KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU KURANA I BIBLIJE? Postoji ta jedna stvar koja ih duboko deli (FOTO)

Religijska rasprava jedna je od najvećih neprilika u koje čovek može da upadne, ne samo sa drugim ljudima, već i sa samim sobom.

Ako govorimo o prepirci sa drugim čovekom, praktično je nemoguće izaći kao pobednik: stvari se mere različitim merama, uglovi gledanja su međusobno toliko suprotstavljeni da sve što izgovorite u ušima ovog drugog zvuči besmisleno, crno je belo a belo je crno.

Preporučujemo

Ako sami sa sobom pokušate da izvagate činjenice i dođete do istine, čak i ako ste potpuno otvorenog uma i na neutralnom stajalištu, vrlo brzo shvatite da je u pitanju nemoguća misija: postoji previše međusobno kontradiktornih "činjenica", previše suprotstavljenih "istina".

Jedno od najtežih intelektualnih bojnih polja sa religijama u vezi jesu njihovi sveti tekstovi, i pitanje koji su tekstovi tačni i ispravni, koji su od Boga a koji nisu. Svakako zato što su sveti tekstovi ono na čemu religije počivaju. Kada govorimo o dve najveće svetske religije, hrišćanstvu i islamu, pričamo pre svega o Bibliji i Kuranu.

Postoji jedna fundamentalna razlika između ove dve knjige, a ona se sastoji u prirodi njihovog nastanka. No, ne trčimo pred rudu, idemo redom.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Biblija je reč koja dolazi iz grčkog jezika, "ta biblia", što znači "knjige". Zapravo je u pitanju zbirka tekstova brojnih autora koji su nastali u periodu od nekih hiljadu godina, od Mojsijevog Petoknjižja u Starom zavetu pa sve do apostolskih poslanica u Novom.

Sve što se nalazi u Bibliji napisano je — veruju hrišćani — pod božanskim nadahnućem, dakle, u tom smislu je došlo od Boga, ali osim u retkim slučajevima (recimo u Petoknjižju, ili u jevanđeljima kada se citira Isus Hrist) nisu u pitanju doslovno Božije reči; u svakom slučaju, radi se o znanjima i učenjima koje je Bog slao ljudima preko svojih proroka.

Osnovna hrišćanska učenja mogu se naći u Svetom pismu: Stari zavet je važan zato što najavljuje dolazak Isusa Hrista, a Novi zavet zato što ispunjava to obećanje. Iz tog drugog dela Biblije hrišćani izvlače svoje najvažnije dogme. Pomenimo neke. Bog ima tri ličnosti: Oca, Sina i Svetoga Duha. Oni su jedno. Da bi spasao grešno čovečanstvo od večnog prokletstva, Sin se ovaplotio na Zemlji: to je Isus Hrist, koji je raspet da bi sprao naše grehe, i koji je potom vaskrsnuo i vazneo se na Nebo. Spasenje je moguće kroz Hrista, verom u Njega, i iskrenim pokajanjem kao unutrašnjim doživljajem.

Sveti Pavle piše poslanice. U pitanju su tekstovi koji se nalaze na kraju Novog zaveta, čisto hrišćanskog dela Biblije. Foto: Wikimedia Commons/Blaffer Foundation Collection, Houston, TX

Skoro se svemu izrečenom Kuran (što doslovno znači "recitacija") snažno protivi, ali pre toga neophodno je reći šta je Kuran, tačnije, šta muslimani veruju da je Kuran.

Za početak, u pitanju je najlepše književno delo ikada napisano na arapskom jeziku, i jedno od najlepših uopšte. To nije nikakvo muslimansko verovanje, mada ćete to često čuti od njih; ne, to je prosto neko opšte civilizacijsko saglasje ljudi koji mu pristupaju na neutralan i svetovni način.

Međutim, to na stranu, Kuran je — veruju muslimani — čista i neizmenjena reč Božija koju je Alah tokom perioda od 23 godine diktirao Muhamedu kroz anđela Gavrila, nakon čega je Muhamed tu poruku prenosio svojim sledbenicima koji su je potom zapisivali i sve to sklopili nakon prorokove smrti. Kuran je napisan u prvom licu: u njemu, Bog se obraća ljudima i to najčešće u množini kao "Mi", ređe u jednini kao "Ja".

Prorok Muhamed na otomanskoj 17-vekovnoj kopiji minijature iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Der hungrige Hunne

Dakle, Biblija je knjiga napisana pod božanskim nadahnućem, ali od strane ljudi. Kuran je knjiga teoretski, ako ne tehnički, napisana od strane Boga. Prva knjiga je proizvod božanski nadahnutog ljudskog delovanja i pisanja, druga je proizvod samog Svevišnjeg.

To je fundamentalna razlika zbog koje hrišćani ne tretiraju Bibliju sa istim stepenom poštovanja kao muslimani Kuran, i to iz jednostavnog razloga: muslimani Kuran skoro pa obožavaju (skoro!) zato što je, budući reč Božija, nešto najbliže Bogu što postoji, zato što je najdirektniji uvid u njegovu mudrost, zato što je njegovo postojanje ultimativni dokaz Božije ljubavi prema ljudima.

Kao što rekosmo iznad, Kuran se snažno protivi svim postulatima hrišćanstva koji su gore izneseni, uprkos tome što priznaje sve starozavetne proroke a posebno Avrama, Mojsija i Isusa. Kako to? Kuran tvrdi da su poruke koje je Alah slao preko svojih izabranika vremenom korumpirane i izmenjene te uprljane lažnim verovanjima, tako da ono što sada piše u Bibliji, i u Starom i Novom zavetu, nije ono što je pisalo na početku kada je predato.

Isus Hrist hoda po vodi. Foto: Profimedia/AFP

Recimo, Kuran tvrdi da Bog nije trojediničan već jedan i jedinstven i celovit i nedeljiv, da nema ni roditelja ni dece ni sebi ravnih. Isus je samo prorok, drugi najvažniji posle Muhameda, koji se rodio tako što je Alah oplodio devicu po imenu Marija; to, međutim, ne znači da je Alah otac Isusov jer "Alah stvara što On hoće; kada nešto odluči, On samo za to rekne: 'Budi!' — i ono bude".

Alah je Isusu dao jevanđelje i ovaj nikada nije tvrdio da je Sin Božiji, ali su njegovi učenici to iskrivili i počeli da obožavaju tvorevinu umesto Stvoritelja te da menjaju tekst jevanđelja (zanimljivo je da savremena sholastika tvrdi da je zaista postojalo izvorno jevanđelje koje je poslužilo kao uzor za pisanje Jevanđelja po Mateju i Luki, proisteklo iz najranije crkvene usmene tradicije).

U OVOJ RUPI JE GROB BIBLIJSKOG AVRAMA: On ujedinjuje Jevreje, muslimane i hrišćane! (FOTO)

Dalje, Kuran kaže da celokupna novozavetna priča o hapšenju, suđenju, presudi, raspeću, pogrebu i vaskrsenju Hristovom u osnovi nije tačna zato što ga "nisu ni ubili ni raspeli, već im se pričinilo" te da "ga je Alah uzdigao Sebi". Drugim rečima, Bog je neznano zašto obmanuo i Rimljane i Jevreje i Isusove sledbenike i napravio da misle da je neki drugi čovek Isus ili da misle da je tu čovek Isus iako nikoga tu nije bilo.

Sveta porodica (Marija, Josif i beba Isus) sa Svetom Anom i Svetim Jovanom Krstiteljem. El Grekova slika iz 1600. godine. Foto: Wikimedia Commons/cdnprado.net

Sada smo, međutim, otišli u dogmatske razlike između islama i hrišćanstva koje je valjalo uzgred pomenuti jer su relevantne za priču o razlikama između Biblije i Kurana, ali nema smisla s njima ići predaleko, tako da ćemo na ovom mestu stati i ponovo konstatovati šta je fundamentalna razlika između ove dve svete knjige.

NAJSVETIJI KAMEN ISLAMA JE STVARNO PAO S NEBA?! Evo šta kaže nauka (FOTO)

Dakle, Biblija je knjiga napisana pod božanskim nadahnućem, ali od strane ljudi. Kuran je knjiga teoretski, ako ne tehnički, napisana od strane Boga zbog čega je u prvom licu: u njemu se Bog (najčešće u množini kao "Mi", ređe u jednini kao "Ja") obraća ljudima. Prva knjiga je proizvod božanski nadahnutog ljudskog delovanja i pisanja, druga je proizvod samog Svevišnjeg.

Sličnosti između Biblije i Kurana su potpuno druga priča, ali najfundamentalnija je svakako ta što obe knjige vernicima pružaju sveobuhvatni put ka večnom spasenju (koji takođe ima i svojih sličnosti i razlika).

(Š. F.)