Maskote kroz istoriju – Od amajlije do simbola modernih događaja

Sigurno ste ih viđali na svakom koraku – na stadionima, u halama, na ulicama, u restoranima, na televiziji, na bilbordima, a verovatno i na privescima i u albumima. Neke od njih ste obožavali, skupljali, lepili i nosili sa sobom, dok su druge možda bile vaše omiljene maske za fotografisanje. A još ima onih koje vas podsećaju na najbolje trenutke iz prošlosti i izazivaju najlepše uspomene. Maskote, te šarene, simpatične, ponekad i zagonetne figure, postale su prava kulturna baština, ne samo sportskih dešavanja, već i globalnih manifestacija.

Maskote su, zapravo, mnogo više od simpatičnih likova. One su simboli sreće, zajedništva i kreativnosti. Mogu biti u ljudskom i životinjskom obliku, pa čak i predmeti koje mnogi ljudi prihvataju kao zaštitu, verujući da im donose sreću. Iako je istorija maskota duboko ukorenjena u starim civilizacijama, poput Egipta i Grčke, moderne maskote pojavile su se tek krajem 19. i početkom 20. veka, i to na sportskim manifestacijama.

Veruje se da je prva moderna maskota bila mladi medved, poznat kao Teddy's Bear, koji je prisustvovao fudbalskoj utakmici između Harvarda i Jejla 1894. godine. Upravo taj medved je postao simbol svih budućih maskota u svetu sporta. Zanimljivo je da sama reč maskota potiče od francuskog izraza mascotte, što znači amajlija, i korišćena je za sve što bi donelo sreću. Iako se prvi put pojavila 1867. godine, popularnost je stekla kroz operu La Mascotte Edmonda Odrana, koja je premijerno izvedena 1880. godine.

Iako su živahne životinje u početku bile glavne maskote na sportskim događajima, vremenom je rastao interes za zaštitu njihovih prava, pa su kostimirane maskote postale glavni hit. Prva kostimirana maskota u istoriji sporta bila je Pile iz San Dijega (San Diego Chicken) – simpatično pile koje je 1974. godine zabavljalo navijače na bejzbol utakmici. Maskote su od tada postale nezaobilazni deo svakog sportskog događaja, a svetska prvenstva u fudbalu više ne mogu da se zamisle bez njih. Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966. godine u Engleskoj bilo je prvo koje je imalo zvaničnu maskotu – lavića Vilija, a od tada pa sve do danas, svako prvenstvo ima svoju prepoznatljivu maskotu. Svi se sećamo Huanita, Naranhita ili možda Futiksa koji su obeležili protekle svetske smotre.

Maskote nisu samo izvor zabave na fudbalskim utakmicama – one su postale i simboli Olimpijskih igara. Prva nezvanična olimpijska maskota pojavila se 1968. godine na Zimskim olimpijskim igrama u Grenoblu, u obliku malog čoveka na skijama, pod imenom Šus. Na Letnjim olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine stvorena je prva zvanična olimpijska maskota pod nazivom Valdi. U pitanju je bio jazavičar, veoma popularna životinja u Bavarskoj. Na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine, Vučko je postao prava zvezda sa svojim širokim osmehom i narandžastim šalom sa pahuljicom.

Nastale kroz igru i sport, maskote nisu samo zaštitni znak sportskih takmičenja, već i mnogih drugih događaja kao što su međunarodne izložbe. Jedna takva, Specijalizovana izložba, održava se za dve godine u Srbiji prvi put u istoriji, pa je pravo pitanje koja će biti zvanična maskota EXPO 2027 Beograd. Ipak, jedno je sigurno – i ova maskota će postati deo bogatog kulturnog nasleđa planete koje fascinira sve generacije.

(Telegraf.rs/PR)