa Jankovića, tadašnjeg dopisnika Radio Beograda. Ne želeći sebi da pridaje veći značaj, Janković nam je svojevremeno pričao da je sa biciklom izašao iz Skoplja, a potom sa policijskim vozilom stigao do Kumanova, odakle je, u 7,30 časova, javio potresnu vest o skopskom zemljotresu.

Kada je vest o katastrofi obišla svet, Skoplje je postao grad solidarnosti. Pomoć je stizala sa svih kontinenata. Grad je za kratko vreme ponovo oživeo. Počela je i njegova izgradnja, koja je kasnije dala novi lik i duh gradu.

U svojoj dugoj istoriji, Skoplje se kao Feniks više puta rađao iz pepela. Na prostoru između sela Zlokućani i Bardovci nakada je postojao grad Skupi, metropola provincije Dardanija. Ovaj rimski grad je 518. godine do temelja bio srušen u katastrofalnom zemljotresu od čak 11 stepeni Rihterove skale.

Na ruševinama Skupija izniklo je novo Skoplje, koje je 1.555. godine ponovo stradalo u katastrofalnom zemljotresu jačine 10 stepeni Rihtera. Ovim gradom sudbina se i po treći put poigrala 26. jula 1963. godine.

Danas, 54 godine kasnije, grad, sa potpuno drugačijim likom, živi novim životom. Porodice žrtava i predstavnici lokalne vlasti danas su na Gradskom groblju u Skoplju položili sveže cveće u znak sećanja na poginule.

(D.J.)