Zaraza koja je za godinu dana ubila 15 odsto ukupne ljudske populacije (FOTO)
Justinijanova kuga je dobila ime po vizantijskom caru koji je vladao u vreme kada se pojavila sredinom VI veka, a sve zato što najviše pisanih izvora o njoj dolazi upravo iz Romejskog carstva. I zato što je najstrašnija bila upravo u Carigradu gde je na vrhuncu odnosila 5-10.000 života dnevno
Justinijanova kuga izbila je 541. godine i proždrala Mediteran i istočnu Aziju, posebno Vizantiju sa prestonim Carigradom, Sasanidsko carstvo i lučke gradove duž Sredozemnog mora. Ime je dobila po imperatoru koji je tada vladao Istočnim rimskim carstvom.
Posledice su bile strašne: umrlo je oko 25 miliona ljudi u tom prvom naletu, što je tada bilo oko 13 odsto ukupnog broja ljudi na svetu; u samom Sredozemlju je verovatno usmrtila četvrtinu žitelja. Pošto se ciklično javljala u naredna dva veka, ukupno je odnela oko 50 miliona života. Minimum. To je čini jednom od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva.
Preporučujemo
Evo kako izgleda granica između dve normalne države (FOTO)
DER HUNGERPLAN: Jeziva namera nemačkih nacista da izgladnjivanjem likvidiraju desetine miliona Slovena (FOTO)
Na osnovu savremenih ispitivanja DNK uzoraka sa ostataka ljudskih tela iz tog perioda, kao i na osnovu ondašnjih opisa manifestacije ove zaraze, nauka tvrdi da je u pitanju prva zabeležena pojava bubonske kuge koju izaziva bakterija Jersinija pestis.
Ista bakterija će šest vekova nakon poslednjeg pojavljivanja Justinijanove kuge pokrenuti još ubistveniji talas sredinom XIV stoleća, kada će odneti 30-60 odsto života na potezu od Vizantije i Srbije do Francuske, Engleske i Španije, te ostati upamćena kao Crna smrt.
Izbijanje Justinijanove kuge u Carigradu se povezuje sa dolaskom zaraženih pacova na brodovima koji su iz Egipta u prestonicu dovozili žito. Vizantijski istoričar Prokopije — koji je takođe pisao da je ova kuga zarazila čitav svet — naveo je luku Peluzijum u blizini Sueca kao mesto iz koga je sve počelo. Danas se generalno smatra da je sve zapravo krenulo iz Kine.
Prokopije navodi i da je u trenutku najmoćnijeg udara ova zaraza ubijala 10.000 ljudi u Carigradu — dnevno! Savremeni učenjaci kažu da je verovatnija brojka 5.000 na dan, ali i to je ogromna cifra. Leševi su ležali na sve strane po ulicama jer nije bilo mesta da se svi sahrane. Najčešće nije imao ko ni da obavi obrede sahrane. Procena je da je umrlo 40 odsto žitelja Konstantinopolja.
Sirijski crkveni istoričari Jovan Efeški i Evagrije Sholastik takođe su o njoj pisali. Evagrije je u to vreme bio dete u Antiohiji i bio se zarazio ali je preživeo (isto se desilo i sa samim carem Justinijanom!), a u četiri slabija povratka ove kuge kasnije izgubio je ženu, ćerku, unuka, drugu decu, većinu sluga i radnika na imanju.
— Kada je zaraza prošla kroz čitav poznati svet a posebno Rimsko carstvo, i pokosila većinu seoskih zajednica ostavivši za sobom pustinju, Justinijan nije pokazao milost prema uništenim zemljodelcima. Čak i tada se nije uzdržao od zahteva za isplatom punog godišnjeg poreza, i to ne samo za ono što su oni dugovali državi, već i za iznos koji su dugovale njihove mrtve komšije — pisao je Prokopije u svojoj "Tajnoj istoriji".
Skupi ratovi koje je car vodio protiv Vandala u u Severnoj Africi i Ostrogota u Italiji, zatim graditeljski projekti poput izgradnje Aja Sofije, kuga koja je pobila ogroman broj ljudi i tako dramatično snizila poreske prihoe, pa onda i povećanje cena poljoprivrednih proizvoda usled njihove nestašice, u potpunosti su ispraznili državnu kasu.
Kuga je imala dalekosežne istorijske posledice, budući da je efektivno sprečila Justinijana i njegove naslednike da ponovo ujedine sve teritorije Rimskog carstva uprkos ograničenim uspesima ostvarenim na tom putu (Italija je bila pod kontrolom Romeja, kao i sam jug Španije te Sever Afrike). Takođe je osakatila i Vizantiju i Sasanidsko carstvo i suštinski ih onesposobila za bitke koje će u narednom veku voditi sa Arabljanima i islamom.
Neki istoričari tvrde i da je omogućila anglo-saksonsko osvajanje Velike Britanije budući da je kuga zaobišla njihove krajeve ali pokosila one naseljene Britima, kao i Irsku, zbog trgovačkih veza njihovih sa Galijom koje su opstale nakon povlačenja Rimljana sa Ostrva.
(O. Š.)
Povezane vesti
Bili su avanturisti željni novca: Anglosaksonski ratnici u 6. veku borili se za Vizantiju u Siriji i Iranu
Klimatolozi šokirali najavama, pitali smo Srbe koliko dugo će moći da uživaju u letovanju na Mediteranu
Posle rehabilitacije vraćena u more: Divlja glavata morska kornjača ponovo u Mediteranu
Horor na Mediteranu: Iračanin silovao i ugušio tinejdžerku pred njenom majkom dok je brod pun migranata tonuo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
I kafa i ručak na moru za manje od 1.000 dinara?! Srpkinja tvrdi da je u ovom gradu u CG odlazak na plažu bagatela, ali jedna stvar odbija turiste
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Srbin našao smeštaj u Crnoj Gori za pet evra, ali je sve palo u vodu kada je došao na Adu Bojanu: "Kad mi neko kaže da ide tamo, meni to zvuči kao da si zakupio splav na Dunavu"
Groficaofica
541.god. u vreme vladavine Justinijana i zene mu Teodore,nisu radjeni popisi stanovnistva. Iz kojih izvora ste dosi do saznanja o broju umrlih?
Podelite komentar
VOTA
I sad je Ameri cuvaju u laboratoriji I pitanje je dana kad ce da nam je puste kao variolu sidu ebolu
Podelite komentar
Miki
Eto u ta davna vremena su virusi I bakterije kosile ljude. A tada nije bilo laboratorija ni farmaceutskd mafije za koje " sveznalci" tvrde da izmisljaju I sire zaraze zbog para. Neznanje I predrasude su bolest.
Podelite komentar