Objavljeni novi snimci Titanika: Otkrivaju ranije nepoznate jezive detalje!

Titanik je dizajniran da bude nepotopiv, dizajniran da ostane na površini čak i ako su četiri njegova vodonepropusna odeljka bila poplavljena, ali simulacije pokazuju da se šteta proširila na šest pregrada.

Tačno nedelju dana pre 113. godišnjice potonuća Titanika, stigle su detaljne 3D slike olupine, koje kroz naučnu analizu otkrivaju okolnosti poslednjih sati tragedije u kojoj je život izgubilo više od 1.500 ljudi.

Preporučujemo

Tačna 3D replika prikazuje silu kojom se brod podelio na pola dok je potonuo nakon sudara sa santom leda i pruža novi pogled na kotlarnicu, koja ranije nije bila dostupna javnosti. Snimak potvrđuje ono što su preživeli rekli, da su inženjeri do poslednjeg trenutka radili kako bi zadržali svetla na brodu, prenosi Bi-Bi-Si.

Kompjuterske simulacije takođe sugerišu da je brod potonuo zbog pukotina na trupu veličine lista papira.

- Titanik je poslednji preživeli svedok katastrofe, ali još uvek ima priče za ispričati - rekao je istraživač Titanika Parks Stivenson za Bi-Bi-Si.

Snimak je nastao kao deo novog dokumentarca National Geographic and Atlantic Productions pod nazivom "Titanik: Digitalno vaskrsenje".

Brodolom, koji leži na dubini od 3.800 metara u ledenim vodama Atlantika, mapiran je pomoću podvodnih robota, a korišćeno je više od 700.000 fotografija iz svih mogućih uglova.

Prethodna istraživanja podmornica dala su samo delimične uvide, ali ovaj snimak pruža prvi kompletan pogled na Titanik. Pramac broda i dalje stoji uspravno na morskom dnu kao da još plovi, ali 600 metara dalje na krmi je gomila iskrivljenog metala. Do oštećenja je došlo kada je taj deo udario u morsko dno nakon što se brod razbio.

- To je kao mesto zločina - morate da vidite dokaze u kontekstu toga gde se nalaze - rekao je Stivenson i dodao: 2Imati sveobuhvatan pregled čitavog mesta olupine ključno je za razumevanje onoga što se dogodilo te noći.

Snimak prikazuje nove detalje izbliza, uključujući prozor koji je najverovatnije razbio ledeni breg. Ovo se poklapa sa svedočenjima preživelih da je led ušao u kabine nekih putnika tokom sudara. Jedan od najzanimljivijih prizora je pogled na veliku kotlarnicu koja se nalazi na zadnjem delu pramca, tačno na mestu preloma. Izgleda da su kotlovi potopljeni, što sugeriše da su još uvek radili kada je voda ušla u brod. Putnici su tvrdili da su svetla još uvek bila upaljena dok je brod potonuo ispod površine. Pronađen je i ventil u otvorenom položaju na krmenoj palubi, što ukazuje da para i dalje dolazi u sistem za proizvodnju električne energije. To je bilo zahvaljujući timu inženjera na čelu sa Džozefom Belom koji je ostao da ubaci ugalj u peći i da svetla rade tokom operacije spasavanja.

- Svi su oni poginuli u katastrofi, ali su njihovi herojski postupci spasili mnoge živote - rekao je Stivenson: "Održali su svetla i struju do samog kraja, tako da je posada imala vremena da bezbedno spusti čamce za spasavanje u mraku. Oni su manje-više držali haos pod kontrolom, otvoreni parni ventil koji i dalje stoji na krmi je spomen na njihovu žrtvu".

Koristeći detaljan strukturni model broda, napravljen prema originalnim nacrtima Titanika i podatke o brzini, pravcu i položaju broda, naučnici su izračunali štetu koju je prouzrokovao udar u ledeni breg.

- Koristili smo napredne numeričke algoritme, kompjutersko modeliranje i mogućnosti superkompjutera da rekonstruišemo potonuće Titanika - rekao je prof. Jeom-Kee Paik sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je vodio istraživanje.

Simulacija pokazuje da je brod bočno udario u santu leda, ali je pri tome nastao niz pukotina duž uskog dela trupa.

Titanik je dizajniran da bude nepotopiv, dizajniran da ostane na površini čak i ako su četiri njegova vodonepropusna odeljka bila poplavljena, ali simulacije pokazuju da se šteta proširila na šest pregrada.

- Razlika između Titanika koji tone i ne tone leži u malim rupama veličine papira - objasnio je Sajmon Benson, predavač pomorske arhitekture na Univerzitetu Njukasl.

- Problem je u tome što su se ove male pukotine raširile na velikom delu broda, pa je voda polako ali postojano ulazila kroz sve njih, dok na kraju nije poplavila sve odeljke - dodao je on.

Dok se oštećenja donjeg dela luka ne vide jer je zatrpana blatom, ljudska tragedija je i dalje veoma vidljiva. Lične stvari putnika razbacane po morskom dnu progone su i mučne uspomene na živote izgubljene te hladne noći 1912. godine.

(Telegraf.rs/Večernji)