ISPRAVKA Titanik nije namerno potopljen

Portal Telegraf.rs je u martu 2017. godine objavio tekst o jednoj od teorija zavere o potonuću Titanika, u kojem se navodi da je čuveni brod namerno potopljen što nije tačno. Takođe, u tekstu se navodilo da je potonuće Titanika povezano sa osnivanjem američke centralne banke, što takođe nije tačno.

U sklopu narativa o namernom potapanju "Titanika" i osnivanju Federalnih rezervi tvrdi se da su početkom 1900-ih postojala dva tabora. Jedan je bio bankarski kartel, kog su činili Rotšild, Rokfeler i J. P. Morgan, koji su zagovarali osnivanje američke centralne banke. Drugi tabor činili su američki biznismeni Džon J. Astor, Isidor Straus i Benjamin Gugenhajm – i oni su bili protivnici osnivanja takve banke.

Preporučujemo

Iako je trebalo da svi oni budu na brodu, po ovoj teoriji isplovili su samo “protivnici” ideje i svi su poginuli u potonuću. J.P. Morgan, koji je bio vlasnik White Star Linea, navodno je otkazao putovanje tik pred isplovljavanje, opravdavajući to bolešću. Međutim, po saopštenju da je brod potonuo, ispostavilo se da je zdrav i da je bio sa svojom ljubavnicom.

Teoretičari zavere navode da ovo “dokazuje” da je brod namjerno potopljen kako bi se eliminisali protivnici ideje o osnivanju Federalnih rezervi (kolokvijalno FED), koje su zvanično uspostavljene u decembru 1913. godine. Osnivanje FED-a se u ovoj teoriji zavere opisuje kao početak “Novog svetskog poretka”.

Tvrdnje o tome da je “Titanik” namjerno potopljen kako bi se olakšao proces stvaranja Federalnih rezervi, analizirao je Reuters u tekstu objavljenom 17.3.2021. godine. Reuters navodi da iako je Morgan zaista propustio putovanje “Titanikom”, ne postoje dokazi da je to uradio jer je znao da će brod potonuti.

Istoričari su razmatrali više opcija zašto se Morgan nije pojavio na brodu, ali nijedna nije vezana za Federalne rezerve.

“Nikada nisam uspeo da pronađem autoritativan izvor iz 1912. koji objašnjava tačan razlog zašto je J. P. Morgan otkazao svoje putovanje na ‘Titaniku’, ali to definitivno nije učinio tek u ‘satima pred polazak broda’, rekao je u e-mailu za Reuters stručnjak za “Titanik” Džordž Behe.

U međuvremenu, Don Linč, istoričar iz organizacije Titanic Historical Society (THS), rekao je: “Jedan od biografa J. P. Morgana rekao je da je Francuska menjala svoje zakone kako bi sprečila Amerikance da izvoze umetnička blaga iz te zemlje, pa je Morgan otišao u Pariz kako bi nadgledao iznošenje kupljenih umetnina iz zemlje pre nego što novi zakoni stupe na snagu.”

Reuters navodi da je tačno da su Isidor Straus, vlasnik robne kuće Macy’s, Benjamin Gugenhajm, šef rudnika, i tajkun Džon Džejkob Astor poginuli u potonuću broda. Međutim, ne postoje dokazi da su oni bili mete namerne sabotaže, kao ni to da su sva trojica bili protivnici Morganove ideje o centralizovanoj banci, navodi Reuters.

Behe, ekspert za Titanic, rekao je za Reuters da u 45 godina istraživanja broda nije uspeo da pronađe dokumente koji dokazuju da su ova tri čoveka bila protiv uspostavljanja Federalnih rezervi. Štaviše, prema istraživanju The Washington Posta, Štraus je zapravo govorio u korist predloga uspostavljanja centralne banke:

Istraživanje Washington Posta otkrilo je da, iako Astor i Gugenhajm nisu zauzeli javni stav po tom pitanju, Štraus se navodno izjasnio u prilog predloga.

Reuters navodi i to da se eksperti slažu da je potonuće “Titanika”, u kom je poginulo više od 1.500 ljudi, bilo incident. Kada je reč o detaljima koji su doveli do tragedije, postoji više tumačenja.

Jedno od objašnjenja, govori Behe, jeste da su brodski oficiri “pogrešno verovali” da bi dobra vidljivost na otvorenom moru bila prednost za pravovremeno uočavanje opasnosti.

“Sudar s ledenim bregom koji je usledio bio je samo nesretan rezultat spleta nepovoljnih okolnosti (mirna voda, bez mesečine itd.) i nije imao nikakve veze s bilo kakvom smešnom teorijom zavere povezanom s Federalnim rezervama”, dodao je.

Reuters je izvestio o još jednom mogućem objašnjenju iz 2010. godine koje je sugerisalo da je brod udario u santu leda zbog fundamentalne greške u upravljanju i da je potonuo tako brzo jer je jedan član posade uverio kapetana da nastavi da plovi.

Encyclopaedia Britannica kaže da je takva greška u upravljanju “uzrokovala da ‘Titanik’ skrene sporije nego da se kretao prvobitnom brzinom. Većina stručnjaka veruje da brod ne bi potonuo da je udario u santu leda pramcem” .

Napomena: Nakon analize portala Raskrinkavanje.ba, portal Telegraf.rs je promenio naslov i netačne navode u tekstu. Ovim putem se izvinjavamo čitaocima što smo ih doveli u zabludu.

(Telegraf.rs)