STARA SRBIJA U BOJI: Kruševljanke na pijaci 1913. prodaju živinu, pekar u Sarajevu hleb, dva Bošnjaka sede ispred kazamata (FOTO)

Seljanke iz okoline Kruševca prodaju živinu na pijaci 29. aprila 1913. godine. Fotografija Ogista Leona u sklopu projekta Alberta Kana "Arhivi planete". Foto: Wikimedia Commons/Artblat.com/Racconish

Albert Kan je bio francuski bankar jevrejskog porekla, filantrop, čovek koji je najpoznatiji po tome što je 1909. godine pokrenuo projekat "Arhivi planete" koji se protegao na 22 godine i doveo do stvaranja zbirke od 72.000 kolor-fotografija u autohromskoj tehnici, i 183.000 metara filma.

Preporučujemo

Scena sa pijace u Sarajevu 15. oktobra 1912. godine. Mladić, verovatno Srbin ili Hrvat, prodaje lepinje, dok drugi pozira. Fotografija Ogista Leona u sklopu projekta Alberta Kana "Arhivi planete". Foto: Wikimedia Commons/Artblat.com/Racconish

Na ideju je došao tokom poslovnog puta u Japan sa svojim šoferom i fotografom, Alfredom Dutertreom. Za direktora projekta potom je imenovao Žana Brinesa i poslao fotografe na svaki kontinent; u naše krajeve stigao je Ogist Leon, koji je dokumentao život i ljude na čitavom Balkanu.

Prizor ispred kazamata kod mosta u Konjicu 1912. godine. Dva Bošnjaka duvane i poziraju. Fotografija Ogista Leona u sklopu projekta Alberta Kana "Arhivi planete". Foto: Wikimedia Commons/jaitroquemestalons.wordpress.com/Asclepias

Danas Muzej Alberta Kana u Parizu pokriva četiri hektara njegovih negdašnjih vrtova i sadrži najveću zbirku tih fotografija kojih ne bi bilo da nije bilo njegove dalekovidosti i čovekoljublja.

Ovako je Mostar sa svojim Starim mostom izgledao 1913. godine. Fotografija Ogista Leona u sklopu projekta Alberta Kana "Arhivi planete". Foto: Wikimedia Commons/Artblat.com/Racconish

(Inače, ti vrtovi su tzv. Vrtovi sveta koje je sagradio u francuskim, engleskim i japanskim stilovima i koji su postali sastajalište evropske i francuske inteligencije sve dok Kan nije bankrotirao zbog sloma berze 1929. godine, nakon čega su pretvoreni u javno dobro po kojem je ovaj velikan i dalje šetao do svoje smrti 1940.)

Uske ulice Ohrida 1913. godine. Tada je ovaj prostor već bio oslobođen i pripojen Kraljevini Srbiji. Fotografija Ogista Leona u sklopu projekta Alberta Kana "Arhivi planete". Foto: Wikimedia Commons/a.xx.fbcdn.net/MKD

U poređenju sa današnjim, to je bilo zlatno doba, kada su najbogatiji ljudi ipak koliko-toliko vodili računa o opštem dobru; a nema sumnje da je opšte dobro za sva vremena ovekovečiti trenutak koji bi inače bio izgubljen, u vremenu u kome aparati za stvaranje fotografija nisu bili u svačijoj ruci kao što je to danas slučaj.

(Telegraf.rs)