Pomama za bunkerima u slučaju nuklearnog rata, zanimljivo ko su prvi kupci: "Naši podaci su neprocenjivi"

Poslednjih godina, širom sveta vlada interesovanje za kupovinu podzemnih skloništa, dizajniranih da izdrže nuklearni rat.

Ovakvi objekti budućnim vlasnicima nude bezbednost, udobnost - bogami i luksuz, naravno uz značajnu cenu.

Preporučujemo

Ko su prvi kupci?

Zanimljivo da velike korporacije traže podzemne bunkere u slučaju “sudnjeg dana”, kako bi zaštitile svoje baze podataka i najviše rukovodstvo.

Prvi kupci su firme koje se bave kripto-valutama, potvrdili su Semaforu stručnjaci koji se bave izgradnjom ovakvih objekata.

Vlasnik “Survival Condo” iz Kanzasa, Lari Holm, kaže da je nedavno ponudio kripto-kompaniji podzemni data-centar i “paket” zaposlenih za 64 miliona dolara.

Ova kompanija se nadmeće za kupovinu postojećeg objekta od 14.000 kvadrata u Kanzasu, koji služi upravo toj svrsi. Taj projekat je započeo veliki naftni milijarder koji je umro pre nego što je završen.

Foto: SurvivalCondo.com/MEGA / The Mega Agency / Profimedia

"Štek" u bivšim rudnicima

“Što više članaka u medijima ukazuje na nuklearnu pretnju, to više ljudi traži rešenje”, objasnio je Holm.

Kompanija “Iron Mountain” koja se bavi upravljanjem informacijama, počela je da nudi bankama sigurno skladištenje u bivšem rudniku gvožđa još 1950-ih, usred tadašnje nuklearne krize.

Sada iznajmljuje data-centar od 30.000 kvadrata u bivšem rudniku krečnjaka u Pensilvaniji, koji bi mogao da služi finansijskom sektoru, vladi i zdravstvenoj industriji. Takođe čuva dokumente o penzionisanju državnih službenika.

Foto: shutterstock

Strah od aktuelnih sukoba

Iako nuklearne pretnje nisu ništa novo, pogoršani odnosi velesila obnovili su interesovanje za bunkere. Evropski kupci strahuju da bi se sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku mogli približiti, a pretnju predstavljaju i prirodne katastrofe koje su pogoršane klimatskim promenama, prenosi Večernji.hr.

“Survival Condo” gradi bunkere od 18 kvadrata sa betonskim zidovima debljine oko metar i modelira ih prema silosima projektila “Atlas-F” koji su izgrađeni u vreme Hladnog rata.

Iako bi direktan udar atomske bombe u bunker prouzrokovao određenu štetu, eksplozije koje se dešavaju u okolini ne bi imale veći efekat, kaže profesor fizike Jonas Mureika.

Potpuno nezavisni bunkeri

Neke centre podataka, koji se prostiru na stotine hiljada kvadratnih metara, bilo bi teško locirati pod zemljom, ali kompanije i dalje mogu da skladište značajne količine podataka u višespratnim podzemnim kompleksima.

Čitavo čvorište tipičnog poslovnog servera, veličine dve kutije za picu, može da čuva desetine terabajta podataka, a jedan terabajt može da stane u ceo Bitcoin blockchain i još ima prostora za skladištenje fotografija.

Takvi bunkeri su dizajnirani da budu potpuno nezavisni - proizvode sopstvenu energiju, filtriraju vazduh i proizvode vodu. Napajaju ih različiti izvori kao što su dizel-generatori, vetro-turbine, baterije i nuklearni reaktori, što znači da bi u slučaju katastrofe takav centar mogao da nastavi da radi najmanje nekoliko godina.

Ali, sve to ima cenu. Najjeftiniji prostor sa 11 spratova stambenog prostora i četiri sprata data-centra košta 45 miliona dolara, kažu u kompaniji u “Survival Condo”.

"Vruća tema"

Bezbednost tehnoloških objekata je trenutno “vruća tema” jer najveće svetske kompanije grade svoju infrastrukturu veštačke inteligencije, a skladištenje centara podataka pod zemljom ima praktičnu primenu.

Pod zemljom su temperature znatno niže, zbog čega je serverima potrebno manje hlađenja. Lari Holm takođe predviđa da će njegovi bunkeri biti potrebni i industriji kvantnog računarstva, čiji su uređaji mnogo manji.

Međutim, stručnjaci za bezbednost ističu da postoje jeftiniji načini zaštite. Firme mogu da čuvaju podatke u različitim objektima, tako da ako se nešto desi jednom centru, informacije se ne gube.

Zanimljivo da pojedine kompanije drže svoje centre pod vodom, u zapečaćenim kontejnerima.

(Telegraf.rs)