IZGUBLJENI GRAD otkriven na dnu Atlantika: Njegove strukture izgledaju sablasno, naučnici su zapanjeni

Svi smo čuli za legendu o Atlantidi, ali da li ste znali da su naučnici zaista pronašli “Izgubljeni grad” na dnu Atlantika?

Otkriven je slučajno krajem 2000, na dubini od 700 metara, zapadno od Srednjeatlantskog grebena. Istraživači su spustili u mrak podvodno vozilo i iznenada ugledali sablasni stenovit pejzaž, potencijalno star 120.000 godina.

Preporučujemo

Posejdon na dnu okeana

Kamera je snimila jedno od najneobičnijih hidrotermalnih polja na svetu, tada jedino istraženo zahvaljujući daljinski upravljanim vozilom (ROV).

Na snimcima dominiraju visoki tornjevi, zapravo formacije od karbonata u nijansama bledoplave, koji deluju kao fantomske figure.

Raspon visine ovih prirodnih struktura varira od sitnih, veličine pečurki, do impozantnih monolita od 60 metara (jedan je nazvan Posejdon, po grčkom bogu mora).

Jedinstveni uslovi za život

Naučnici smatraju da bi “Izgubljeni grad” mogao da otkrije poreklo života na Zemlji, pa čak i izvan nje, prenosi LadBible.

Za više od 120.000 godina, zemljina kora u ovoj oblasti stalno reaguje sa slanom vodom, emitujući vodonik, metan i druge rastvorene gasove. To stvara jedinstvene uslove za razvoj mikrobioloških zajednica koje žive bez prisustva kiseonika.

Uzdignute “dimnjake” koji izbacuju plinove temperature do 40°C naseljavaju razne vrste puževa i rakova, dok su veća stvorenja poput škampa, morskih ježeva i jegulja mnogo ređe, ali ipak prisutne.

Rizik od "uništavanja"

Iako je ovaj svet gotovo nepoznat i izuzetno surov, ekosistem je bogat životom koji se održava zahvaljujući stalnim hemijskim reakcijama.

Mikrobiolog Vilijam Brazelton je svojevremeno izjavio da bi ovakvi, i slični, ekosistemi mogli da budu trenutno aktivni na Enkeladu (Saturnovom mesecu) i Evropi (Jupiterovom mesecu), a možda u prošlosti i na Marsu.

Od otkrića “Izgubljenog grada” postoje brojni pozivi da se zaštiti zbog višestruke važnosti, uz napomenu da istraživači rizikuju da ga “unište”.

“Pre nego što shvatimo značaj ovih jedinstvenih struktura, mogli bismo ih uništiti. To je naša istorija, to je istorija Zemlje. Ako je poremetimo, ne znamo koliko će se brzo oporaviti, niti kako bi to uticalo na hemiju okeana”, kazala je dr Grečen Fruh-Grin.

(Telegraf.rs)