SUĐENJE LEŠU RIMSKOG PAPE: Naslednik ga iskopao iz groba, proglasio krivim pa bacio u Tibar (FOTO)
Period od sredine IX do sredine X stoleća u Rimu i celoj Italiji obeležili su duboka politička nestabilnost i brzo smenjivanje rimskih pontifa usled sukoba međusobno zavađenih vlastelinskih frakcija. U takvom miljeu Formoz je za vreme papstovanja Nikole I postao 864. godine episkop Porta, velike veštačke luke na ušću Tibra u Tirensko more nedaleko od Rima.
Međutim, bavio se i misionarskom aktivnošću među Bugarima koji su tražili da im on bude episkop (pre nego što su im Grci ponudili bolje uslove u vidu patrijaršije); papa Nikola je odbio pozivajući se na odluku Drugog vaseljenskog sabora koji episkopu zabranjuje da napušta svoju stolicu da bi seo na drugu.
875. episkop Formoz je pobegao iz Rima iz straha od novog pape Jovana VIII, a ovaj ga je naredne godine skupa sa svim saradnicima ekskomunicirao pod optužbom da je korumpirao um Bugara pa oni sada neće da prihvate nijednog drugog episkopa kojeg Sveta stolica šalje, da je pokušao da uzurpira tron Svetog Petra, i da je delovao protiv svetog rimskog cara Karla II Ćelavog kojeg je sam papa Jovan VIII krunisao prethodne godine.
Na saboru u Troi 878. godine Jovan VIII je ili potvrdio ekskomunicaciju, ili je Formoz molio prisutne za oproštaj obećavši da će ostati svetovnjak do kraja života, da nikada više neće kročiti u Rim i da neće pokušati da povrati eparhiju u Portu. Šta se od te dve oprečne stvari desilo ne znamo, ali znamo da su se Formozove nedaće završile smrću Jovanovom 882. godine nakon čega se vratio na svoju episkopsku stolicu u Portu i tu ostao sve do sopstvenog ustoličenja za papu 6. oktobra 891.
Odmah naredne godine Formoz je za savladara Svetog rimskog carstva krunisao italijanskog kralja Lamberta od Spoleta, nakon što je njegovog oca Gvida III od Spoleta za svetog rimskog cara krunisao Jovan VIII.
Zabrinut zbog agresivne politike Gvida, Formoz 893. poziva nemačkog kralja Arnulfa Koruškog da izvrši najezdu na Italiju i preuzme carsku krunu; najezda propada, a Gvido nedugo potom umire. Formoz je 895. ponovio svoj poziv i u Rimu krunisao Arnulfa za cara, ali je umro 896. dok je Arnulfa udarila kap pa je poslednje tri godine svog života bio nesposoban da se bavi problemima u kraljevstvu i carstvu.
Formoza na tronu Svetog Petra smenjuje Bonifacije VI koji umire dve nedelje kasnije i koga smenjuje Stefan VI, otprilike istovremeno sa Lambertovim ulaskom u Rim na čelu vojske. Odmah potom, januara 897. godine, novi papa naređuje da se leš Formozov iskopa iz groba, donese pred crkveni sud i posadi na presto. Tako je počelo čuveno Suđenje truplu (lat. Synodus Horrenda).
Formoz je optužen da je suprotno kanonskom zakonu napustio svoju episkopsku stolicu, da je lagao pod zakletvom, da je služio kao episkop dok je zapravo bio svetovnjak i da se tako zapapio ilegalno. Branio ga je đakon kojeg je imenovao Stefan VI, govoreći u ime trupla. Poznato je da je jedno Stefanovo pitanje mrtvaku glasilo: "Dok si bio episkop Porta, zašto si uzurpirao rimsku stolicu u tako častoljubivom duhu?".
Elem, na kraju je presuda glasila: kriv. Formozu je skinut papski oltarnjak, odsečena su mu tri prsta desne ruke koja je koristio za blagosiljanje, poništene su sve njegove odluke iz vremena papovanja (uključujući, ironično, i odluku o ustoličenju Stefana za episkopa Ananjija), a telo mu je prvo zakopana na rimsko groblje stranaca da bi ponovo bilo otkopano, vezano za teret i bačeno u Tibar.
Ceo ovaj nesrećni spektakl potpuno je okrenuo rimsko javno mnenje protiv Stefana VI, a počele su da se šire i glasine da je Formozovo telo, nakon što ga je Tibar izbacio na obalu, postalo čudotvorno. Izbio je ustanak, Stefan je srušen s vlasti i zatočen, a leta iste godine i zadavljen.
Decembra iste godine novi papa Teodor II sazvao je sinod koji je poništio Suđenje truplu, rehabilitovao Formoza i naredio da se njegovo telo sahrani u Bazilici Svetog Petra sa sve papskim oltarnjakom.
Već naredne godine, novi je papa Jovan IX sazvao dva sinoda, jedan u Rimu a drugi u Raveni, kojima su potvrđene odluke Teodorovog sinoda, naređeno uništavanje svih akata sa Suđenja truplu, ekskomunicirano sedam kardinala koji su bili upleteni u celu tu sramotnu stvar i zabranjeno svako buduće suđenje mrtvim ljudima. Ujedno je na saboru u Rimu izbor Bonifacije VI proglašen ništavnim.
Ali, to nije bio kraj. Papa Sergije III, koji je bio član sudskog veća na Suđenju truplu, preinačio je odluke Teodorovog i Jovanovih sinoda i potvrdio presudu Formozu. Takođe je naredio i da se na grobnici Stefana VI ureže pohvala.
Istoričari su prvobitno sve ove događaje tumačili kao osvetu Lamberta od Spoleta zbog Formozove podrške karolinškoj stranci u vidu poziva Arnulfu Koruškom. Međutim, tokom XX veka postalo je jasno da Lambert, koji je bio prisutan na sinodima koji su Formoza rehabilitovali, nikako nije mogao biti krivac za aferu sa lešom; konačno objašnjenje, međutim, ne postoji, samo spekulacija da je vojvoda Gvido IV od Spoleta umarširao u Rim zajedno sa Lambertom i naterao Stefana na ovaj čin.
(O. Š.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.