ORGIJANJE NA KOSTIMA USTAŠKIH ŽRTAVA: Na mestu najpopularnije hrvatske plaže nekada je bio logor smrti (FOTO)
Jedan od težih poduhvata bi bila potraga za kvadratnom stopom evropskog tla na kome nikada nijedan čovek nije nasilnim putem izgubio život. Od osvita istorije pa do današnjeg dana, ratovi među narodima i državama ređali su se kao na nekoj tužnoj traci, jedan za drugim, skoro neprekidno. I kako je vreme odmicalo, konflikti su postajali sve krvaviji, da bi kulminirali u dve povezane klanice Prvog i Drugog svetskog rata.
Ako bismo strogo o tome brinuli, praktično ne bismo nigde mogli da sednemo i sa prijateljima popijemo i nazdravimo, nigde ne bismo mogli da se nasmejemo, svuda bismo morali da navlačimo masku dostojanstvenog poštovanja prema mrtvima. Uzmimo samo primer kultnog beogradskog kluba "Barutane" smeštene na Kalemegdanu, tvrđavi koja je bila poprište bezbrojnih bitaka na kojem su hektolitri krvi proliveni i ne idimo dalje od toga.
Ostrvo Pag na severnom Jadranu peto je po veličini hrvatsko ostrvo, i u ozbiljnoj konkurenciji može da se podiči sa najdužom obalom od svih. Premda je slabo pokriven vegetacijom, lepa obala, pogled na Velebit i blistavoplavo more čine ga izrazito šarmantnim.
A upravo je na tom šarmantnom ostrvu jedan od zapovednika Ustaške nadzorne službe Marijan Mijo Babić zvani Đovani, rodom iz slavonskog sela Nove Bukovice, 25. juna 1941. godine utemeljio logor Slana, sa jednim izdvojenim odeljenjem koje se zvalo logor Metajna a u kojem su držani žene i deca. Zapovednik logora bio je Ivan Devčević, koji je ujedno komandovao i 13. ustaških bataljonom smeštenim na tom mestu. Logor nije radio dugo, tek nešto više od dva meseca, pošto su krajem avgusta stigli Italijani i preuzeli kontrolu nad Pagom.
Dok je bio aktivan, kroz njega je prošlo oko 16.000 Srba, Jevreja i Hrvata komunista; procena broja žrtava kreće se između 4-12.000, a u tu brojku su uključene i osobe koje su se nalazile u Metajni.
Premda su u prvim nedeljama logoraši mahom umirali od zlostavljanja, iscrpljenosti, gladi i žeđi, u jednom trenutku je počelo i ubijanje. Ne zna se u kom. Ljudi, žene i deca su ubijani na zverski način, a Nemci kažu da su leševi bacani i u more.
Zna se i da je oko 3.000 ljudi iz logora Slano i Metajna prebačeno pa likvidirano u logoru Jadovno koji se nalazio u relativnoj blizini, na oko 20 kilometara od Gospića, a u čijem je sistemu bio paški logor. Tamo su ih bacali u jame. Nakon gašenja logora na Pagu, kao i ostalih logora u sklopu Jadovna, preživeli su prebačeni u Jasenovac.
Gorepomenuti Mijo Babić — koji je pored Slane i Metajne osnovao i koncentracione logore Danica kod Koprivnice (koji se "diči" titulom prvog ustaškog logora) te logor Kruščica kod Travnika — već je u tom trenutku bio mrtav (ne)čovek.
Poginuo je u selu Trusina kod Berkovića u blizini Trebinja 3. jula tokom Junskog ustanka Srba u Hercegovini koji je pokušao da uguši; ubio ga je Dukica Graovac a njegov mitraljez, lični dar Anta Pavelića, prvo je uzeo narodni heroj Vlado Šegrt (koji će nakon rata biti pet godina predsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR BiH), a potom Spiro Srzentić.
Dugo nakon rata nikakvog obeležja na ovom mestu nije bilo, da bi tek 1975. godine bila podignuta spomen-ploča na plaži Suha. Ona je uništena tokom Rata u Hrvatskoj, ali je obnovljena 26. juna 2010. godine. Uništena je posle tri dana.
29. juna 2013. godine ponovo je podignuta u saradnji jevrejskih opština, udruženja "Jadovno 1941", Saveza antifašističkih boraca Republike Hrvatske i Srpskog narodnog vijeća. Uništena je u noći između 18-19. jula iste godine, dakle, oko tri nedelje kasnije.
24. jun se u Republici Hrvatskoj obeležava kao Dan sećanja na logor Jadovno u sklopu koga su bila dva paška logora, kao što rekosmo.
Na Pagu se nalazi plaža Zrće, takozvana "hrvatska Ibica", poprište najluđih žurki na Jadranu.
(O. Š.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Cika Velja
Kako Hrvati pokusavaju da izbrisu istoriju?! Dok je moje dece i unucadi koje sam ja vaspitao,nek znaju da im je to jalov posao...a vala i kasnije!!!
Podelite komentar
Musaši
Deca tisućljetne kulture.
Podelite komentar
Pa sta oni znaju i sta uopste i znaju
Kao da ti koji tamo dolaze to znaju.To su mladi ljudi koji dolaze da se zabavljaju da znaju sigurno im nebi bilo dobro, mnogi koji mozda i nesto znaju nece da veruju u to posto im ispiraju mozgove pa nisu ni sigurni dali je to i istnia.I postoji ona treca manja skupina ekstrema u hrvatskoj koja je mozda i svesna toga ali ih bas briga.Tako da je to viseslojna stvar ali u svakom slucaju tragicna.
Podelite komentar