Premijer koji je sebi pucao u glavu zbog ljubavi prema Srbima (FOTO)

Mađarski premijer Pal Teleki govori u parlamentu juna 1939. godine. Foto: Wikimedia Commons/Izsák–Pölöskei–Romsics–Urbán: Magyar miniszterelnökök 1848–2002. Kossuth Kiadó, Budapest, 2003. p. 89.

Mađarski grof Pal Teleki, rođen 1. novembra 1879. godine, bio je izdanak vlastelinske porodice iz Erdelja, čuveni geograf, član Mađarske akademije nauka i glavešina Mađarske asocijacije izviđača.

Preporučujemo

Bio je član delegacije svoje zemlje na Pariskoj mirovnoj konferenciji kojom su 1919. godine saveznici rasparčali Kraljevinu Ugarsku i ostavili je na tek jednoj četvrtini predratne teritorije. Naredne godine postao je po prvi put premijer; u tom mandatu donosio je niz antisemitskih zakona zbog čega je danas kontroverzna ličnost u svojoj otadžbini.

Drugi put će na tu funkciju doći februara 1939. godine, neposredno pred početak Drugog svetskog rata, nakon što je isplivalo na površinu da je njegov antisemitski prethodnik Bela Imredi zapravo čovek jevrejskog porekla, pa se ekstremna desnica nadala da je Teleki pravi čovek nastavi započeto.

Teleki je shvatao da je jedina šansa Mađarske da preživi ta da ostane neutralna zbog čega je odbio nemački zahtev za korišćenjem mađarskih železnica tokom invazije na Poljsku septembra 1939. godine. Italijanski ministar spoljnih poslova, grof Ćano, zapisao je u svom dnevniku da je Teleki pri svakom susretu odbijao da jasno kaže na kojoj je poziciji njegova zemlja ali da je bilo jasno da simpatiše zapadne sile i da se "plaši nemačke pobede kao kuge".

Premijer Pal Teleki na potpisivanju mađarskog pristupanja Trojnom paktu 20. novembra 1940. Foto: Wikimedia Commons/Izsák–Pölöskei–Romsics–Urbán: Magyar miniszterelnökök 1848–2002. Kossuth Kiadó, Budapest, 2003. p. 91.

12. decembra 1940. Mađarska i Kraljevina Jugoslavija potpisuju Sporazum o večnom prijateljstvu, samo tri nedelje nakon što je, suprotno Telekijevim savetima, admiral Mikloš Horti, mađarski regent i šef države, uvukao Mađarsku u Trojni pakt i time teoretski ukinuo njenu neutralnost.

Nakon državnog udara izvedenog 27. marta u Beogradu, kada je Jugoslavija istupila iz istog vojnoga saveza u koji je ušla tek dva dana ranije, Nemačka je počela da se sprema za napad na našu zemlju u želji da neutrališe opasnost na svom južnom obodu (nakon aneksije Austrije, Treći rajh i Jugoslavija su delili granicu) što zbog opšteg toka rata (Hitler nije mogao da dozvoli sebi da ima prosavezničku država u susedstvu) što zbog osiguravanja tog krila usled priprema za napad na SSSR.

U tom smislu, Nemačka je zahtevala da Mađarska, kao članica Trojnog pakta, dopusti prolaz Vermahtu preko njene teritorije. Tom prilikom, Berlin nije kao opravdanje za svoje invazione planove navodio samo istupanje Jugoslavije iz potpisanog sporazuma, već i tobožnje zločine koje zli Srbi čine nad jadnim Nemcima i Mađarima na tlu Jugoslavije.

Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković i njegov mađarski kolega Laslo Bardoši potpisuju Sporazum o večnom prijateljstvu između svojih zemalja. Mađarski premijer Pal Teleki stoji pored sa naočarima. Foto: Wikimedia Commons/audiovis.nac.gov.pl

Teleki nije želeo da da svoj pristanak, ali njegov pristanak Hitleru više i nije bio potreban jer je Horti popustio, a i mađarski načelnik generalštaba Vert je tajno uredio i dogovorio slobodan prolaz trupa Vermahta.

3. aprila, tri dana pre nego što će invazija na Kraljevinu Jugoslaviju početi, Teleki je održao sednicu vlade i uveče se vratio u svoj dom da bi sačekao telefonski poziv koji će potvrditi da je Vermaht prešao na mađarsko tlo. Kada je poziv stigao, izvadio je iz fioke svoj pištolj, stavio ga u usta i pucao.

U svojoj oproštajnoj poruci upućenoj regentu Miklošu Hortiju, Teleki je napisao neverovatne reči.

Oproštajno pismo mađarskog premijera Pala Telekija upućeno regentu Miklošu Hortiju 3. aprila 1941. godine. Ubio se zbog izdaje Srba. Foto: Wikimedia Commons/bibl.u-szeged.hu

"Vaša Visosti: Pogazili smo našu reč, iz kukavičluka, u pogledu Sporazuma o večnom prijateljstvu sa Jugoslavijom o kojem ste pričali u svom govoru na Mohaču. Nacija to oseća, i mi smo izgubili svoju čast. Ušli smo u savez sa nitkovima, jer nijedna reč nije tačna o navodnim zločinima. Ne protiv Mađara, čak ni protiv Nemaca. Postaćemo kradljivci leševa. Nacija smeća. Ja vas nisam obuzdao. Kriv sam."

Admiral Horti nije odmah 6. aprila poslao svoju vojsku u Jugoslaviju. Tek kada je u Zagrebu proglašena Nezavisna Država Hrvatska, kazala je mađarska vlada da pošto Jugoslavija više ne postoji ne može važiti ni Sporazum o večnom prijateljstvu.

Time je pokušao da se opere pred istorijom o kojoj je govorio Teleki. Nije uspeo.

(O. Š.)