Draga Mašin je bila najomraženija sprska kraljica zbog svojih skandala: Čuvala je svoju najbolniju tajnu, a onda je doživela tragičan kraj
Draga (Mašin) Obrenović bila srpska kraljica i supruga poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović, Aleksandra. Zajedno sa svojim mužem je ubijena u Majskom prevratu 1903. godine. Kroz istoriju je ostala zapamćena kao „najomraženija kraljica“, a njen život su pratili brojni skandali. Ono što malo ljudi zna jeste koliko je ona zapravo bila obrazovana, kao i to da je volela da čita i piše pripovetke i romane. Bila je član novinarskog društva i urednica jednog časopisa. Sama je zarađivala za život još od rane mladosti, koja je bila veoma burna, a jednu tajnu je posebno brižljivo čuvala.
(EKSKLUZIVNO) Nikada objavljena fotografija najomraženije srpske kraljice! (VIDEO)
Preporučujemo
Policija upala u skrivenu sobu i pronašla jezivo nacističko "blago" pored Hitlerove biste (FOTO)
Ekatarina je bila jedina Staljinova ljubav: Umrla je na njegovim rukama, a onda je - pobio njenu porodicu (FOTO)
Draginja Lunjevica je rođena 23. septembra 1867. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija domaćica. Njen deda Nikola Milićević Lunjevica, bio je dobar prijatelj Miloša Obrenovića. Pored Drage, Anđelija i Panta su imali još i sinove Nikodija i Nikolu, kao i ćerke Hristinu, Vojku i Anu.
U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na školovanje u Beograd gde je završila osnovnu školu, a zatim i "Cermankin zavod", odnosno "Ženski zavod". Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački. Za vreme boravka u Beogradu, Draga je počela da se bavi pisanjem romana i pripovedaka, kao i prevođenjem knjiga za novac. I pored toga što je otac vodio dosta računa o njoj, kao vrlo mlada devojka je počela da zarađuje za život. Čak je objavila i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Volela je da čita, a naročito je volela da čita Stendala.
U Beogradu se prvi put zaljubila i to u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga navraćala. Međutim, želje Draginih roditelja odvešće je potpuno daleko od Popovića.
Za vreme svog boravka u Beogradu, dok je još stanovala u predgrađu Zemuna, dogodila joj se teška nesreća. Jednom se vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek za to. Jedino je to rekla kraljici Nataliji Obrenović za vreme svog boravka u Bijaricu, a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipošto ne sme da uzme ženu koja je nerotkinja.
Čim je napunila šesnaestu godinu, roditelji su počeli da je spremaju za udaju. Rudarski inženjer Svetozar Mašin je bio dobar poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo. Svetozar Mašin je bio petnaest godina stariji od Drage. Njegov otac je bio ugledni lekar i služio je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića. Draga Mašin je rekla Bogdanu Popoviću da će se zbog roditeljske prisile udati za Svetozara, ali da tu nema ljubavi, već samo koristi. Tako su se rastali u Beogradu.
Svetozar i Draga su se venčali avgusta 1883. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Draga je često je odlazila na dvor kralja Milana Obrenovića, koji je bio odličan prijatelj Svetozara Mašina. U braku sa Svetozarom Mašinom živela je tri godine, a zatim je postala udovica. Nasledila je njegovu penziju i ime. Njen dever, Aleksandar Mašin se toliko protivio ovome, da je kasnije optužio lično Dragu da je ubila njegovog brata.
Za vreme dok je bila udovica, Draga je nastavila da piše romane i pripovetke. Prevela je roman "Mačije oko". Stanovala je u Svetozarevom državnom stanu u Smederevu, sve dok nije bila primorana da se iseli, kada se vratila u Beograd. Za vreme svog boravka u Beogradu, umrla su joj oba roditelja i Draga je morala da se sada stara i o sebi i o svojim najbližima. U Beogradu je bila urednica u časopisu "Domaćica", i član srpskog novinarskog društva.
Zbog teškog materijalnog stanja, Draga Mašin je pokušala da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.
Potom je postala dvorska dama tadašnje kraljice Natalije, nakon njenog razvoda od Milana Obranevića 1888. godine. Putovale su zajedno vozom u Rusiju, u posetu carskoj porodici Romanov i najzad stigle u banjsko lečilište, na Atlantiku. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na svečanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, šminku i kozmetiku.
Budućeg kralja Aleksandra je upoznala 1895. godine. U početku niko nije imao protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura. Kralj je nagovarao Dragu da napusti službu kod njegove majke i da će se on novčano starati o njoj i njenoj familiji.
Čitavu Srbiju je uzbunila vest koju je saopštio kralj Aleksandar 8. jula 1900. da je isprosio ruku Drage Lunjevice -Mašin, unuke Nikole Lunjevice, borca u ratovima za oslobođenje Srbije. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu ženu koja je dvanaest godina starija od kralja, uz to i udovica.
Nije prošlo ni godinu dana od venčanja kraljevskog para, a već 8. maja 1901. Kralj Aleksandar je saopštio da je kraljica Draga trudna i da će Srbija da dobije potomka Obrenovića. Draga je baš tada započela da piše svoje autobiografsko delo „Ja Draga“, koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom. Međutim, sve snove o nasledniku je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je u Srbiju poslao Nikolaj Romanov na nagovor kraljice Natalije.
Konzilijum lekara je došao u maju 1901. u Smederevo i pregledao Dragu. Nalaz je bio da trudnoće nema, niti je ikada i bilo. Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudnoću. Otada je ličnost kraljice Drage bila srozana u narodu.
Narodno nezadovoljstvo je iskoristila zaverenička organizacija da još više ubrza izvođenje atentata. Povod za završetak odlaganja je bilo ubistvo u Smederevu jednog srpskog žandarma od strane Draginog rođenog brata Nikole Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Ubistvo kraljevkog para se dogodilo u noći između 29. i 30. maja 1903. godine. Nišlija, kapetan Mihailo Ristić bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu, koja se na prvi pucanj bacila da svojim telom zaštiti kralja.
Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Košutnjaku 29. maja 1868. Nakon nemačkog zauzeća Beograda u Prvom svetskom ratu, u oktobru 1915, Makenzenovi vojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obeležili ga, ali je on posle rata bio uklonjen.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Kapa sa mesta zločina pomogla policiji da uhvati ubicu posle 50 godina: Povezao stoperku, pa je izbo nasmrt
Ekskluzivno! Zavirite u gejming kuću tima Zero Tenacity: Evo kako žive profesionalni esports igrači
"Tražim doživotnu zabranu ulaska u Srbiju za Severinu!" Karleuša zapenila zbog izjave da smo "svi u Jasenovcu"
<% post.title %>
Srbija i Albanija potpisale Memorandum u oblasti turizma: "Važno je što delimo naša iskustva"
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije srpsko selo: Za samo 8 dana promenila život iz korena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Policija zaustavila auto, pregledali vozača, a onda su prešli na suvozačicu iz Bosne - Kad su otvorili njenu torbu, pobeleli su od šoka
Čim su zaboli ašove u zemlju, pobeleli su od straha: Radnici groblja samo što nisu pali u nesvest zbog prizora u porodičnoj grobnici
