
Zašto zaboravimo šta smo hteli čim uđemo u drugu sobu? Ne, nismo omatorili, nauka ima odgovor
Koliko puta vam se dogodilo da uđete u sobu i zaboravite šta ste hteli da uradite? Reč je o užasnom osećaju koji nas može opteretiti.
Srećom, nema razloga za brigu. Niste ostarili, ili postali zaboravni, naučnici su ponudili objašnjenje i istakli da je to sasvim normalno.
"Ne brinite, niste jedini"
Ova pojava naziva se “efekat vrata” (Doorway Effect), a koristi se da opiše situaciju kada ljudi zaborave svoju prvobitnu ideju pošto uđu u drugu prostoriju.
“Ne brinite, daleko od toga da ste jedini kome se to dešava”, uverava neuronaučnik Kristijan Džered.
“Efekat vrata” se dešava kada mozak želi da podeli aktivnosti i informacije na osnovu konteksta životne sredine, prenosi LadBible.
Kada se krećemo iz sobe u sobu, vrata deluju kao metaforička granica između ovih konteksta. Tada mozak želi da potpuno resetuje/ažurira svoje trenutno razumevanje novog okruženja.

Sekundarni zadatak
Džered je primetio da je tim sa Univerziteta Kvinslend istražio ”efekat vrata” još dalje.
“Otkrili su da prolazak kroz vrata koja su spajala identične prostorije uglavnom nije uticala na pamćenje, možda zato što nije bilo dovoljno promenjenog konteksta da bi se stvorila značajna granica”, rekao je on.
Tek kada su istraživači odvukli pažnju volonterima sa istovremenim sekundarnim zadatkom, vrata između identičnih soba uticala su na pamćenje.

"Značajna promena konteksta"
“Tim iz Kvinslenda smatra da ovo odgovara svakodnevnom iskustvu, jer smo uglavnom skloni da dođemo u sobu i zaboravimo po šta smo došli kada smo ometeni, ili usredsređeni na druge stvari”, dodaje Džered.
On ističe da studija sugeriše da će se fenomen verovatnije desiti kada dođe do “značajne promene konteksta”, recimo ako napustite dnevnu sobu i izađete u baštu.
“Potencijalno rešenje jeste da ostanete fokusirani na svoju svrhu kada prolazite kroz vrata, odnosno metaforičku granicu”, zaključuje neuronaučnik.
(Telegraf.rs)
Video: Da vidite šta ostavlja za sobom: Podseća pomalo na prase, krticu, glavni je arhitekta u prirodi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.